Sanders se pojavio da bi ostao

Piše: Boško Jakšić

Posle meseci kampanje, demokrate i republikanci izbacili su svoje kandidate za novembarske predsedničke izbore kada će se Amerikanci izjašnjavati između dve ličnosti od kojih se ne zna koja je nepopularnija.

Voleli Hillary Clinton ili je mrzeli, njujorška senatorka već je postala deo istorije kao prva žena koja je dobila nominaciju jedne od dve najveće stranke. Osporavan ili obožavan, njujorški milijarder Donald Trump takođe je ostvario impresivan rezultat jer se mimo volje republikanskog establišmenta izborio za nominaciju kao novajlija u svetu politike.

O Clintonovoj i Trumpu dovoljno će se pisati u naredna tri meseca, pa bih se radije pozabavio koloritnim likom Bernie Sandersa koji je, iznenađujuće, uspevao da se suprotstavlja favorizovanoj kandidatkinji demokrata.

Krenuo je u trku sa Clintonovom sa zaostatkom od 60 poena. Izgubio je veoma tesno. Njegovi mitinzi okupljali su više sveta od svih rivala. Prikupio je u fondove 225 miliona dolara bez Wall Streeta. Njegovo ime prednjačilo je na društvenim mrežama unutar Twitter generacije. Preuzeo je komandu nad raspoloženjem čak 70 odsto birača ispod 30 godina. Ponudio politiku za budućnost.

Liberalni senator iz Vermonta, sin jevrejskog imigranta iz Poljske, nametnuo se američkoj javnosti na sličan način kao i Trump, s tim što je on nastupao sa levih a Trump sa desnih pozicija: kritikom establišmenta. Sanders je najnoviji simptom sve globalnije ispoljavane potrebe da sistem upravljanja Zapadom koji je u nesumnjivoj krizi doživi ozbiljne korekcije.

Progresivni pokret

Sanders je uz pomoć pre svega mladih razočaranih Amerikanaca, koji će najmanje izaći na izbore, tokom 14 meseci kampanje stvorio progresivni pokret koji nosi potencijal da reformiše politički ambijent. Mogu li njegove energične pristalice da ga sačuvaju?

Predviđanja kažu da će na novembarskim izborima pobediti onaj kandidat koji bude imao manju apstineciju sopstvenih glasača, a Sandersove pristalice su te koje bi mogle da zagorčaju život Clintonovoj iako je on na završnoj konvenciji demokrata u Filadelfiji ipak podržao Hillary.

Problem za Hillary je što su Bernievi delegati, isti oni koji su bili protiv izbora senatora iz Virdžinije Tima Keina za potpredsedničkog kandidata, pokazali da nisu pripravni da od bilo koga primaju direktive, čak ni i od čoveka koji ih je doveo u Filadelfiju.

Sanders je izgubio nominaciju, nije mu se ostvarilo da njegov legat bude “da je bio dobar predsednik SAD”, ali uspeo je da preoblikuje platformu demokrata, pomerio je ulevo. Clintonova je prihvatila njegove stavove o povećanju minimalne zarade, reformi zdravstva i obrazovanja. Uticao je da se stvori “dosad najprogresivnija platforma u istoriji Demokratske partije”. Predsednik Barack Obama pohvalno govori u Sandersovoj “ogromnoj energiji” i “novim idejama” koje su Clintonovu učinile boljom.

Njegovim sledbenicima to nije dovoljno. Izviždali su ga kada je podržao Hillary. “Barnievci” nisu spremni na kompromis, na odustajanje od doslednog sprovođenja programa koji im je ponudio “demokratski socijalista” iz Vermonta pozivajući na povećanje poreza bogatima ili efikasniju kontrolu velikih banaka. Poručujući da neće poštovati partijsku disciplinu.

Malo je verovatno da će se značajan broj Sandersovih pristalica svrstati iza Trumpa, ali njihovo nezadovoljstvo sa Clintonovom je iznenađujuće snažno i otvoreno. Doživljavaju je kao kvintesenciju otuđene washingtonske moći, deo establišmenta, kao ženu koja ne sluša narod već uživa u podršci Wall Streeta, kao “lažnu feministkinju i lažova”.

Kandidatkinja Zelenih

Suočeni sa izborom “između dva zla”, neki kažu da će glasati za kandidatkinju Zelenih Jill Stein kako bi izbegli da podrže Hillary. Ili će ostati kod kuće. Drugi čak tvrde da nemaju ništa protiv da Trump pobedi – ukoliko to otvara put nekom od članova njihovog pokreta da trijumfuje za četiri godine.

Većina će, ipak, zapušiti nos i glasati za Hillary, ali to ne umanjuje značaj Sandersa kao novog fenomena američke politike koja simptomatično pokazuje želju rastućeg broja građana da sruše fisilizovani sistem, da se promeni politika.

Sanders je nesumnjivo razmrdao Ameriku i Demokratsku partiju unošenjem elemenata socijalne politike u birokratizovanu kolotečinu koja republikance ne razlikuje previše od demokrata. Najmanje 13 miliona sve nezadovoljnijih Amerikanaca otvoreno ga je podržalo motivisani željom za istinskim promenama.

Ono što je Sanders dosad ostvario je testament njegovih dugotrajnih političkih ambicija: od vremena kada je u Burllingtonu, u Vermontu, kao jedini gradonačelnik u SAD koji nije iz jedne od dve etablirane partije išao od vrata do vrata, do strastvenog govornika koji je upozoravao na opasne socijalne razlike.

Da li to nagoveštava da Sandersov legat nastavlja da živi? Da li je dovoljno onih koji poručuju “dosta je dosta”. Imajući u vidu da je protest protiv Hillary bio unapred pažljivo planiran, odgovor je – hoće.

Najdugovečniji nezavisni član Predstavničkog doma u američkoj istoriji im je od početka kampanje koja ga je podigla na neočekivane visove poručivao: “Budućnost u koju treba verovati, politička revolucija dolazi”. Prepoznao je da Amerika traži promene koje stižu odozdo. Milioni su naučili lekciju.

“Vreme je za milione zaposlenih porodica da se udruže, da revitalizuju američku demokratiju, da zaustave kolaps američke srednje klase i da obezbede da naša deca i unuci mogu da uživaju kvalitet života koji im donosi zdravlje, prosperitet, bezbednost i radost – i da još jednom od Sjedinjenih Država naprave svetskog lidera u borbi za ekonomsku i socijalnu pravdu, čistoću okoline i svetski mir”.

Ove Sandersove reči nastaviće da odzvanjaju u ušima desetina miliona Amerikanaca, bez obzira da li će biti za Clintonovu ili Trumpa, a njegovim upornim sledbenicima ostaje da se izbore da “moć naroda” bude prisutnija u američkoj politici koja je, kao i evropska, zapala u krizu otuđenosti.

Najavljujući da su došli da ne odu, Sandersove pristalice uverene su da politička revolucija ne zavisi od Bernie Sandersa ili bilo koje druge osobe, ali je izvesno da se glas političkog renegata koji je uznemirio establišment pojavio da bi ostao i inspirisao neku buduću generaciju političara.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera