Raskršće srpske opozicije

Srbija je pre neki dan dobila nov opozicioni savez – Udruženu opoziciju Srbije. Realno, radi se o okrnjenom Savezu za Srbiju, u kojem nema Dveri i stranke Zajedno za Srbiju gradonačelnika Šapca Nebojše Zelenovića. Stranke koje nisu htele ranije u Savez, ne žele ni sada u UOS. A, nekada velika Demokratska stranka je i dalje nejedinstvena.

Savez je odradio svoje, a UOS bi trebalo da nastavi tamo gde se stalo. Istine radi, nije se daleko odmaklo u odnosu na ono šta je bilo. Ako hoćemo da budemo pošteni prema ovom delu opozicije, izgurali su priču o bojkotu i rezultat izbora, gde su samo tri liste uspele da pređu cenzus od tri odsto i da uđu u parlament, najveći je uspeh zalaganja za neizlazak za izbore. Savez je apsolutno bio u pravu kada je zauzeo stav da zbog nepostojanje uslova za fer i demokratsku izbornu trku, u njoj ne treba učestvovati. Ko god da je pokušao, bilo na lokalu, bilo na nivou Republike, nije uspeo.

Neko bi rekao da je to ono što je Savez uspeo. Ne treba biti sitničav. Dok se Savez nije pojavio, opozicije u Srbiji bukvalno nije ni bilo. Pokrenuti su protesti, narod je izašao na ulicu, ali ništa dalje od toga se nije dogodilo. Zahvaljujući tom pritisku u Srbiji je smenjeno nekoliko lokalnih SNS moćnika i učinjeni su prvi koraci, ali se na njima i stalo. Nekako je i međunarodna zajednica, konačno uključena u dešavanja u Srbiji, pa su organizovani razgovori o izbornim uslovima, ali Savez nije hteo da učestvuje u tim pregovorima. Možda je to bila greška, ali za prosutim mlekom ne valja žaliti.

Narod je očekivao više

Jedna od dobrih stvari koje su vezane za postojanje Saveza jeste činjenica da su članice tog opozicionog udruženja nekako delovali kompaktno, bez velikih svađa i trzavica, ako izuzmemo odluku da gradonačelnici Šapca i Paraćina izađu na lokalne izbore. Narod je, međutim, očekivao više. Savez kao da je ostao bez energije upravo u trenutku kada je bojkot pokazao da su u pravu. Zašto je to tako?

Najviše je zbog toga što opozicije gotovo i da nema u velikom broju lokalnih sredina. Opozicione partije, okupljene oko Saveza, da sakupe svo članstvo kojim raspolažu, ne bi mogli da pokriju sva biračka mesta u Srbiji sa članovima i njihovim zamenicima. Nema onog dubinskog terenskog rada, a bez toga nema nikakvih šansi da se uspe. Sa narodom u Srbiji mora da se razgovara i to neposredno. Aktuelna vlast je učinila sve da svojim građanima oduzme i ton i sliku. Narod može da vidi i čuje samo ono što mu serviraju servilni mediji koji neće časiti časa da prekrše sve novinarske norme i kodekse da bi popularizovali vlast i nagrdili opoziciju. Jedan od opozicionih lidera u Srbije je lepo primetio da bi vlast ocrnila i Nikolu Teslu kada bi bio u opoziciji. I to je mantra koja se ponavlja iz dana u dan već devetu godinu.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Teško je živeti pod takvim pritiskom, ali nema drugog načina. Niko neće da završi posao ljudima u Srbiji do oni sami. Potrebno je dakle, dobro zasući rukave, obilaziti Srbiju svakodnevno, razgovarati sa građanima i konstantno pritiskati vlast, jer je ona pokazala da pred pritiskom popušta. Verovatno je najpotrebnije jedinstvo, koje i dalje ne postoji, ne u smislu udruživanja, nego u načinu i metodama delovanja i rada.Sigurno je sve ovo mnogo lakše napisati nego uraditi, ali ne postoji drugi put. Tačno je da je Srbija poput Belorusije, a Aleksandar Vučić poput svog imenjaka Lukašenka. Nema demokratije, nema slobodnih medija, na sve što diše u Srbiji jedna stranka je stavila svoje kandže. Ko, međutim, nije spreman da se bori i žrtvuje, taj Srbiji ne može da donese promene.

Opozicija je pred raskršćem

Srpska opozicije je pred raskršćem. Ili će ojačati, uozbiljiti se i napraviti korake koje građani očekuju od nje, ili preti opasnost da nestane sa političke scena. U Srbiji se stalno govori o potrebi za novim ljudima. To je malo i apsurdno, jer su na vlasti upravo ljudi koji su u neprekidnom lancu vlasti od devedesetih godina prošlog veka, sa izuzetkom prvih nekoliko godina 21. veka. To su sve samo ne novi ljudi. A, sa opozicione strane građanima su toliko ogadili aktuelnu opoziciju da im smeta Dragan Đilas, koji je bio gradonačelnik Beograda, ili Vuk Jeremić, koji je bio šef diplomatije. Ali im zato ne smetaju Vučić i Ivica Dačić. Iza srpske opozicije, koji čine ljudi iz bivše vlasti, nema ratova, ratnih zločina, sankcija, zatvaranja granica, ali to očigledno nije dovoljno građanima Srbije.

Izostanak pojedinih opozicionih aktera iz UOS ne mora da bude nedostatak. To stanovišta naročito opravdanim smatraju oni koji misle da će se aktuelna vlast pre srušiti dejstvom iz više kolona umesto jedinstvenim nastupom opozicije na izborima. Takva razmišljanja podrazumevaju dve kolone, građansku i desno-nacionalnu. Međutim, kako danas stvari stoje, opozicija je podeljena u malo više kolona koje u lavirintu političkih dešavanja u Srbiji deluju i gluve i slepe.

Svakako je važno naći nove ljude, spremne da se bore bez obzira na žrtvu koju će morati da podnesu. Opozicija sada nada da je prva naredna velika šansa 2022. godina kada će biti organizovani predsednički i beogradski izbori. Iz navedenih i mnogo drugih razloga, niko od aktuelnih opozicionih političara u Srbiji nema šanse protiv Vučića. Tako je, kako je. Dobra vest je da ima vremena do tada.

U Srbiji se svaka vlast promenila na predsedničkim izborima, pa se veruje da bi to moglo da bude i ovoga puta. Potencijalni problem leži, međutim, u činjenici da je Vučić već pokazao sklonost ka brzoj reakciji kada je smanjio izborni cenzus sa pet na tri odsto kako bi amortizovao bojkot. Tako isto može da, u sklopu Ustavnih promena, sa komotnom većinom koju poseduje u parlamentu i medijskom dominacijom i uticajem, promeni Ustav Srbije i uvede izbor predsednika u Skupštini kao što se to radi u Italiji i u Nemačkoj. Vučić sigurno će to da uradi ako oseti opasnost od gubitka tih izbora.

Realna situacija u Srbiji je takva da mnogi misle da se ova vlast na izborima ne može pobediti. I to nije puko naklapanje razočaranih ljudi. To je realna, ne mogućnost, već opasnost. Ako se to i desi, to je situacija za koju neće biti odgovorna opozicija, već isključivo vlast koja je više puta do sada pokazala da nema demokratski kapacitet i manire.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera