Smrt koja je uzburkala Kosovo

Misteriozna smrt Astrita Deharija (26), studenta medicine i aktiviste najveće opozicione stranke na Kosovu Vetevendosja (VV, Samoopredeljenje), u pritvorskoj jedinici Okružnog zatvora u Prizrenu uzburkala je kosovsku javnost i izazvala ogorčenje i strah kod građana zbog manjka sigurnosti, nepoštovanja pravnog sistema i neodgovornosti državnih institucija. Ceo slučaj prate ogromne reakcije, ali i kontradiktorne informacije dok državni organi ćute ili zahtevaju da se slučaj ne ispolitizuje.

Astrit Dehari je umro u sobi pritvorske jedinice zatvora u Prizrenu 5. novembra ove godine, a smrt je nastupila u vreme dok su njegove sobne kolege bile u popodnevnoj šetnji u dvorištu zgrade. Dehari je ostao da sređuje sobu. Astrit je, sa još pet aktivista najveće opozicione stranke VV, uhapšen pod sumnjom za napad granatom na zgradu Skupštine Kosova (4. 8. 2016) i optužen za najteže krivično delo “terorizam”, ali ni nakon 68 dana u pritvoru protiv njega nije podignuta optužnica.

Njegova misteriozna smrt izazvala je sumnju kod roditelja, i rukovodstva stranke, koji su ga dan pre toga tragičnog slučaja posetili u zatvoru, a o smrti su obavešteni iz medija, a ne od uprave zatvora. Zbog sumnje koju je izazvao način postupka državnih institucija, oni su zahtevali da prilikom autopsije u ekipi patologa budu i dva nezavisna patologa iz Albanije i Engleske, koje je odredila porodica.

Prvi rezultati autopsije upućuju na to da je smrt nastupila asfiksijom (gušenjem) izazvanom čvrstim predmetom, odnosno plastičnom flašicom od meda nabijenom duboko u grlo. Istu konstataciju posle konačne ekspertize Instituta za sudsku medicinu u Prištini i preliminarnih rezultata istražnih radnji Osnovnog tužilaštva u Prizrenu dao je (14 dana nakon smrti) i glavni tužilac Syle Hoxha. On je, na osnovu šireg izveštaja o nalazu stručnjaka, izjavu pred novinarima zaključio rečenicom da je Dehari “izvršio samoubistvo i da za sada nema osumnjičenih”, dodajući da istraga nije okončana.

O samoubistvu govori samo državni tužilac

Međutim, advokat porodice Dehari Tom Gashi i pokret VV odmah su reagovali protiv izveštaja, ocenivši izjave tužioca Hoxhe kao nepotpune i neprihvatljive.

Advokat Gashi je rekao medijima kako ne veruje izveštaju tužioca da je Astrit Dehari izvršio samoubistvo i izrazio čvrsto uverenje da je on “ubijen”. Jer, kako je kazao, način kako je opisivano “samoubistvo” – gotovo je nemoguće da neko izvrši samoubistvo tim predmetima. On je rekao da osim glavnog tužioca Hoxhe niko drugi nije rekao da je Astrit izvršio samoubistvo i najavio je da će u vezi sa ovim slučajem zahtevati međunarodnu istragu. U pokretu VV su rekli da izveštaj “ne objašnjava način i logičke veze između konstatacija uzroka smrti, asfiksije koju je izazvao sam”.

I Hatixhe Latifi-Pupovci, profesorka na Medicinskom fakultetu koja je nadgledala autopsiju, kazala je za medije da u objavljenom izveštaju Državnog tužilaštva nije opisano ono što je nađeno tokom ekspertize.

“Mogu reći da je autopsija urađena vrlo stručno, ali izveštaj tužioca nije u korelaciji sa onim što smo videli taj dan, da je izveštaj prilično kasnio, da je ceo postupak praćen velikim nedostacima i kontradiktornim izjavama, što navodi na sumnju da nalazi veštaka nisu onakvi kakvi su ponađeni.”

