Slučaj helikopter – ko se boji istine?
Piše: Velimir Ilić
Ministarstvo odbrane Srbije objavilo je izveštaje dve komisije koje su istraživale pad vojnog helikoptera. Odgovornih, delimično i(li) “eventualno odgovornih” je čitav niz, a direktna odgovornost pripisana je vođi posade helikoptera, majoru-pilotu Omeru Mehiću, kome je, kako se tvrdi na osnovu obdukcionog nalaza, otkriven čak i alkohol u krvi (0,63) i urinu (1,30).
Više javno tužilaštvo u Beogradu tvrdi da je za pad vojnog helikoptera 13. marta primarno odgovorna posada, ali i da, prema početnim saznanjima, postoje osnovi sumnje da deo odgovornosti snose i pojedini aktivni pripadnici Vojske Srbije, a ima indicija i za eventualnu odgovornost pojedinih civila.
Uprkos tim tvrdnjama, javnost u Srbiji dočekala je i zasula izveštaj brojnim osnovanim sumnjama i pitanjima na koja još nema odgovora, a da li će ih i biti zavisi od tužilaštva i istražnih organa.
Tim pre jer je zvaničnu matricu tumačenja ove tragedije u subotu sa govornice u Vladi Srbije saopštio lično premijer Aleksandar Vučić: “Piloti nisu krivi, oni su heroji.” Upravo to tvrdi i znatan deo javnosti u Srbiji, ali se polazišta razlikuju od vizure kroz koju nesreću tumači premijer. Tako bi se moglo zaključiti da premijer brani pilote od medija i javnosti, premda upravo posadu niko i ne napada.
Objašnjavajući da izveštaj o nesreći helikoptera nije priča ni o čijoj o krivici, već o odgovornosti, Vučić je novinare optužio za “lov na veštice” i preporučio da traže njegov “politički skalp”.
Brojna pitanjaOdmah nakon vesti o padu helikoptera, jedno od pitanja je bilo zašto je helikopter uopšte morao leteti do Beograda ako se bezbednije mogao spustiti u Kragujevac, gde takođe postoje svi medicinski uslovi da se pomogne životno o ugroženoj bebi.
Ostala su bez odgovora i pitanja šta bi bilo da je brigadni general Predrag Bandić odbio naređenje ministra odbrane, da li je pilot mogao, shodno meteorološkim uslovima, doneti odluku da spusti helikopter na drugoj lokaciji, ili da uopšte ne poleti?
Ko je sve i zašto prekršio niz procedura na koje ukazuju komisije u svojim izveštajima?
Na osnovu čega je ministar Gašić medijima mogao izjaviti da su meteo uslovi “bili apsolutno povoljni” kad je komisijski izveštaj pokazao kako ne samo da nisu bili “apsolutno povoljni”, već nisu zadovoljavali ni minimum uslova za bezbedan let, što je – kažu iskusni vazduhoplovci – ključni preduslov za svaki letački zadatak.
Istražna komisija konstatuje, među ostalim, da ne postoje normativi kojima je propisana mogućnost izvršavanja zadataka pri vrednostima manjim od minimuma, pa se nameće pitanje ko je onda i na osnovu čega na kraju odobrio spasilačku misiju koja je završila tragedijom?
“Ako tražite političku odgovornost – tražite je od mene”, savetovao je novinarima Vučić, preusmeravajući tako na sebe otvorene sumnje javnosti u odgovornost dvojice njegovih ministara – odbrane Bratislava Gašića i zdravlja Zlatibora Lončara, za koje je već ranije poručio da ih “neće dati” i da sam preuzima odgovornost.
“Novinari i analitičari ne vode postupke… Molim vas, kada govorimo o bilo kom izveštaju, moramo da poštujemo žrtve… Molim vas da sada ne okrivljujete Omera Mehića. Kao bezbroj puta do sada, želeo je da spase jedno dete, nije uspeo, sam je platio cenu. Omer nije, kriv, kao ni [general Predrag] Bandić i mnogi drugi”, rekao je premijer Srbije.
