Srbija: Navodnjavanje putem SMS-a
Srbija je na začelju Evrope po postotku navodnjavanja obradivih površina. Nedostatak novca je glavni razlog za nedovoljan broj sistema za navodnjavanje. Proizvođači koji se tek počinju baviti poljoprivredom, međutim, počinju sve više investirati u to. Jedan student i poljoprivrednik iz Malog Zvornika navodnjavanje je povezao sa svojim mobilnim telefonom.
Iako Živi i radi u Novom Sadu, Lazar Jovanović uspijeva uzgajati lješnjake 150 kilometara dalje, u svom rodnom Malom Zvorniku. Jednom mjesečno je ovdje, tek da provjeri da li sve funkcionira, dok ostatak vremena o njegovom imanju brine uređaj. Lazar ga pokreće i gasi slanjem SMS poruke.
“Poslao sam SMS poruku sistemu i on je sad, u skladu sa sadržajem poruke, odreagovao. Uključio je prva dva ventila koji će vršiti zalivanje jedno dva sata”, objašnjava Lazar.
Veliki interes za sistem
Kao student Fakulteta tehničkih nauka, sa svojim kolegom napravio je sistem SMS navodnjavanja. Senzore koje je postavio šalju mu informaciju koliko je zemlja vlažna. I na cisternama se nalaze senzori, kako bi znao koliko vode ima.
“Postoji, recimo, da mu zadam komandu ‘start’ i, recimo, 60 minuta da zaliva, ili, recimo, tri sata da zaliva. Pošaljem mu ‘start’ odvojeno 120 minuta završi i meni vrati SMS poruku, a to sve spram vlažnosti zemljišta. Vidimo koliko je zemljište vlažno, vidimo da li treba više ili manje vode i spram toga se određuje zalivanje.”
Za uzgoj lješnjaka se odlučio jer ne zahtijeva mnogo pažnje, ali zato traži mnogo vode – oko 10 litara po stablu. Nije imao dilemu treba li uvesti navodnjavanje, jer je tako urod i do 30 posto veći.
“Ovo je test projekat, to sam napravio sve prvenstveno za sebe, ali smo izbacili website. Nama se dosta ljudi javilo sa velikim interesovanjem za ovaj sistem”, kaže Lazar.
Idući korak je da napravi potpuno automatizirani sistem, koji će sam određivati koliko vode treba pustiti.
“Ovaj projekat mogao bi da promeni način uzgajanja u Srbiji i da podstakne navodnjavanje, jer se Srbija po navodnjavanju nalazi na začelju Evrope”, izvještava reporter Al Jazeere Marko Subotić.
‘Ko je za šta nadležan’
Od 3,5 miliona hektara obradivih površina, u Srbiji se navodnjava tek četiri posto, a nekada veliki irigacijski sistemi više ne funkcioniraju.
“Uvek tu dođe do onog spornog pitanja – ko je za šta nadležan. Dok se te nadležnosti prebacuju s jedne na drugu stranu, neke stvari se zapuste i onda imamo to da kanali, čija je mreža bila fantastična, neki od njih sada više ne funkcionišu, nisu u stanju da više služe svrsi kao neki zastareli sistemi za navodnjavanje”, kaže Veljko Jovanović iz Privredne komore Srbije.
Nedostatak novca je glavni problem slabog navodnjavanja, dok se odvija razvijanje sistema na individualne investicije. Za ovu je potrebno 500 eura i sunce, koje će, preko solarnih panela, pokretati sistem.
Izvor: Al Jazeera