I ona smatra da ovaj slučaj zaslužuje nezavisnu ekspertizu zbog povrede celokupnog postupka.

Zbog ovakvih spekulacija, kontradiktornih izjava i stvorene konfuzije i nepoverenja u javnosti prema državnim institucijama, nekoliko nevladinih organizacija Kosova zajedničkim pismom pozivalo je Amnesty International, Human Rights Watch i Savet Evrope da što pre reaguju u slučaju tragične i sumnjive smrti Astrita Deharija. U pismu se kaže da je Dehari pritvoren zbog napada granatom na zgradu Parlamenta u Prištini 4. avgusta 2016, optužen za terorizam i zadržan 68 dana u pritvoru bez zvanične optužnice i ispitivanja tužioca.

“Mi smo prinuđeni da verujemo da ovaj slučaj svedoči o nepoverenju prema pravnom sistemu Kosova, polazeći od načina kako je pritvoren Dehari i zbog kontradiktornih informacija o njegovoj smrti koje su dali zvaničnici odgovornih institucija, koji su ga zadržali u pritvoru i nisu poštovali standardne procedure za takve slučajeve. Zbog svega što se dogodilo u vezi s ovim tragičnim slučajem, pozivamo gore pomenute organizacije da upotrebe svoje kontrolne mehanizme protiv zloupotrebe pravde na Kosovu i pozivamo institucije da odmah počnu transparentan, otvoren i nezavisan istražni postupak za ovaj slučaj”, navodi se u pismu NVO Kosova.

Dehari žrtva državnih organa?

Zbog težine slučaja pokret VV i druge stranke opozicije tražili su da Skupština Kosova raspravlja o njemu i usvoji odgovarajuću rezoluciju, uz obrazloženje da je Astrit Dehari “žrtva državnih organa”, a lideri tih stranaka direktno su optužili Vladu i njene institucije za Astritovu smrt. Skupštinska većina odbila je njihov zahtev, a predsednik Skupštine Kadri Veseli tražio je od stranaka i ostalih “da se ne politizuje ovaj tragičan slučaj smrti zarad političkih poena”, i obećao da će državni organi ići do kraja na rasvetljavanju istine.

Ali ogorčeni ovom smrću i ponašanju institucija vlasti, hiljade studenata, srednjoškolaca, aktivista civilnog društva i građana protestovale su širom Kosova, a najavljuju nove proteste na kojima će se tražiti “istina o uzroku smrti i odgovornost državnih institucija, koje su pozvane da obezbede sigurnost po zatvorima i da poštuju pravni sistem Kosova i međunarodne standarde”.

Zbog stvorenog nepoverenja i sve većeg pritiska javnosti i diplomata EU-a i SAD-a na vlasti Kosova, uključujući i ministra inostranih poslova Velike Britanije Borisa Johnsona, koji je na svečanoj sednici Skupštine Kosova nekoliko dana nakon smrti Deharija tražio da se taj slučaj ispita do kraja, Ministarstvo pravde Kosova je saopštilo da je zatražilo zvanično od Velike Britanije da njihova policija (Scotland Yard) pošalje ekipu na Kosovo da sprovede nezavisnu istragu ovog slučaja. Javio se i tužilac Metush Biraj, koji istražuje slučaj “Dehari”, izjavom da se Tužilaštvo sada bavi motivima smrti i dodao da će forenzičarski rezultati pokazati koji su motivi “samoubistva”. Zbog toga su, kazao je, uzeta i neka pisma koja je pisao pokojni Dehari da se analiziraju i najavljeno ponovno ispitivanje četvorice svedoka.

Analitičari ocenjuju da je Astrit Dehari bio u rukama države čijoj se vlasti suprotstavio i to je platio životom. Zato vlasti treba da odgovaraju za tragediju, bez obzira na to kako se dogodila. Treba nam prava istina, ne zamagljena. Jer su zatvori najbezbednija mesta u svakoj državi, a osumnjičeni i osuđeni u njima, za razna krivična dela, pod zaštitom države, i šta god im se dogodi, odgovorna je država.

