Srbija nespremna dočekuje klimatske promjene

Dok se na mobilnim telefonima građana Srbije gotovo svakodnevno smenjuju upozorenja o nailasku talasa vrućina sa informacijama o pojavi oluja sa velikim količinama padavina, a mediji računaju štetu od suša i poplava, aktivnosti Vlade Srbije ne ukazuju da postoji velika zabrinutost niti užurbane pripreme za odbranu i ublažavanje posledica najavljenih klimatskih promena, od koji su neke već vidljive i u ovoj balkanskoj državi.

 “Temperatura na teritoriji Srbije u proseku je već porasla za jedan i po stepen Celzijusa u odnosu na srednju klimatsku vrednost druge polovine 20. veka. Poslednjih sedam godina je rekordno najtoplijih sedam godina, koje su u proseku čak oko dva stepena toplije od nekadašnje klime. Ekstremni toplotni talasi, koji su se javljali u proseku jednom u deset godina, tokom poslednje decenije javljaju se u proseku dva puta tokom jedne godine, što je već dostiglo prognozirana očekivanja za naredni period”, kaže za Al Jazeeru dr Ana Vuković, docentkinja na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.

I suše su već postale učestalije nego ranije, kaže dr Vladimir Đurđević iz Instituta za meteorologiju u Beogradu. Prema njegovim rečima, u slučaju neuspeha Pariskog sporazuma, Srbija bi mogla da se nađe u situaciji da osam od deset godina budu sušne poput 2012., kada je poljoprivredna proizvodnja bila manja za čak 50 odsto. “Primera radi, sredinom 20. veka, takva suša je bila očekivana jednom u deset godina”, podseća.

Veća prosečna temperatura vazduha, više toplotnih talasa u toku godine i veći broj dana u toku godine sa ekstremno visokim temperaturama, češći i duži sušni periodi, više dana u godini sa jakim kišama i olujama, smanjenje broja mraznih i ledenih dana i snežnog pokrivača, veći rizik od šumskih požara, samo su neke od klimatskih promena koje očekuju Srbiju u 21. veku.

Dva scenarija do kraja stoljeća

Prema rečima dr Vladimira Đurđevića postoje dva scenarija do kraja veka. “Prvi je da se države potpisnice Pariskog sporazuma pridržavaju njegovih odredbi i da smanje korišćenje fosilnih goriva, a drugi da nastave i dalje da ih troše sadašnjim tempom. U prvom slučaju do 2050-2060. godine imali bismo zagrevanje za još jedan stepen i određene promene klime, a u drugom, gorem scenariju, do kraja veka bi se planeta, pa i Srbija, zagrejala za četiri do pet stepeni i to bi značilo drastičnije promene vremenskih prilika”, objašnjava Đurđević i dodaje da sve države, pa i Srbija treba da razmišljaju o tome kako da se prilagode tim promenama.

A na pitanje da li Srbija već ima spreman neki plan i da li već primenjuje neke sistemske mere za ublažavanje posledica klimatskih promena, Đurđević kaže da u okviru izveštaja koji je Srbija dužna da podnosi Ujedinjenim nacijama postoji spisak mera za ključne sektore – poljoprivredu, šumarstvo, vodne resurse, biodiverzitet.

“I ti predlozi su zapravo mere prilagođavanja. Ali njihova implementacija nije nešto na šta se puno obraćala pažnja do sada. To pokazuje da je svima jasno da nešto treba da se radi, ali niko nije spreman da preduzme konkretne mere. Najbolji primer je možda izgradnja bedema od poplava. Kad se desi poplava i sruši bedem, onda se obično to popravlja i vraća u pređašnje stanje, što nije dovoljno, imajući u vidu da će u narednom periodu biti još većih kiša i veći protok u rekama. Bedeme treba praviti u odnosu na potencijalni rizik u budućnosti, a ne na osnovu dosadašnjeg iskustva u poslednjih 100 godina”, kaže Đurđević.

U Ministarstvu za zaštitu životne sredine upoznati su sa potencijalnim scenarijima u budućnosti, ali čini se da nisu daleko odmakli u pripremama za njih. Kako navode u odgovoru na pitanja Al Jazeere, uz podršku Evropske Komisije i u saradnji sa svim relevantnim zainteresovanim stranama, pripremaju prvu nacionalnu Strategiju niskougljeničnog razvoja sa akcionim planom.

“U skladu sa zahtevima Sporazuma iz Pariza, Strategija niskougljeničnog razvoja će identifikovati prioritetne mere smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2030 i 2050. godine u relevantnim sektorima (energetika, poljoprivreda, industrija, upravljanje otpadom, saobraćaj, šumarstvo itd.), nadležne institucije za sprovođenje određenih mera, vremenski okvir sprovođenja i ukupne potrebne finansijske resurse čime će stvoriti uslove za povećanje privredne konkurentnosti u skladu sa zahtevima evropskog tržišta”, navode u ovom ministarstvu, dodajući da se završetak strategije očekuje “u predstojećem periodu”.

Štete od suša i poplava milijarde eura

Prevedeno i kraće rečeno, Srbija još nije ni osmislila kako će se boriti protiv klimatskih promena, niti se zna kada bi to mogla da učini. Ako se ima u vidu da je šteta od pomenute suše 2012. godine procenjena na dve milijarde dolara, a šteta od katastrofalnih poplava 2014. godine na milijardu i po evra, postaje jasnije koja je cena ovako ležernog pristupa potencijalno jednom od najvećih problema u ovom veku.

“Prilagođavanje klimatskim promenama zahteva široki front i saradnju velikog broja institucija. Da svako prepozna probleme u svom sektoru i da zajednički rade na njihovom rešavanju. U Srbiji još uvek nije prepoznato da su klimatske promene činjenica koja treba da bude deo svakodnevnog posla ministarstava, agencija i drugih institucija”, kaže Vladimir Đurđević.

Ne treba isključiti ni mogućnost da se u narednim decenijama, ukoliko se korišćenje vodnih resursa nastavi kao i do sada, u pojedinim delovima Srbije pojavi problem nestašice vode za piće.

To potvrđuje i dr Ana Vuković, koja navodi da je uočeno smanjenje nivoa podzemnih voda iz kojih se Srbija dominantno snabdeva, objašnjavajući da je to posledica dužih suvljih perioda, ali i neracionalnog korišćenja vodnih resusrsa.

“Smanjenje protoka u rekama tokom sušnih perioda je sve drastičnije i pod opterećenjem klimatskih promena očekuje se da će veliki broj manjih reka često presušivati tokom letnje sezone. Sa druge strane, javljaće se i veći broj poplava, koje takođe utiču na kvalitet pijeće vode. U budućnosti, tokom druge polovine 21.veka, očekuje se porast trenda smanjenja obnavljanja podzemnih voda, što alarmira na hitnu potrebu za rasterećenje ovog resursa i obezbeđivanje navodnjavanja na drugi način, od kojih je dobar primer sakupljanje kišnice”, kaže Vuković i upozorava da nesprovođenje mera za racionalno korišćenje vode u skorijoj budućnosti može dovesti do nepovratnog problema nestašice pijaće vode najpre u centralnim i južnim predelima Srbije.

Srbija među prvima objavila nameravani doprinos smanjenju gasova

U Ministarstvu za zaštitu životne sredine Srbije za Al Jazeeru navode da je uoči usvajanja Sporazuma iz Pariza, Srbija 2015. godine, prva u regionu i među prvih deset zemalja na svetu, podnela svoje „Nameravane nacionalno utvrđene doprinose smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte“ kojima se predviđa smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte od 9.8 odsto do 2030. u odnosu na nivo iz 1990. godine. “Nameravani nacionalno utvrđeni doprinosi (NDCs) obuhvataju sve sektore privrede u kojima dolazi do emisija gasova sa efektom staklene bašte, a posebno je uključen i deo prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove”, kažu u ovom ministarstvu, ne dajući ipak konkretan odgovor na pitanje da li se u Srbiji već primenjuju neke mere za ublažavanje posledica klimatskih promena i koje.

