Srbija: Hapšenja za korupciju nisu dovoljna

U Pokretu za slobodu, koji okuplja radnike, kažu da bi glavni cilj vlasti morao biti oporavak preduzeća.

Vlasti u Srbiji obećavaju da će u ovoj godini biti riješene 24 sporne privatizacije, čije je ispitivanje inicirala Evropska unija. 

Radnici koji su tokom privatizacija ostali bez posla upozoravaju da mnoga preduzeća nastavljaju propadati. 

U Pokretu za slobodu, koji okuplja radnike, kažu da hapšenja vlasnika firmi nisu dovoljna i da bi glavni cilj vlasti morao biti oporavak preduzeća, izvještava novinarka Al Jazeere Jelena Milutinović.

Poslije 30 godina staža u Srboleku, nekadašnji sindikalni lider Zoran Gočević danas je jedan od mnogih koji su u procesu privatizacije ostali bez posla. Kaže, hapšenja zbog korupcije jesu medijski spektakl, ali ona neće donijeti posao radnicima.

"Dokazaće se krivica jednog, drugog, trećeg petog, ali radnici od toga  ništa neće imati ako se ne budu vratili na posao ako ne bude firma opet počela da radi tamo gde je to moguće", kazao je Gočević.

Porijeklo novca

Najstarijoj farmaceutskoj kući u Srbiji prijeti rasprodaja imovine. To je sudbina i mnogih drugih preduzeća u toj zemlji. Od 2.300 privatiziranih, čak 1.070 kompanija je završilo u stečaju.

U Pokretu za slobodu kažu da to jasno pokazuje koliko se ne ulaže u privredu i naglašavaju nužnost ispitivanja odgovornosti nadležnih institucija u istragama privatizacija.

Milenko Srećković iz Pokreta za slobodu je rekao: "Agencija za privatizaciju nije kontrolisala poreklo novca tako da su mnogi ljudi kupovali preduzeća da bi oprali novac preko offshore kompanija, novac koji je ukraden za vreme Miloševićevog perioda. 

Istovremeno, Agencija za privatizaciju nije kontrolisala kontinuitet poslovanja tih preduzeća. Da jeste, videla bi da ti novi vlasnici nisu zainteresovani za proizvodnju, već za atraktivne nekretnine, za podizanje hipoteka, za otpuštanje radnika i, u pojedinim slučajevima, pranje novca".

Na ispitivanju sumnjivih privatizacijskih procesa insistiraju i Ujedinjeni regioni Srbije, čiji je lider stranke Mlađan Dinkić često dovođen u vezu sa Nacionalnom štedionicom, sa liste 24 sporne privatizacije.

Dinkićeva stranka je dio vladajuće koalicije.

"Deset godina slušamo o tome da je Mlađan Dinkić odgovoran za sve što se dešavalo", kazao je Marko Selaković iz Ujedinjenih regiona Srbije.

"Mlađan Dinkić je bio ministar finansija od 2004. do kraja 2006. i nikada nije bio direktor Agencije za privatizaciju. Ako postoji njegova odgovornost, neka se ta odgovornost utvrdi. Ako ne postoji, hajde jednom za svagda da skinemo tu priču iz javnosti", dodao je on.

Politički poeni

Zoran Stojiljković iz Agencije za borbu protiv korupcije smatra kako je vlast voljna da do kraja ispita privatizacije, jer joj to, pre svega donosi poene.

Stojiljković je rekao: "Ovog trenutka je jako politički isplativo, jer sem nekih rezultata u borbi protiv korupcije, nikakva vlada ne može da da nikakve benefite na nivou rasta proizvodnje, smanjenja nezaposlenosti i to je vrlo politički upotrebljivo".

Potpredsjednik vlade Srbije Aleksandar Vučić nedavno je izjavio da se bliže kraju istrage privatizacija u slučaju Veterinarskog zavoda i Luke Beograd.

"Dok vlast obećava da će rešiti sve sporne privatizacije, radnici upozoravaju da u tom procesu oni ne smeju biti zaboravljeni. Pravdu i obeštećenje vide kako u otkrivanju svih aktera spornih prodaja, tako i u obnavljanju proizvodnje u preduzećima koja su privatizacijom upropašćena", izvijestila je Milutinović.

Izvor: Al Jazeera

Teme: 

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove Al Jazeere Balkans. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Al Jazeera Balkans zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.