Analitičari smatraju da istraga smrti kakva je Deharijeva (s izrazitom političkom konotacijom) treba da se vodi obazrivo, stručno i bez pritiska. Postavljaju pitanje zašto u ovaj slučaj nisu uključeni i istražitelji EULEX-a, budući da su oni na Kosovu radi pomoći unapređenju pravnog sistema.

U kosovskim zatvorima je od završetka rata (juna 1999) do danas umro 51 zatvorenik, od toga broja 12 veterana rata je izvršilo samoubistvo, a za to niko nije odgovarao. Kao što nema odgovornih ni za veliki broj smrtnih slučajeva po kosovskim bolnicama, jer članovi porodica tih osoba ne traže obdukcije, već prihvataju izveštaje lekara, iako su sigurni da su umrli zbog njihove nestručnosti.

Raste nepovjerenje u institucije sistema

Kontradikcije o ovoj nerazjašnjenoj smrti počele su kada je šef regionalne policije u Prizrenu izjavio da je Dehari umro “od uzimanja veće doze raznih lekova”, što je kasnije negirao. Potom je glavni regionalni tužilac nakon obdukcije izjavio da je smrt izazvana gušenjem čvrstim predmetom. Situacija je postala još maglovitija kada je jedna privatna televizija, dok su istražne radnje bile u toku, potom i drugi mediji, objavila snimke sigurnosnih video-kamera iz zatvorskih prostorija, što je izazvalo još veće nedoumice, pogotovo kada je utvrđeno da je manipulacija snimcima kamera veoma laka.

Poznavaoci političkih prilika ocenjuju da je nepoverenje u institucije pravosuđa na Kosovu toliko veliko i teško je da bilo koji rezultat može da umiri nemirne duše roditelja, supruge koja čeka bebu, ali i građana. Kako se može verovati institucijama koje su u ranijoj fazi istrage, umesto da razjasne okolnosti slučaja, još ga više zamaglile? Kako se može verovati institucijama na čijem se čelu nalaze ljudi sa sumnjivom biografijom, osumnjičeni ili optuženi za razne zloupotrebe ili druga krivična dela? Kako se može verovati institucijama koje daju medijima da objavljuju delove važnih dokaza dok je dokazni postupak u toku, pitaju se analitičari.

Pravni stručnjaci smatraju da se, umesto da odgovorni organi rade profesionalno i što pre daju odgovore na mnoga pitanja koja lebde u javnosti, stvara konfuzija, frustracija i sumnja. Jer, Astrit Dehari je žrtva državnog sistema, izgrađenog naopako tokom 17 posleratnih godina. On je žrtva sistema koji seje strah i nesigurnost, sistema koji je stvorio selektivnu pravdu, sistema koji ne zna šta je odgovornost. Najnoviji slučaj, smrt mladog studenta, pokazuje da u ovoj državi niko nije bezbedan, da svako može da bude uhapšen i završi smrću u nekoj zatvorskoj ćeliji, ocenjuju oni.

I nezavisni novinari i većina građana Kosova smatraju da je ova zemlja postala opasna za život jer se proganjaju oni koji misle drugačije, hapse se zbog političkih ubeđenja i ubijaju, kao u vreme režima Slobodana Miloševića. I niko iz vlasti ne snosi odgovornost, kao da se ništa nije dogodilo. Da se nešto slično dogodilo u nekoj evropskoj državi pala bi cela vlada, dok na Kosovu nisu suspendovani ni zatvorski stražari koji su kobnog dana bili u smeni.

Cela istina o smrti Astrita Deharija, koju traži kosovska javnost, biće test za državne institucije – da dokažu da li su opredeljeni za izgradnju pravne države, evropske standarde, evroatlantske integracije, kao i prilika da vrate poljuljano poverenje.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera