Slavnić: Novosel je stvorio tim čija se igra nije mogla pročitati

“Ne radim ništa 13 godina. Poslednji put sam bio selektor samostalne Srbije 2007. i od tada ne radim kao trener. Pokušavam da uživam u vremenu kojim raspolažem, iako pratim sva košarkaška dešavanja jer to mogu i dobro sam obavešten”, kaže na početku intervjua Zoran Moka Slavnić, legendarni srpski košarkaš.

I nastavlja: “U suštini mi jeste dosadno zbog nedostatka posla jer mi je puniji život kad radim. To je taj adrenalin koji volim i drži me u napetom stanju. Za mene pritisak u životu nikada nije postojao. Sada se stalno čudim kada pojedini sportisti izjavljuju da imaju veliki pritisak. Idi onda u biblioteku, izdaji knjige i nemaš pritisak”.

Istinski sportski velikani poput Slavnića, odlikuju se jednostavnošću i iskrenošću. On ima izražen vlastiti stav o aktuelnim i košarkaškim dešavanjima iz prošlosti, bez potrebe za diplomatskim odgovorima kako se nekome ne bi zamjerio. Mada u zrelijim godinama, Slavnić je zadržao duhovitost i vedrinu mladića, sa smislom za humor.

Prema Slavnićevim riječima, Srbija je doživjela neuspjeh zauzevši petu poziciju na prošlogodišnjem Mundobasketu u Kini.      

Bio je olimpijski pobjednik 1980, svjetski šampion 1978. i tri puta evropski prvak (1973, 1975. i 1977) u selekciji zajedničke države. Osvojio je srebra na Svjetskom prvenstvu 1974. i Olimpijskim igrama dvije godine kasnije, te bronzu na Evropskom prvenstvu 1979. Impozantna je bila i klupska igračka karijera rođenog Beograđanina. Sa Crvenom zvezdom bio je dvostruki prvak i trostruki osvajač Kupa SFRJ, te pobjednik Kupa kupova 1974. godine. Igrajući za Juventut iz Badalone osvojio je titulu šampiona Španije 1978. Jedini je bio igrač i trener Crvene zvezde i Partizana.

Međunarodna košarkaška federacija uvrstila je Slavnića 1991. među 50 najboljih svjetskih igrača svih vremena. Postao je član Kuće slavnih FIBA 2013.

• Od pet zlata sa selekcijom Jugoslavije na velikim takmičenjima, kojeg se odličja najradije sjećate?

– Tu postoji težina i razina: evropska, svetska i olimpijska medalja. Olimpijske igre su kruna svakog sportiste, pogotovo ako je to zlato. Sve ostalo je za kategoriju slabije. Naravno, uvek se sećaš prvog zlata. Što se kaže, najviše se voli prvo dete i druga žena. Prvo zlato iz Barcelone 1973. sa Evropskog prvenstva pamtim kao početak, a krešendo je bio u Moskvi 1980. na Olimpijskim igrama.

Sve medalje su mi drage, pogotovo srebra sa svetskih prvenstava i olimpijskih igara, kada smo imali ispred sebe apsolutne favorite Amerikance. Tako da to nismo doživeli kao poraze, nego kao da smo osvojili zlato. Obično, srebro znači da si izgubio finale. Za mene i moju generaciju, to je bilo obrnuto.

• Da li je prvo zlato na prvenstvu Evrope 1973. za bivšu državu bilo neočekivano?

– Pre toga smo se već susretali sa Rusima (selekcija Sovjetskog Saveza) koji su uvek bili kobni za nas. Oni su bili fatalni za nas i 1970. na Svetskom prvenstvu u Ljubljani, jer smo i tada od njih izgubili, mada smo bili prvi na kraju. Međutim, Mirko Novosel je napravio jednu reprezentaciju koja nije mogla da se pročita od dosta kreativnih igrača. Pre svih, to su bili Krešimir Ćosić, Dragan Kićanović, Mirza Delibašić… Bilo je interesantno šta ćemo mi to uraditi na prvenstvu 1973. Nažalost po nas, a na sreću po Ruse, nismo se sreli u finalu. Oni su izgubili od Španaca, tako da smo odigrali finale sa Špancima. Vrlo brzo će doći prvenstva u Beogradu 1975. i Liježu 1977. Ostavili smo tu veliku Rusiju na mesto koje joj pripada, a to je drugo.

• Odakle ideja da odigrate čuvenu odbojku sa Draganom Kićanovićem u posljednjim trenucima finala protiv SSSR-a 74:61 na EP-u 1977?

– Što bi rekao pokojni Risto Kubura: “Spadalu nije bilo teško da nešto izmisli”. Lako mi je to palo na pamet. Ipak, vrhunac je trebao biti na Olimpijskim igrama 1980. da odigramo glavomet, ali 11 sekundi pre kraja Dino Menegin je povredio Kićanovića, pa nisam uspeo to odigrati sa njim. Zatim sam hteo odigrati sam sa sobom glavomet, no Krešimir Ćosić mi nije dao loptu.

• Koga smatrate najboljim trenerom koji vas je vodio u karijeri?

– Više puta sam rekao, da je to bez ikakve dileme Mirko Novosel. Blizu njemu su i takvi doajeni kao što su Aleksandar Nikolić i Ranko Žeravica. Posle njih, dolaze drugi mlađi treneri koji nisu to mogli ni kapacitetom, niti rezultatima ponoviti. Nikolić i Žeravica su bili slični ruskom tipu trenera, a pobediti Ruse njihovim oružjem – igrati šah – to je praktično nemoguće. Novosel je uneo nešto što je bilo kapitalno da se promeni mesto na košarkaškoj mapi sveta, uvodeći vidljivu organizovanu improvizaciju u igri. Zato je Novosel bez konkurencije najbolji trener.

Mada me često pitaju: čekaj, zar, Nikolić i Žeravica nisu znali više o košarci od Novosela? Onda ih ja pitam: šta ste me pitali – ko je najbolji ili ko više zna? Tako da se ovo pitanje vrti godinama unazad, a ja dajem uvek isti odgovor.

• Ko je najbolji košarkaš iz vaše zlatne ex-Yu generacije?

– Tu postoje igrači za sva vremena. Najbolji igrač Jugoslavije svih vremena je Ćosić. Možda su među najboljima Dražen Petrović, Toni Kukoč, Kićanović, Dražen Dalipagić. Imao sam sreću da igram sa Kićom, Prajom, Mirzom Delibašićem, Ratkom Radovanovićem, Željkom Jerkovim… Da ne nabrajam sve druge. To su zaista ekstra asovi.

Kada me novinari pitaju za najbolju petorku, govorio sam im: Ćosić, Kićanović, Dalipagić… a vi stavite još dva igrača.

• Trenirali ste velike zvijezde poput Dražena Petrovića, Tonija Kukoča, Aleksandra Đorđevića, Dine Rađe… Ko se izdvaja kao najbolji?

– Po spomenutim merilima, Dražen spada u vrh. Što se tiče Kukoča, on je jako blizu, Đorđević je tu iza njih. Draženu sam pomogao da uz mene sa 14,5 godina igra u prvom timu Šibenke. Drago mi je da sam dao doprinos i da su oni koje ste spomenuli imali neke koristi od mene kao trenera. U tom slučaju, smatram da nisam trenerski poziv potrošio džabe.

• Žalite li za nečim neostvarenim iz trenerske karijere?

– Žalim što nikad nisam ništa osvojio. U trenerskom poslu postoje dva puta: jedan je stvaralački, drugi je trofejni. Meni je izgleda sudbina dodelila stvaralački put, kojim sam apsolutno zadovoljan. Smatram da nisam protraćio 30 godina trenerskog posla uzalud. Imao sam sreću u nesreći da nikad moj tim nije bio favorit i nije osvojio trofej. Zato nisam osećao tu prazninu što nisam uradio nešto važno, a imao sam kvalitetan tim. To mi je određeno opravdanje za neosvojene trofeje kao trenera.

• Jeste li očekivali bolji plasman Srbije od petog mjesta na SP-u?

– Naravno da sam očekivao, kao i svako ko i malo razume košarku. To je bila realnost. I sami igrači su videli koliko su bolji od drugih. Na Svetskom prvenstvu u Kini je bila samo jedna ozbiljna ekipa – Španija. Što se tiče Amerikanaca, videli ste da su zalutali i doveli trećerazredni sastav. Srbija je ispred sebe imala Španiju, a onda je izgubila od Argentine, koja ima jednog i po igrača. I onda se neko pita: da li je to neuspeh? Naravno da je neuspeh. U sportu nema hapšenja, ne ideš u zatvor. Ideš dalje, možda ti prethodni rezultati daju šansu da te ne smene, ali Đorđević je sam otišao sa selektorske pozicije.

• Šta je nedostajalo selekciji Srbije za uspjeh?

– Znate kako, kod mene su amnestirani od bilo kakve vrste kritike svi treneri koje sam nekada kao igrače ranije trenirao. To je moj odgovor.

• Kako gledate na izbor Igora Kokoškova za selektora olimpijskog viceprvaka?

– On je produkt američkog vaspitanja. U Srbiji je vodio kadete Partizana i OKK Beograd u Prvoj ligi. Za njega se više pročulo u Evropi, kada je preuzeo reprezentaciju Gruzije i naravno osvajanjem Evropskog prvenstva sa Slovenijom, 2017. Ne znam koliko će ta vrsta vaspitanja i košarkaškog obrazovanja koristiti našoj zemlji. Mi drukčije razmišljamo, drukčije igramo.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Nije mi se svidelo što je po izboru za selektora Srbije u jednom intervjuu rekao “zašto ne bi igrao odmah i jedan Amerikanac za nas, koji je nepoznat kao košarkaš”. Kokoškov je hvalio hrvatske i ostale, a manje je spominjao igrače iz Srbije, što mi se takođe nije svidelo. Očigledno je da nije umeo da se ponaša kao patriota. Novi selektor treba da hvali i bodri svoje igrače, te im tako daje snage da veruju u sebe. To je moj pogled kako bi selektor trebao da radi. Možda nisam u pravu.     

