Širenje kineskog utjecaja u Srbiji tokom pandemije

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije nastavilo je sa raspoređivanjem nadzornih kamera visoke rezolucije na ulicama Beograda, a građani su primetili da su i tokom nedavno ukinutog vanrednog stanja kamere za prepoznavanje lica bivale instalirane, praktično tokom noći.

Programom “Bezbedan grad”, koji se realizuje u kooperaciji MUP-a Srbije i kineske kompanije Huawei, predviđeno je instaliranje hiljadu kamera za prepoznavanje lica, za početak samo u Beogradu. Međutim, i dalje se ne zna praktično ništa o ugovoru kojim je to omogućeno.

Dodatnu bojazan izaziva to što nije bilo javne rasprave o projektu, kako će se skladištiti i koristiti podaci, čak ni gde će kamere biti postavljene.

A, prema rečima ministra unutrašnjih poslova Srbije Nebojše Stefanovića, “neće biti značajnije ulice, ulaza ili prolaza između zgrada koji neće biti pokriven kamerama”.

U SHARE Fondaciji, koja prati bezbednosne izazove novih tehnologija, kažu da je kineski model praćenja građana na početku pandemije bio opravdanje da se i u drugim zemljama primeni ili bar pohvali sličan model.

“Imamo izjave predsednika Vučića, koji je javno rekao da se prate italijanski brojevi telefona, ali i neki drugi, što je za nas bilo problematično, jer naš pravni okvir zahteva da za praćenje telefona mora da postoji nalog. Dalje, sam predsednik Vučić je rekao da se građani prate i drugim metodama čak i ako ostave telefone kod kuće. Meni trenutno ne pada na pamet nijedna druga metoda (masovnog) praćenja građana, a da to nisu pametne kamere”, kaže Danilo Krivokapić iz SHARE Fondacije.

Prema njegovim rečima, nije ni bilo obustavljanja instaliranja pametnih kamera za prepoznavanje lica i dodaje da još nema javno dostupnih podataka o projektu “Bezbedan grad”.

“Mi smo zbog toga pokrenuli projekat ‘Hiljade kamera’. U pitanju je portal koji objavljuje dostupne informacije o postavljanju kamera do kojih dolazimo mi, ali i građani. Takođe, ohrabrujemo građane da nam jave gde su sve postavljene kamere kako bismo ih bar mapirali”, rekao je Krivokapić.

Dodao je da nije poznato na koji će način biti zaštićeni prikupljeni podaci, kao i da li će biti “curenja” informacija prikupljenih masovnim nadzorom.

“Mogućnosti zloupotreba su razne, ti podaci se mogu koristiti u političke svrhe, za ucenjivanje građana… Jer vi, kad imate podatke gde je ko bio, sa kim se sastajao, to je već neproporcionalni nadzor kojim se zadire u privatnost građana, posebno imajući u vidu da sistem prepoznaje lica, što znači da se svi mogu pratiti, a to nije u skladu sa zakonima Srbije”, zaključuje Krivokapić.

Nadzor nad građanima

Predrag Petrović, programski direktor beogradskog Centra za bezbednosnu politiku, kaže da je iskustvo Severne Makedonije sa sličnim projektom pokazalo veliku mogućnost zloupotrebe masovnog nadzora u političke svrhe.

“I u Severenoj Makedoniji su pod parolom ‘bezbedni gradovi’ uvozili te kamere koje su bile pod kontrolom UBK. Imali su i dronove koji su namenjeni za protivterorističku borbu, ali su korišćeni za (nelegalni) nadzor ljudi za koje je UBK smatrao da treba da ih nadziru”, kaže Petrović.

Dodao je da upravo uvezivanje različitih načina nadzora čiji se rezultati slivaju u jedan centar ostavlja veliku mogućnost zloupotrebe.

Podsetio je da vlastima u Beogradu ni do sada nije bilo strano nadziranje i prisluškivanje novinara i političkih oponenata i naveo primer da je upravo ministar Stefanović javno izneo saznanja o kretanjima novinara.

Kineske tehnologije nadzora, koje su prisutne na Balkanu, okarakterisane su kao sredstvo nametanja kontrole nad građanima od praktično svih vodećih grupa za ljudska prava, a njihovo instaliranje se odvija upravo u zemljama sa manjom ocenom demokratičnosti, kao što su Jermenija, Tadžikistan, a sada i Srbija.

Prema rečima istraživača Milana Jovanovića iz Atlantskog savjeta Crne Gore, Narodna Republika Kina ima ustaljeni način ponašanja kada je reč o uticaju na druge zemlje, a Srbija je pravi primer načina na koji se to odvija. Na prvom mestu je ulaganje u infrastrukturu, preko kojeg se odvija politički uticaj.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

“Kina vrši uticaj i kroz tehnologiju prodajom Huawei kamera uz pomoć kojih se vrši nadzor, a koje su instalirane širom svijeta, uglavnom u zemljama sa sumnjivom ocjenom demokratičnosti. Tu je i sigurnosno pitanje, a to je da li Komunistička partija Kine ima pristup podacima koji se snimaju Huawei kamerama”, tvrdi Jovanović.

‘Kineska pomoć i mjere’

Početak pandemije, kaže Jovanović, iskorišćen je kako bi se na još jedan način širila pozitivna slika o Kini kroz slanje humanitarne pomoći, ali i kroz tzv. kineske mere u obračunu sa pandemijom.

“Pozitivna priča o kineskom modelu borbe sa korona virusom trebalo je da skrene pažnju sa činjenice da upravo Kinu dio međunarodne zajednice sumnjiči da je krila podatke o zarazi. Peking koristi ovu priliku ne samo da bi promovisao i poboljšao svoj imidž već i da bi produbio svoju vezu sa Beogradom”, kaže Jovanović.

Podsetio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić više puta veličao pomoć Kine Beogradu, dok je retko ili nikako govorio o pomoći iz Evropske unije.

“On je čak rekao da je Kina jedina zemlja koja može pomoći, kao i da ne postoji pomoć iz EU-a, koja, istina, jeste kasnila, ali je svakako značajna, kako Srbiji, tako i Institutu Torlak.”

Drugačije ponašanje u svojoj zemlji i izvan nje

Za to da kineski predstavnici imaju drugačije ponašanje u svojoj zemlji i van nje Jovanović kao primer navodi i to da ambasadorka NR Kine u Beogradu Čen Bo koristi Tviter da bi se obratila građanima Srbije iako je ta društvena mreža zabranjena u Kini.

Njeni tvitovi su bili masovno retvitovani sa naloga u Srbiji, a koji su otvoreni početkom godine, nakon što je kompanija Tviter obrisala 8.500 naloga iz Srbije koji su tu mrežu koristili za promociju vladajuće Srpske napredne stranke i predsednika Vučića.

“Kako se bavimo lažnim vijestima, ali i neautentičnim ponašanjem na internetu, odnosno botovima, utvrdili smo da je samo u mjesec dana tokom pandemije bilo oko 30.000 pozitivnih tvitova o Kini sa naloga iz Srbije. U tvitovima se veličala pomoć Kine, srpsko-kinesko prijateljstvo, kao i Vlada Srbije i sam predsjednik Vučić, uz neizostavno naglašavanje izostanka pomoći Evropske unije”, navodi Jovanović.

Kako je Jovanović pojasnio, to je bio pokušaj da tzv. botovi prošire propagandu NR Kine, ali i predsednika Vučića do što šireg auditorijuma.

U međuvremenu, Vučić je dao dopuštenje jednoj turističkoj kompaniji iz Kine da koristi njegov lik prilikom reklamiranja Srbije kao turističke destinacije.

Izvor: Al Jazeera