Ringov: Dosadna igra bez pravih centarfora

Razgovarao: Mladen Obrenović

Osim osvajača “Zlatne kopačke” Darka Pančeva, njegov dugogodišnji suigrač Vasil Ringov jedno je od najvećih imena makedonskog nogometa. Najbolje dane karijere proveo je u skopskom Vardaru, pomogao mu da uđe u društvo najboljih tadašnje Jugoslavije i još dugo ostane stabilan klub, koji je stvorio brojne zvijezde nogometne igre.

Iako je tek nakratko, u dvije sezone, napuštao Skoplje, vratio se u redove najboljeg makedonskog kluba i pomogao mu doći do najvećih uspjeha – titule prvaka Jugoslavije, koja im je u aferi “Šajber” kasnije oduzeta, te najučinkovitijeg kluba u sezoni u kojoj su izborili nastup u tadašnjem Kupu UEFA-e (danas Liga Europe).

Za Al Jazeeru Ringov govori o danima kad je Vardar bez izuzetka pobjeđivao klubove “velike četvorke”, priča o svom centaršutu koji su zvali “kifla” i prijateljstvu s Darkom Pančevim i Miroslavom Ćirom Blaževićem.

• U karijeri ste dali mnogo golova za klubove u kojima ste igrali, posebno za Vardar, ali za reprezentaciju baš i ne. Izbornici Vas nisu pozivali. Žalite li za time?

– Ne žalim. Sve je bilo u svoje vreme. Drugačije je to bilo tada. Za reprezentaciju je bila velika konkurencija i bilo je verovatno i boljih od mene. Tad je i olimpijska reprezentacija imala veliku konkurenciju, išao sam s njima na pripreme. Selektor A reprezentacije u to vreme bio je Miljan Miljanić i sastavljao je ekipu od dvadesetdvojice, pa nije bilo mesta za mene. Ne žalim za tim, jer takvo je vreme bilo.

• Ljudi koji se sjećaju Vaših igara i tih vremena, znaju za dobru ekipu Vardara u kojem ste proveli najbolje godine svoje karijere. Igrači se nisu proslavili samo u Vardaru, nego i u klubovima u koje su poslije otišli, poput Pančeva, Najdoskog, Kanatlarovskog, Stanojkovića… Je li taj klub mogao i više?

– Govorio sam vrlo često kako smo imali neverovatan tim. Sva mesta bila su popunjena i jedne smo godine bili najefikasnija ekipa u celoj jugoslovenskoj ligi. Drugo, svi su otišli svojim putem – Darko [Pančev], Ilija [Najdoski], [Dragan] Kanatlarovski, ja – i svi smo bili dobri u novim ekipama. Velika je konkurencija bila, ali smo s lakoćom davali golove i bili šampioni, a jedne godine igrali i Kup UEFA-e. Stvarno smo imali fantastičnu ekipu koju je činilo 16 pravih igrača, zaista pravih.

• Jedan od mojih starijih kolega znao je pisati da ste imali centaršut bolji i precizniji nego što je mnogo kasnije imao David Beckham.

– Bile su to dugačke lopte. Ne znam da li je bio bolji centaršut od Beckhamovog, jer to puno ljudi nije moglo videti. Tad je malo kamera prenosilo te naše utakmice. Sad je modernije, malo više marketinga i 20 kamera na stadionu. Imao sam tu dugačku loptu i dobar centaršut koji smo zvali “kifla”. Interesantan je to bio centaršut, jer je bila jaka lopta, maltene sam šutirao. Precizno sam to radio, Darko [Pančev] je to samo dočekivao u šesnaestercu i skretao loptu glavom u gol. Mnogo je majstora bilo sa mnom u ekipi, pa nije bilo teško nameštati golove.

• Upravo su Vaše najveće utakmice i vezane za Pančeva. Ne samo u Vardaru, nego i kasnije kad je prešao u Zvezdu i postao najbolji strijelac u Europi, pa i danas ste ostali u prijateljskim odnosima.

– On jeste mlađi 10 godina, ali ostali smo do danas drugari. Pratio sam ga dok je bio omladinac u Vardaru. Bog mu je dao da lako postiže golove, sa svih strana. Trenirali smo mnogo, a on je hteo još i dodatno da uči. Znao sam gde ide na terenu, kuda se kreće, pokrete sam mu znao. Centrirao sam i drugima, ali on je bio najbolji centarfor ne samo Jugoslavije, nego i Evrope i davao je golove takvom lakoćom i glavom, levom i desnom nogom, kako god se setio. I dobar dečko je bio i ostao. Zaslužio je sve što je postigao, jer je mnogo radio. Imali smo kompletno dobar tim – i odbranu, i sredinu, ali smo trebali takvog igrača kakav je bio Darko. Iz Vardara kad je otišao u Zvezdu, samo se potvrdio. I tada je postao najbolji u Evropi.

• Pričate s dozom nostalgije o tim vremenima, međutim pričate o ljudima s kojima ste igrali kao o svojim prijateljima. Znam i da ste s jednim od svojih trenera bili i ostali prijatelji, a to je Miroslav Blažević. Govorili ste i da Vas je doveo samo da Vas “skine sa grbače” jer ste uništavali njegov Dinamo. Nije li neobično da treneri i igrači budu prijatelji?

– Videli smo se i nedavno Ćiro i ja, kad je Makedonija igrala u Zagrebu, družili smo se i razgovarali. Ćiro je interesantan lik i dobar trener, motivator i psiholog. Sve je znao o nama i radio puno za nas. Mnogo trenera sam imao, sve ih poštujem, ali moja je deviza – glavni su igrači. Važan je dobar trener, ali moraš da imaš i prave fudbalere jer se sve događa na terenu i igrači mogu čuda da naprave.

Kontaktiram sa svima, posebno preko društvenih mreža. Iako sam danas sa nekima konkurent kad igra makedonska reprezentacija, ostali smo prijatelji. U svim gradovima imam prijatelje – često se čujem sa Markom Mlinarićem iz Dinama, ali i sa Farukom Hadžibegićem i Predragom Pašićem iz Sarajeva.

• Nogomet se promijenio u posljednjih 30-ak godina otkako ste prestali igrati. No, postoje li danas nogometaši s kojima biste voljeli igrati i kojima biste voljeli centrirati?

– Moj tip igrača nisu ovi iz Barcelone, odnosno takva igra bez klasičnog centarfora. Ipak sam za takvu igru u kojoj postoji igrač kojem je zadatak da daje golove, tipa Marija Mandžukića ili Edina Džeke. Mislim da je sa njima lako igrati, jer oni traže centaršute i daju golove. Znam da je Mandžukiću kriza u Bayernu, ali to je posledica toga što žele da igraju bez centarfora, baš kao što to igra Barcelona. Iskreno, meni je to dosadno – kad nema centaršuta, kad nema igrača koji ima zadatak samo da daje golove i onda se svi raduju. Ovako je stvarno dosadno.

• Bliži se Svjetsko prvenstvo u Brazilu, na kojem su i dvije reprezentacije iz regije – Bosna i Hercegovina i Hrvatska, a koje možete nazvati Vašima zbog svojih prijatelja. Hoćete li svim srcem navijati za njih?

– Obavezno navijam i navijaću za njih. Oni su postigli nešto stvarno veliko i sad samo trebaju da uživaju u Brazilu. Napravili su neverovatan uspeh, pogotovo Bosna i Hercegovina. Sad mogu da igraju bez pritiska, a usto su i dobri. Mogu da naprave dobar rezultat. Ne moraju baš da imaju pritisak da budu svetski prvaci, ali mogu da uživaju i kroz uživanciju da dobro odigraju. I Hrvatska i Bosna i Hercegovina imaju dobre fudbalere u svojim reprezentacijama, a time može i dobar rezultat da dođe.

Definitivno se sa svojim prijateljima u Skoplju spremam da navijam za Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku, za Papeta [Safeta Sušića] i [Niku] Kovača, posebno zato što je Pape iz mojih vremena.

Izvor: Al Jazeera