• U čemu je najveća vrijednost Španije, novog svjetskog šampiona?

– Oni igraju dugo zajedno i iskusna su ekipa. Jako su talentovani, a čak su igrali bez jednog Pau Gasola, sjajnog asa. Da je on igrao, Španci bi bili još ubedljiviji. Oni su kao i Srbija, poslednjih 15 godina u vrhu svetske košarke. Nisu me uopšte iznenadili osvajanjem zlata. U finalu sa Argentinom na kraju je morao pobediti kvalitet Španije. Izuzetno cenim špansku košarku zbog atraktivnog načina igre.

• Da li će selekcija Srbije proći na 32. Olimpijske igre?

– Ovo je verovatno trik pitanje. Naravno da će Srbija proći. Ne mogu ni pomisliti da ne prođemo. Smatram da bi na Olimpijskim igrama trebalo da budemo favoriti za jednu od medalja jer se svetski košarkaški poredak nije promenio. Ne vidim sada tu neku reprezentaciju koja bi odjednom uletela u borbu za visok plasman osim Amerike, Srbije i Španije. To su tri glavna favorita.

• Kakve su šanse Hrvatske i Slovenije za plasman u Tokio?

– Hrvatska nema nijednog protivnika u kvalifikacijama kojeg se treba plašiti. Domaćin je turnira i mogla bi da iskoristi šansu, pa joj želim da ode na Olimpijske igre. Niko od selekcija sa kojima će igrati nije nepobediv – ni Tunis, niti Brazil. Meksiko je slab, Rusija bi mogla biti prepreka za plasman na Igre, ali verujem da Hrvati mogu izboriti put u Tokio.

Što se tiče Slovenije, jedino ih Litvanija može eliminisati sa Igara. Litvanci su rutineri i igraju brzu košarku. Ako svi budu igrali, Slovenci bi mogli da prođu.

• Da li ste zadovoljini rezultatima Crvene zvezde u Euroligi?

– Dosta je oscilacija u igri Zvezde, kao i promena trenera. Ne mogu biti zadovoljan. Naprimer, Khimki ne dobije onaj koji neće, a Zvezda izgubi glatko. Dobili smo par utakmica, gde se nismo nadali pobedi. Sve u svemu, ne znam šta u Zvezdi smatraju uspehom. Ako uđemo u “final eight”, što verovatno smatraju uspehom, onda igraš još tri-četiri utakmice i najverovatnije završavaš takmičenje. Pošto je pravljen tim sa najvećim budžetom do sada, uz veliki broj stranaca, rezultati su trebali biti bolji. Više me oduševljavaju igre Partizana u Eurocupu, mada Zvezdi, za koju navijam, želim sve najbolje.

• Kolike su zasluge italijanskog trenera Andree Trinchierija za prolaz Partizana u Top 8 Eurocupa?

– Pre njegovog dolaska, Partizan je kaskao. Sa njim je ostvario dobre rezultate i veliki pomak. Meni je on izuzetno simpatičan zbog načina na koji drži konferencije za štampu i kako se ponaša. Ima nešto jugovićko, majka mu je Riječanka. Još nije usavršio poznavanje mentaliteta naših igrača i u tom pogledu malo zaostaje. Drago mi je što je neki strani trener napravio dobar rezultat u Srbiji. To znači da smo u manjku sa kvalitetnim trenerima, jer smo počeli da ih uvozimo.     

• Kakav je kvalitet ABA lige? 

– Mislim da je malo opao. Ono što pružaju Budućnost, Zvezda i Partizan je očekivano. Cedevita Olimpija luta, ne zna šta radi. Menjaju gradove i trenere, bez većih efekata. Mornar je možda osveženje pošto će se do kraja ligaškog dela boriti za prve četiri pozicije. Ono što smo očekivali od Cibone, Mege Bemax, da Zadar konačno dobro krene sa takvim pedigreom u košarci, jasno je da od toga nema ništa. Oni su pri dnu tabele. Igokea se bori za opstanak, a koga interesuje šta će Krka da uradi. Primorska je dobro krenula, kupila neke igrače, pa ih sve rasprodala.

Ostala je ABA liga na pet timova, od kojih će četiri proći dalje. Oni su solidni, iako pogotovo Budućnost, te Cedevita Olimpija i Mornar iz Bara nisu ništa pokazali u evropskim kupovima.  

• Ko je favorit za prvaka ABA lige?

– Zvezda je favorit na papiru i po realnom kvalitetu. Međutim, ako ne bude igrala angažovano, neće ni biti prva. U slučaju da se desi finale Partizan – Zvezda, biće jako zanimljivo i neizvesno. U ABA ligi se finale igra na tri dobijene utakmice i tada je manja mogućnost iznenađenja, za razliku od polufinala, gde se igra na dve pobede. Tada su veće šanse za iznenađenje. Očekujem da Crvena zvezda bude prva. U suprotnom, to bi bio veliki pad i ne bi mogla igrati Euroligu naredne sezone. 

Izvor: Al Jazeera