Revolucija Sanders i značaj ‘super utorka’
Eh, našta je spalo čovečanstvo: da univerzalnu zdravstvenu zaštitu, ili mere koje nauka argumentovano naziva hitnim i neophodnim za očuvanje života na planeti, proglašavaju za nepoželjnu socijalističku revoluciju. A da Bernija Sandersa (78), predvodnika u unutarstranačkoj trci za predsedničku nominaciju demokrata u SAD-u, proziva kao ekstremistu. Samo zato što se zariče da će, ukoliko “osvoji” Belu kuću, učiniti sve da u najbogatijoj zemlji na svetu svi ljudi mogu da se leče, operišu, ili idu na fakultet, a da pritom ne upadnu u dužničko ropstvo.
Upravo je Džo Bajden (77), pobedivši u nadmetanju u Južnoj Karolini, posle velikih poraza u Ajovi, Nju Hempširu i Nevadi, u gomagovoru naglasio tu “nepremostivu razliku” između njega i Sandersa, između “umerenjaka” i “ekstremista”, između “jezgra” i “radikalne marginale” Demokratske stranke. Istovremeno, većina analitičara ističe da nijedna od ove dve struje ne može da pobedi sadašnjeg predsednika Donalda Trampa ukoliko na svoju stranu ne privuče i “one druge”. Pojedini eksperti idu čak tako daleko da tvrde kako je etabliranim vašingtonskim demokratama važnije da sačuvaju status kvo, stranku i svoje pozicije, makar i ne pobedili Trampa na predsedničkim izborima u novembru.
Bivši potpredsednik Baraka Obame vratio se u trku obezbedivši pobedu u Južnoj Karolini zahvaljujući, pre svega, podršci starijih i sredovečnih Afroamerikanaca i dobio je kakvu takvu odskočnu dasku za “super utorak” 3. marta, kada na izbore demokrata izlazi 15 američkih država, što donosi trećinu, ili 1.344, delegata za konvenciju u julu, gde će se odlučiti ko će se ispred Demokratske stranke suprotstaviti Trampu.
‘Opasnost za američki poredak’
Kako stvari stoje uoči najberićetnije žetve delegata, Sanders vrlo dobro stoji u “mnogim od država” koje će u utorak izaći na glasanje. Pozivajući se na merodavna istraživanja, Njujork Tajms ističe da bi bivši gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg, koji je odlučio da preskoči prve četiri države i da startuje od utorka, potpomognut utroškom od pola milijardi dolara iz svog džepa za samopromociju, mogao da ugrozi ojačanu poziciju Bajdena, koga bi dobar broj konvencionalnih demokrata voleo da vidi kao “realističnu alternativu” Sandersu. Revolucije se, izgleda, ne plaše stanovnici Kalifornije, novodošavše države u martovski “super utorak”.
Napomena o autorskim pravimaPreuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”
Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.
Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.
“Zahvaljujući ogromnom broju Latinoamerikanaca, liberalno orijentisanom stanovništvu i velikoj pobedi u susednoj Nevadi, Sanders bi mogao, prema većini istraživanja, u Kaliforniji da ostvari veliku pobedu i da gurne svoje protivnike ispod 15 posto, neophodnog za osvajanje delegata”, ocenjuje Njujork Tajms. Ukoliko bi uspeo da pobedi u Kaliforniji i Teksasu, vrlo je verovatno da bi osvojio većinu delegata u ostalim državama širom SAD-a, mišljenje je pojedinih analitičara u mejnstrim medijima.
Činjenicu da bi Sanders mogao realno da izađe kao protivkandidat Trampu veliki deo američkih listova ipak vidi kao opasnost za američki poredak, a neki čak nimalo ne sumnjaju da bi u tom slučaju Tramp osvojio drugi mandat. Opet, za Bajdena, uprkos njegovoj očekivanoj pobedi u Južnoj Karolini, primećuju da je u praksi podbacio. U odnosu na teoriju velikog dela demokratske mašinerije da samo on, kao zamenik prvog crnog predsednika Obame, može da pobedi Trampa.
To bi možda i bilo tačno da se Amerika nije promenila za ove četiri godine. Veći deo SAD-a od novog predsednika očekuje danas mnogo više od onoga što od njega traže političari u Vašingtonu. Nije više dovoljno da se Amerika vrati na stanje pre nego što je njujorški milijarder zaposeo Ovalni kabinet. Sanders je upornim radom na terenu uspeo da opipa puls i dijagnostikuje tegobe nacije.
Politika nepodnošljive nejednakosti
Bahadur Nafisi (29) je doktorant iz fizike i jedan je od revnosnih pristalica senatora iz Vermonta. On objašnjava da se ni u jednom trenutku u istoriji nije desilo da prosečna plata ne može da pruži normalan život četvoročlanoj porodici, ili da je kupovna moć sadašnjih generacija niža od onog što su sebi mogli da priušte njihovi roditelji. Po njemu, upravo je Sanders uspeo da veliki deo mlađe populacije ubedi da su temeljne promene neophodne kako bi se suzila sve veća razdaljina između bogatih i marginalizovanih članova društva. Po Bahaduru, “postoje dve populističke snage u SAD-u koje su se pobunile protiv poretka. Jedna je reakcionarna, koja je prevladala 2016. godine i koja je dovela do pobede Trampa, druga se bazira na empatiji i solidarnosti, koja će, nadam se, prevladati 2020. godine.”
Kao i mnogi drugi mladi ljudi kojima se pridružuje srednja klasa, Bahadur sagledava “trenutni izborni ciklus kao referendum o politici, koji je doveo do tako nepodnošljive nejednakosti. Osim Sandersa, nijedan drugi kandidat nije dijagnostikovao ovaj problem i pripisao ga obema partijama (demokratskoj i republikanskoj) koje donose odluke vođeni sistemskom korupcijom. Nijedan drugi kandidat nije iskoristio to nezadovoljstvo kako bi izgradio energični pokret mladih rešenih da se dugoročno posvete političkom aktivizmu.”
Upitan kako će Sanders da zaustavi rastuću nejednakost, njegov odgovor ličio je na neku vrstu temeljne promene sistema: “Porezi će morati da se podignu do one visine koja će obezbediti pružanje univerzalnih usluga. Zdravstvena zaštita, obrazovanje i stanovanje treba da postanu univerzalna ljudska prava. SAD i Međunarodni monetarni fond bi u tom pogledu morali da odmere kvotu oporezivanja koja bi bila dovoljna za pružanje tih usluga i u skladu sa tim prilagode novu ekonomsku politiku.”
Na pitanje kad očekuje da Sanders postigne bar nešto od zacrtanih ciljeva, Bahadur odgovara da sve zavisi od podrške u Kongresu. “Na početku, većina republikanaca i dobar deo demokrata biće protiv plana o univerzalnoj zdravstvenoj zaštiti. Moraće da izabere hoće li uspostaviti neko prelazno rešenje, ili će se na srednjoročnim izborima 2022. godine izboriti da što više progresivnih demokrata bude izabran u Kongres.”
‘Mladotres’ na najvećem ispitu
Mladi naučnici, takođe, veruju u mogućnost da se Novi zeleni plan predvođen iz Amerike proširi globalno i da se tako utiče na postepeno ublažavanje klimatskih promena. Toliko je radnih mesta na kojima su mašine zamenile ljudski rad. Raditi na planu ublažavanja pretnji od uništavanja planete je dobar način da federalni posao dobiju ljudi koji su se specijalizovali u raznim naučnim disciplinama. U “trampističkom svetu” Bahadur očekuje sve više kratkih spojeva između političkih odluka i dokazanih naučnih saznanja. Pominje omasovljenje pogrešnih predrasuda da vakcine izazivaju autizam, ili da vetrenjače prouzrukuju kancerozna oboljenja. Politizacija nauke i skrivanje naučno dokazanih istina poražavajuće utiče na istraživanja iz svih oblasti.
Kakve su, dakle, šanse da Sanders u januaru 2021. godine na Kapitol Hilu, ispred miliona ljudi iz Amerike i sveta, bude inaugurisan u 46. predsednika SAD-a. Mnogi kažu da su nikakve. Jer, Sanders hoće da izvede potpuni raskid sa političkom prošlošću Amerike, dok, na primer, Elizabet Voren teži da pročisti kapitalizam i da ga učini humanijim. No, bez obzira što ne mari za veliki novac, Sanders je u poslednjem kvartalu prošle godine sakupio veću svotu od svih drugih kandidata demokrata zajedno. Više miliona običnih ljudi uplatilo je u kampanju senatora iz Vermonta, koji odbija da primi donacije Volstrita ili korporacija, jer ne želi da bude talac interesa velikog kapitala i ekstraprofita. Procenjuje se da Sanders ima sasvim dovoljno sredstava da uloži za reklame i okupljanja u svim državama “super utorka” i šire. Na njegovoj turneji pomažu mu bar dva miliona volontera.
Čovek od 78 godina prouzrokovao je “mladotres” (youthquake) kakav se dugo nije video, sem na nekim hepeninzima muzičkih bendova. Ovu reč je Oksford 2017. godine proglasio za reč godine. Ali, mladotres se nije desio u Velikoj Britaniji, tamo gde se očekivao. Hoće li Tio Berni (Ujka Berni) kako mu tepa latinoamerička manjina u SAD-u, imati snage da izdrži maraton do novembra i da potom izvede promene koje etiketiraju kao revoluciju? Ako ne izdrži on, ima već dovoljno naslednika, koji ne misle da odustanu.
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
Izvor: Al Jazeera