Javna vojna tajna
Teško se oteti utisku da je ovakav nastup začinjen uobičajenom političkom patetikom, demagogijom i zamenom teza, utoliko pre što od samog početka niko pilotima i posadi helikoptera nije pripisivao ni odgovornost, ni krivicu, naprotiv…
Zdrav razum, pak, nameće brojne dileme, ali se jedna izdvaja – ako u izveštaju koji potpisuju komandant vazduhoplovstva Vojske Srbije i 14 članova komisije doslovce piše: “Odgovornost za udes snosi vođa posade helikoptera HT-48”, kako, izuzev kao političku ekvilibristiku, shvatiti izričito Vučićevo insistiranje da posada helikoptera nije kriva, pri čemu je to, pretežno, i stav javnosti.
Objavljivanje izveštaja je, između ostalog, iznuđeno ozbiljnim pritiskom pojedinih medija i društvenih mreža, koji su izostanak raporta o padu helikoptera stavljali u kontekst saznanja u nedavnoj nesreći aviona Germanwingsa u francuskim Alpima, o čijim akterima su i najsitnije pojedinosti mediji objavljivali iz minuta u minut.
U prvi mah mnogo toga je ukazivalo da će nalazi vojnih stručnjaka o padu helikoptera Vojske Srbije biti birokratski zaklonjeni institucijom Višeg javnog tužilaštva i takozvanim interesima istrage, vojnim tajnama i sličnim obrazloženjima u slučajevima ovakvih nesreća.
Kako god ko tumačio taj popis komandne, vojno-tehničke i meteorološke analize uzroka, razloga i okolnosti tragedije koja je odnela sedam žrtava, reakcije javnosti ukazuju da je očekivala i konkretniji i, u pojedinim segmentima, nedvosmisleniji izveštaj o nesreći.
U izveštaju je ponuđena tvrdnja da je ljudski faktor presudno uticao na pad helikoptera. No, usledio je gorak ukus da je tragedija mogla i morala biti izbegnuta, ili sprečena čak i tokom izvršenja zadataka, vojnom terminologijom nazvanog akcijom traganja i spasavanja (TiS), pre nego što je helikopter nestao sa radara.
Utvrđivanje odgovornosti
U izveštaju načelniku Generalštaba Vojske Srbije, šestočlana komisija predložila je da se pokrene postupak i za utvrđivanje odgovornosti komandanta RV i PVO, general-majora Ranka Živaka, brigadnog generala Predraga Bandića, potpukovnika Ljubomira Josifovića i potpukovnika Gordana Pavlovića.
Vojni analitičar Aleksandar Radić tvrdi kako postoji “vrlo prepoznatljiva potreba da krivica posade bude na prvom mestu, kako bi oni koji snose najveću odgovornost bili što manje oštećeni u političkom i moralnom smislu”.
Igra se na kartu “protoka vremena”, tvrdi Radić, kako bi “svi akteri nesreće prošli što manje oštećeni u političko-moralnom smislu, naročito oni koji snose najveću političku i moralnu odgovornost”.
Kako je navedeno u izveštaju, u vreme pripreme za poletanje (19:30 sati) baza oblaka na vojnom aerodromu Batajnica bila je “ispod meteorološkog minimuma” i za helikopter i za pilota. U vreme poletanja (20:15 sati) takođe, a u vreme predviđenog sletanja (22:00 sata) baza oblaka na aerodromima i “Nikola Tesla” i Batajnica bila je ispod propisanog meteo minimuma za helikopeter i pilota.
Ministar i zakonU aktuelnim zakonima Srbije o vojsci i odbrani ni u jednom članu nije određeno da naredbe, poput ove kojom je u akciji TiS angažovan vojni helikopter, izdaje ministar odbrane. U izveštaju je, pak, kao inicijalni momenat za angažovanje vojnog helikoptera u akciji spasavanja bebe.
Po Zakonu o Vojsci Srbije, član 13, “niko ne sme vršiti uticaj na pripadnika Vojske Srbije da nešto čini ili ne čini suprotno propisima”.
U odeljku komandovanje i rukovođenje Vojskom Srbije, u članu 17, propisana su ovlašćenja predsednika Republike kao vrhovnog komandanta, a u članu 18. navode se obaveze i ovlašćenja ministra odbrane, ali ni jednim stavom nije propisano ovlašćenje za izdavanje naređenja poput spornog u slučaju angažovanja helikoptera.
