Šabić: Srbija ima problem snažne autocenzure

Razgovarao: Mladen Obrenović

Uklanjanje sadržaja s internetskih stranica nakon kritika na račun vlasti Srbije zbog neadekvatne i neblagovremene reakcije u slučaju poplava i pad stranice Peščanika nakon objave teksta o navodnom plagiranju doktorskog rada ministra policije Nebojše Stefanovića – alarmirali su javnost u Srbiji zbog straha od uvođenja cenzure. U međuvremenu su uslijedila i privođenja ljudi koji su na društvenim mrežama, prema procjeni policije, širili paniku u vrijeme poplava.

Povela se rasprava uvodi li se cenzura u medijski i javni prostor, reagirali su i povjerenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, zaštitnik građana Srbije Saša Janković, ali i predstavnica OSCE-a za slobodu medija Dunja Mijatović. Njoj je premijer Aleksandar Vučić poslao pismo u kojem je zatražio ispriku zbog navoda o cenzuri sadržaja na internetu.

U razgovoru za Al Jazeeru, povjerenik za informacije Rodoljub Šabić govori o reakciji samog premijera, ali i problemu autocenzure koji pogađa (i) medije u Srbiji.

• Priča o odgovornosti za posljedice elementarne katastrofe, kao i reakcijama vlasti, te napisi o tome, prouzročili su otvaranje rasprave o cenzuri u Srbiji. Na kraju je i premijer Vučić osobno pisao predstavnici OSCE-a, odbacujući njezine navode o cenzuri. Je li stvar otišla predaleko?

– Mislim da je to premijer doživeo kao ličnu optužbu, a to uopšte nije tako. OEBS je samo konstatovao neke pojave koje su prisutne. Ako bi to bila optužba na račun premijera neposredno, on bi bez ikakvih problema mogao da se brani. Praktično je nemoguće da je on ili neko iz njegovog neposrednog okruženja vršio cenzuru. Imate listove koji standardno pišu kritički protiv Vlade i kojima su takođe padali blogovi ili celi tekstovi, a teško bi bilo pripisati aktivnosti premijeru. Zato imamo jedan drugi fenomen, a to je snažno prisustvo autocenzure. Nije to fenomen koji pada sa neba i kad se on pojavi u dramatičnom obliku, onda bismo kao odgovorno društvo trebali da vidimo šta su uzroci.

• Kad je, konkretno, riječ o Srbiji – koji su to glavni uzroci autocenzure?

– Uzroci mogu da budu dvostruki, a to su strah od nečije političke odmazde i pritiska ili direktna pretnja, što je mnogo manje verovatno, te ekonomski pritisak koji je češće prisutan. Ako znate da živite u zemlji u kojoj su mediji, kao i drugde u regionu, u očajnoj situaciji i kad je na tom medijskom tržištu vlast na različitim nivoima veliki participijent, kad ona učestvuje u velikom trošenju novca na tom medijskom tržištu na raznorazne projekte – od gotovo reklamnih do navodnih društveno-korisnih stvari – samo po sebi se razume da, ako primate taj novac, imate i odgovarajuće “skrupule” u odnosu na moguću kritiku onog od koga novac primate.

To je problem i ne treba to shvatiti kao neposrednu optužbu u odnosu na nekoga, nego shvatiti kao upozorenje na stanje u kojem se nešto dešava i na što treba potražiti odgovor i moguće rešenje.

Bez obzira na cenzuru i autocenzuru, u nekoliko dana dogodilo se nekoliko puta da budu izbrisani određeni sadržaji s internetskih stranica ili da cele stranice jednostavno – “padnu”. Definitivno je pitanje ovog divljanja na internetu – hakiranja i botova koje je uzelo maha, koje nije ništa manje bolno od evidentno prisutne autocenzure – zastrašujuće. To nije bez uticaja na javno mnenje i to je u indirektnom smislu izobličavanje javnog mnenja.

Imali ste različite situacije, počevši od ludačkih glasanja, “kreiranja” javnog mnenja kroz preporuke i slično, i to je već u ozbiljnoj meri kompromitovano. Nije slučajno u Hrvatskoj nedavno zatraženo potpuno odustajanje od komentarisanja, što je na svoju ruku, ipak, kontroverzan zahtev.

Imate i nešto puno ozbiljnije, a to je padanje celih foruma, ne samo postova, nego kompletnih blogova, što se vrlo često veže za hakerske napade. Naravno da to može da bude slučaj, ali imate i upozorenja stručnjaka da nekada ne mora da bude hakerski napad, nego neminovna posledica same popularnosti, pa ogroman broj onih koji ulaze ugase ili obore stranicu ili blog.

• Na koji način se sve ovakve pojave mogu spriječiti i one koji su odgovorni za to i sankcionirati?

– Kako god bilo, to je tema o kojoj treba razgovarati i svakako da pojave koje izazivaju nemir, a očigledno da je prisutno da izazivaju nemir u pogledu ostvarivanja slobode izražavanja i slobode medija, treba pažljivo ispitati. Treba reagovati i treba činiti sve da faktori koji imaju negativan uticaj budu identifikovani i uklonjeni.

Više puta sam to rekao – ako je reč i ako bi bilo gde moglo da se utvrdi da je reč o neposrednom delovanju nekog državnog organa ili predstavnika vlasti, onda je to apsolutno nezakonito i kažnjivo delo, jer je reč o teškoj zloupotrebi položaja i to je za krivični progon. Ako nije, i reč je o nekom od drugih fenomena, kao što su autocenzura ili hakeraj, onda se radi o jednoj društveno nepoželjnoj pojavi za koju bi trebalo potražiti odgovor i rešenje.

• Ipak su neki ljudi završili u pritvoru, a riječ je o onima koji su navodno širili paniku putem društvenih mreža. Je li policija u tom slučaju pretjerano revnosno reagirala?

– Priča je posebno potencirana na inače neuralgičnoj temi jer je podigla temperaturu činjenica da su neki ljudi čak uhapšeni zbog aktivnosti na internetu, odnosno objavljivanja netačnih činjenica. Nije sporno da su oni objavljivali netačne činjenice, ali se tu delovalo kao na krivično delo izazivanja panike, pa su ljudi privedeni i završili u pritvoru.

U situaciji kad imate medije koji su posećeniji nego što je neki privatni nalog na Facebooku, a koji obajvljuju podjednako dramatične ili još dramatičnije vesti, i niko tu ne vidi uznemiravanje javnosti i paniku, stvarno je izgledalo teško shvatljivo, da ne kažem potpuno neshvatljivo, da goniš pojedince i još da ih pritvaraš. Sve je to potenciralo i inače nesporan značaj teme. Dobra je stvar što je sud ukinuo pritvor odmah po njihovim žalbama.

Izvor: Al Jazeera