Senator koji je Trumpa uporedio sa Staljinom

Da se Donald Tramp na isti način okomio na medije kao što je to radio Josif Visarionovič Staljin, nazivajući ih “neprijateljima naroda”, to se ovih dana moglo čuti sa zvanične govornice na Kapitol Hilu. Upoređujući retoriku 45. američkog predsednika sa onom kojom je sovjetski diktator učvršćivao totalitarizam u SSSR-u, konzervativni republikanski senator Džef Flejk iz Arizone zapanjio je čak i liberalne mejnstrim medije.

Najčešće mete Trampovih isključivih napada su listovi i tv stanice (Njujork Tajms, Vašington Post, CNN…), koji u domaćoj javnosti uživaju visok profesionalni ugled, ali se u konzervativnom krilu republikanaca smatraju pristrasnim levičarima. Tim pre je javnost iznenađena što je autor “manifesta” o podrivanju demokratije, usled stalne satanizacije medija i novinara, baš Flejk, ubeđeni konzervativac i nekadašnji mormonski misionar Crkve Isusa Hrista i poslednjih svetaca.

Obraćajući se Trampu sa “Gospodine predsedniče…”, Flake je sa senatskog podijuma u desetak teza izložio zašto su slobodni i objektivni mediji od ključne važnosti za opstanak i jačanje demokratskih institucija. Ovo jasno i sažeto upozorenje nije upućeno samo Trampu, već i celokupnoj javnosti, koja se bez otpora predala vladajućoj doktrini o alternativnim činjenicama.

‘Slobodni mediji su neprijatelji despota’

Zbog aktuelnog i univerzalnog značenja, vredi citirati ovog pedesetpetogodišnjeg američkog senatora, koji, po svemu sudeći, neće tražiti svoj reizbor:

*Bez uvažavanja istine i principijalne odanosti istinitim podacima naša [američka] demokratija neće dugo potrajati.

*Više je po istini, onoj koja se može empirijski i objektivno dokazati, udarano i ona je u rukama najmoćnije ličnosti na vlasti više zloupotrebljavana nego ikada u istoriji naše zemlje [SAD].

*Slobodni mediji su neprijatelji despota

*Nemilosrdni dnevni napadi na Ustavom zagarantovane slobodne medije lansirani iz Bele kuće su bez ikakvih osnova i bez presedana.

* To što naš predsednik upotrebljava iste reči koje je izgovarao Staljin kada je opisivao svoje protivnike najbolje govori o stanju naše demokratije.

*Predsednik [SAD] ima naopaka shvatanja: Despotisam je neprijatelj naroda. Slobodna štampa je neprijatelj despota, što slobodne medije čini čuvarem demokratije.

*Kada osoba koja drži vlast proziva za “lažne vesti” medije koji mu nisu po volji, onda moramo sumnjati u tu ličnost, a ne u štampu.

*Gospodine predsedniče, funkcija koju zauzimate je toliko moćna da šteta pričinjena neprekidnim napadima na istinu neće biti vremenski ograničena samo na ovaj predsednički mandat.

*Ovde, u Americi, mi se ne klanjamo moćnicima, u stvari, mi baš moćnike najžustrije preispitujemo.

*Nijedan predsednik, kolikogod da je moćan, neće moći da zavlada nad objektivnom stvarnošću.

*Ključna razlika između političara i slobodnih medija je što odgovorni mediji najčešće priznaju i ispravljaju svoje greške. Političari to najčešće ne čine.

Ko je izdao Ameriku?

Dok je prvi deo Flejkovog izlaganja posvećen oštroj kritici Trampa i njegovoj posvađanosti sa istinom, drugi je poruka Amerikancima i apel da napuste stranačke busije i ujedinjeni pokrenu odbrane demokratske principe. On se obraća svim senatorima. Apeluje da prestanu sa praksom tihog primanja k znanju, da “ne budemo slepi i gluvi kad se napadaju naše institucije”. Poziva da 2018. godina bude vreme kada se istinom suprotstavljamo sili koja pokušava da je oslabi.

“Zajedno, ujedinjeni u obavljanju našeg posla, poštujući ustavne odredbe i bez obzira na partijsku pripadnost, hajde da odlučimo da budemo saveznici sa istinom, a ne partneri u njenom uništenju.”

Političke prilike, međutim, ne idu na ruku republikanskom senatoru iz Arizone čak ni u njegovoj državi. Približavaju se važni izbori za Predstavnički dom i trećinu Senata (u novembru), pa se obe stranke, demokrati i vladajući republikanci, više bore za poziciju nego što su raspoloženi da na čistac isteruju principe.

Suočen sa padom popularnosti, Flejk je u oktobru objavio da neće učestvovati u trci za obnovu svog šestogodišnjeg senatorskog mandata, dok je njegov zemljak Džon Mekkejn (82) senator još od 1987. godine, teško bolestan (ima tumor na mozgu). U nizu istupa i kolumni, Mekkejn se usprotivio Trampovim napadima na slobodu medija, pružio je podršku mlađem kolegi, ali republikanski kandidati za senatorsko mesto iz Arizone biju sasvim drugu bitku. Njima je, izveštavaju mediji iz Feniksa, glavna briga kako da dobiju podršku predsednika SAD-a i da tako povećaju svoje izglede za senatorsko mesto u Vašingtonu.

Meka moć u totalnom kolapsu

Njihovim partijskim kolegama, Mekejnu i Flejku, najglasnijim republikanskim kritičarima Trampa, koji su napali predsednika zbog potkopavanja vere u objektivnu istinu, ističe vreme. Novi kandidati oglušili su se o Flejkov manifest, ili se prave da ga nisu razumeli. Jedan od onih koji najavio da će učestvovati u trci za senatora iz Arizone, zato što hoće da “odlučno podrži misiju Trampa da Ameriku učini ponovo velikom”, osuđuje Flejkovo istupanje u Senatu kao “izdajničko”.

Za većinu Amerikanaca je najšokantnije što je retorika predsednika SAD-a izjednačena sa sovjetskim diktatorom, dok “ostatak sveta” primećuje da je takozvana meka moć SAD-a u “totalnom kolapsu”. Izvršni direktor Hjuman Rajts Voča Kenet Rot upozorio je u novom izveštaju ove organizacije da predsednik SAD-a globalno “podriva diskurs zasnovan na činjenicama” i da to ohrabruje autoritarne lidere širom sveta na nipodaštavanje pravosudnog sistema, dodatno otežava istraživanje pokreta za zaštitu ljudskih prava.

Autor knjige o usponu filipinskog lidera Rodriga Dutertea (Rise of Duterte: A Populist Revolt Against Elite Democracy) Ričard Džavad Hejdarian, profesor na univerzitetu u Manili, primećuje da je Trampov diskurs ohrabrio autokrate kao što je Duterte da ignorišu uvrežene demokratske norme, jer se o kršenju ljudskih prava govori kao o lažnim vestima. O pogubnom Trampovom uticaju na javno mnenje i profesionalno novinarstvo govori se i u Evropskom parlamentu. Članovi EP-a iz različitih zemalja Evropske unije često ocenjuju da Tramp udara na slobodu medija.

‘Mržnja vam je popila mozak‘

Širom sveta politički lideri dokopali su se izraza “fake news”, hvatajući se za legitimitet koji je ovoj frazi podario Tramp i koriste ih kao zgodnu alatku za napad na svoje kritičare. Za Trampa su novinari “neprijatelji naroda”, kao i za Staljina. Ali, ono što je u besu, javno pre neki dan, izrekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić na račun novinara i političkih neistomišljenika može da se ubroji u podjednako teške, ako ne i pogubnije diskvalifikacije On je, ne odgovarajući na pitanje jedne novinarke, poručio “bednicima i nesrećnicima”, pominjući po prezimenu dva novinara I četvoricu opozicionara, da im neće dozvoliti “da napravite od Srbije državu mafijaša i ubica”.

Srbija nema nijednog poslanika iz vladajuće stranke koji bi, poput republikanskog senatora iz Arizone, digao glas protiv ovakvog neprimerenog napada izgovorenog istog dana kada je u Mitrovici ubijen opozicioni lider Oliver Ivanović. Ako se ipak pojavi, mogao bi da uđe u istoriju, a to je valjda važnije od gubitka položaja. Ili nije?

Ako je ceo svet, pa čak i pojedini pripadnici vladajuće stranke u SAD-u, zabrinut za opstanak demokratskih institucija usled stalne tviteraške kanonade Trampa, čemu da se nadaju građani ovog regiona, gde se kritika sopstvenih političara sa najvišeg mesta često kvalifikuje kao izdaja države. O kakvom dijalogu sa spoljnim svetom da govorimo kad se i onaj unutrašnji, na koji poziva predsednik Srbije, pretvorio u njegov javni monolog, koji potom u reč ponavljaju funkcioneri iz Vlade. Mržnja vam je popila mozak, poručio je onomad predsednik Vučić. Bolje da ga više ništa ne pitamo. Mogao bi da nas proglasi za svrake.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al jazeera