U Srbiji se, uz podršku Progarama Ujedinjenih nacija za razvoj, sprovodi i projekat podrške iznalaženja inovativnih rešenja za borbu protiv klimatskih promena na nivou lokalnih samouprava, sa ciljem da se identifikuju i podrže različita softverska, tehničko-tehnološka rešenja i poslovne ideje koje lokalne samouprave mogu da primene u cilju obezbeđivanja javnih usluga koje su “otporne na klimatske promene”, poput: obezbeđivanja energije iz obnovljivih izvora, razvoja “pametnih elektro mreža”, unapređenja reciklaže i pretvaranja otpada u energiju, efikasnog javnog osvetljenja, optimiziranja javnog saobraćaja i povećanja korišćenja nemotorizovanih vidova prevoza, uvođenje automatizovanih sistema za osvetljenje, grejanje i rashlađivanje, energetsku efikasnost javnih zgrada i domaćinstava i slično. 

Dr Ana Vuković dodaje da su i u poljoprivrednoj proizvodnji uočeni mnogobrojni negativni uticaji klimatskih promena, kao što su oštećenja od prolećnog mraza zbog ranijeg početka perioda vegetacije, javljanje ožegotina na plodovima usled visokih temperatura, isušivanje biljaka zbog ekstremnih padavina praćenih toplotnim talasima, gubljenje na kvalitetu prinosa zbog ranijeg sazrevanja usled znatno toplijih uslova, oštećenja od grada i olujnih vetrova i drugi.

Očekuju su veći gubici u poljoprivredi

Prema njenim rečima, zbog predviđanog daljeg porasta temperature i ekstremnih događaja mogu se očekivati učestaliji i povećani gubici u poljoprivrednoj proizvodnji.

“Neizbežno je da se sprovedu mere adaptacije na klimatske promene što pre, da bi se smanjili veliki finansijski gubici. Neke od osnovnih mera adaptacije podrazumevaju prolagođavanje vremena i načina sadnje, selekcija vrsti i sorti prema podneblju i klimatskim uslovima, zasenjivanje, a ujedno i zaštita od grada”, kaže Vuković i naglašava da je prilagođavanje poljoprivredne proizvodnje klimatskim promenama kompleksan problem, koji zahteva detaljan pristup u određivanju mera za adaptaciju svake vrste i uzimanje u obzir stočarske proizvodnje.

U nedostatku sistemskih mera, poljoprivrednici u Srbiji se odlučuju da samostalno primenjuju neke mere, prilagođavajući se novim okolnostima. “Na primer, neko ko gaji voće, vidi da su suše češće, pa ulaže u sisteme za navodnjavanje ili iskopa još jedan bunar”, objašnjava Vladimir Đurđević i napominje da i prilikom pravljenja sistema za navodnjavanje treba voditi računa o tome da je sasvim izvesno da će u budućnosti doći i do smanjenja vodnih resursa na nekim područjima.

Iako se vlasti hvale da ulažu u sisteme za navodnjavanje, oni još uvek pokrivaju manje od tri odsto obradivih površina. Pitanje je i koliko su postojeći sistemi prilagođeni klimatskim uslovima koji očekuju Srbiju, odnosno da li se više oslanjaju na podzemne i rečne vode, kojih će u narednom periodu biti manje ili na prikupljanje kišnice prilikom obilnih padavina.  

Đurđević navodi da mnogi poljoprivrednici nisu ni svesni nastupajućih klimatskih promena, ali se već prilagođavaju izmenjenim vremenskim uslovima, pa tako menjaju poljoprivredne kulture i sorte koje gaje, uvode otpornije sorte, dodatno povećavaju otpornost biljaka preko sheme đubrenja, povećavaju  obim ozimih useva i slično.

Iako Srbija, prema njegovim rečima, kasni sa pripremama za adaptaciju na klimatske promene, nije jedina. Mnoge zemlje, kako u regionu, tako i u Evropi, nisu, kaže, daleko odmakle po tom pitanju, ali neke od najrazvijenijih rade na prilagođavanju već gotovo desetak godina i njihova iskustva bi trebalo koristiti i nastojati da se ne zaostaje previše za njima.

“Potrebno je vreme za prilagođavanje, da se neke mere isprobaju u praksi, pa da se urade studije njihovih efekata, a zatim i korekcija ako je potrebno. Taj proces obično traje između pet i deset godina, a u Srbiji još nije ni počeo”, zaključuje Đurđević.

Ukoliko se s tim bude odugovlačilo, ne treba isključiti mogućnost da sredinom veka Srbija od izvoznika poljoprivrednih proizvoda pređe u uvoznike.

Izvor: Al Jazeera