Članom 19 regulisane su obaveze i ovlašćenja u lancu komandovanja načelnika Generalštaba i starešine Vojske Srbije gde se navodi da “komanduju i rukovode Vojskom Srbije u skladu sa zakonom i aktima komandovanja pretpostavljenih”.
Ni u Zakonu o odbrani, član 14, nigde se ne pominju ovlašćenja ministra da može izdavati naređenja starešinama Vojske Srbije.
U izveštaju se naglašava da su meteo uslovi u vreme prekida radarskog i audiokontakta sa posadom pada helikoptera (22:30 sati) bili “ispod propisanog meteorološkog minimuma i za vidljivost”.
Izveštaj o pripremi leta i konverzacija posade sa kontrolom letenja na Surčinu ukazuje da je sletanje bilo predviđeno na heliodrom Vojno-medicinske akademije, a da se tek naknadno pojavila opcija sletanja na surčinski aerodrom.
Odabir destinacije
Poruke pilota Omera Mehića svedoče kako je insistirao da sleti na Banjički vis (VMA), a potom i na Batajnicu po ILS-u (Instrumental lending system – Sistem za instrumentalno sletanje), ali dobija instrukcije za surčinski aerodrom, gde je organizovan prihvat bebe.
Tokom čitavog procesa donošenja odluke i toka leta “svi učesnici u procesu realizacije zadatka izloženi su pritisku i očekivanjima hitnosti medicinskog zbrinjavanja deteta, što se posebno odrazilo na odabir konačne destinacije sletanja”, navedeno je u izveštaju, što priču vraća na početak, kad je brigadnog generala Bandića u 19:26 sati pozvao ministar odbrane Bratislav Gašić tražeći “hitno sanitetsko prevoženje ugroženog deteta iz rejona Ušća”.
Bandić odgovara da postoje minimalni meteorološki uslovi za taj zadatak. U međuvremenu on o zadatku upoznaje i komandanta Vazduhoplovstva i Protivvazdušne odbrane i dobija sugestiju “da se pažljivo prouči meteo situacija”.
U 19:55 sati general Bandić obaveštava pukovnika Gordana Pavlovića Iz Operativnog dežurnog tima RV i PVO-a da je primio naređenje od ministra odbrane Gašića za angažovanje helikoptera. Bandić kontaktira sa posadom helikoptera i obaveštava o zadatku.
General Bandić potom u 19:56 sati ministru odbrane Gašiću kaže da “postoje tehnički uslovi za izvršenje zadataka”, ali ga upoznaje i da “na ovaj način nije ispoštovana standarda operativna procedura”, na šta ministar odgovara da je “urgentno i da se krene na zadatak”.
Sporna uloga
U velikom delu javnosti sporna je upravo uloga ministra odbrane i njegova naredba o angažovanju helikoptera, jer se on – ni po Zakonu o Vojsci Srbije, ni po Zakonu o odbrani – ne nalazi u lancu komandovanja.
Mada u izveštaju dve komisije nema eksplicitno naglašenih izjava koje ukazuju na proces donošenja konačne odluke o spasilačkoj misiji, zanimljiva je jedna ocena:
“Tokom čitavog procesa donošenja odluke i izvršenja leta svi učesnici u procesu realizacije zadatka izloženi su pritisku i očekivanjima hitnosti medicinskog zbrinjavanja deteta, što se posebno odrazilo na odabir konačne destinacije sletanja.”
Izveštaji dve komisije su, zasad, samo inicijalni i po njima će tek postupati Više javno tužilaštvo.
Konačan spisak odgovornih i potencijalno odgovornih zavisi od obilja dokaza i pojedinosti koje tek treba prikupiti i utvrditi.
Porodicama nastradalih ta saznanja, kakva god bila, neće pretvoriti bol u razumevanje sudbine, usuda i nesreće. Ali, taj bol im upravo ovih dana pojačava osećaj da na njihovu tragediju mnogi stavljaju ili pokušavaju staviti i politički pečat.
A to već nije sudbina. Krivaca, očito, ima među živima, pa je pitanje ko se sve boji istine?
Izvor: Al Jazeera