Robovi kredita u francima vape za pomoć

Piše: Goran Stanković

Mađarski premijer Viktor Orban je, pomaganjem građanima koji su zaduženi u švajcarskim francima neposredno pred izbore, dobio veliki poen u narodu. U Mađarskoj je ovih kredita bilo oko 70.000, što je bio znatno krupniji izborni potencijal.

U Srbiji se slično nije dogodilo.

Građani Srbije, koji su se našli u velikoj nevolji tako što su se zadužili u švajcarskim francima radi kupovine nekretnina, sada samo mogu sa čuđenjem da proprate „uspešne“ biznismene koji su iza svojih nepokrivenih kredita i luksuznog života ostavili opustošena preduzeća u stečaju.

Gotovo 20.000 građana Srbije skoro svakodnevno, preko raznih medija i na protestima, vapi za pomoć. Njihova primanja u dinarima ostala su gotovo nepromenjena u odnosu na pre desetak godina, a rate kredita su im se uvećale 2,5 puta.

Naravno da je svako zaključivanje ugovora o kreditu obligacioni odnos koji je uspostavljen slobodnom voljom dve strane. Ali većina građana, koja ne poznaje pravne i ekonomske zavrzlame srpskog sistema, oseća neku vrstu gorčine kada se seti kako je država intervenisala kod spašavanja posrnulih banaka i biznismena.

Sada su građani koji su se zadužili sa deviznim klauzulama postali, doslovce, robovi svojih kredita. Dvadeset hiljada kreditnih partija je isto toliko porodica, pa se može pretpostaviti da skoro 100.000 ljudi živi na ivici mogućnosti i u konstantnom stresu.

Udruženje građana Efektiva, koje zastupa građane zadužene u švajcarskim francima, pokušava da izbori novu indeksaciju kredita koja bi podrazumevala vezivanje kredita za evro, u odnosu na dan podizanja kredita. Mislim da je i to samo malo manja graška u odnosu na onu koju su načinili pre desetak godina. Trajno rešenje je dinarska indeksacija.

Ko pokriva razliku

Ali, sada se postavlja pitanje, ko bi trebalo da pokrije ovu razliku, banka ili država?

U ovim polemikama se neizostavno odlazi u neku vrstu moralne trgovine i u razna uspoređivanja. Postavljaju se pitanja šta je poštenije, kome je više potrebno…

Predstavnici Efektive svoj stav ponajviše brane upoređivanjem svojih rata kredita sa onima koje bi eventualno bile da su se zadužili u evrima. Međutim, takvo upoređivanje je isto moguće u odnosu na druge valute, ili cene zlata i srebra, pa je takav ishod uvek neizvestan.

Evidentno je da su ovi građani, pre više od deset godina, previše poverovali u priču da se jednostavnom promenom vlasti rešavaju svi krucijalni problemi, a da Srbija postaje zemlja sa nezavisnom ekonomijom i stabilnom valutom.

Krajem februara Srbiju je posetio Džejms Ruf (šef misije MMF-a ) i rekao nam „šta treba sad da radimo“.

Naime, on je, pored nekih stvari koje je pohvalio, naznačio da bi Srbija trebala da, po pitanju monetarne politike, radi na povećanju fleksibilnosti dnevnog deviznog kursa. To može uticati na povećanje inflacije i tako ugroziti ciljanu inflaciju koju je isplanirala Srbija. Kako bi se ova dodatna inflacija odrazila na kredite u CHF, nije teško pretpostaviti.

Iz ovoga jasno vidimo da je dinar ipak vrlo nestabilna i nesamostalna valuta koja ne može biti osnov za neko dugoročno zaduživanje. U tom periodu, ponuda za dugoročne kredite u dinarima skoro da nije ni postojala ili je kamata bila prevelika.

U vreme kada su se podizali ovi krediti, koji su uzgred sa duplim valutnim rizikom, klima u Srbiji je bila blago euforična. Činilo se da je sva nestabilnost i neizvesnost iza nas. Posle samo par godina, došlo je do pada životnog standarda, a koji je sada na granici izdržljivosti za većinu građana.

Neke zemlje u okruženju imaju bolji pristup ovim građanima sa postojećim problemom. Mađarska je najviše učinila i pretvorila takve kredite u forinte. Tako će Mađari moći da rate kredita usklade sa primanjima koja su im, ipak, uglavnom u forintama.

Nerezonsko pomaganje

Ovaj ceh su platili svi građani Mađarske jer je gubitak banaka pokriven iz budžeta. Možda oni koji nisu podizali kredite sada negoduju i razmišljaju zašto država nije pomogla neke druge, nego baš ove koji su kupili nekretnine.

Međutim, kako je u Srbiji rešavanje ovog problema obećao premijer pre više od četiri meseca, pa se ništa nije dogodilo, sada, kada su izbori raspisani, postoji sve manja šansa da se nešto eventualno reši i to kada izbori prođu.

Narodna banka Srbije je do sada imala čvrst stav, pa se nije odlučila da uvodi neke promene koje bi eventualno odštetile poslovne banke.

Srbija je dobro usavršila nerezonsko pomaganje stranim investitorima sa po 10.000 evra za novootvoreno radno mesto.

Mislim da su građani koji su zaduženi u švajcarcima ovaj put sigurno zaslužili pomoć države, makar u onoj meri koja pokriva za njih neočekivani skok švajcarskog franka.

Kakve sreće će oni biti, ostaje nam da vidimo.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera