Oglasi

Rambo Amadeus: Babe i žabe su postale dobre drugarice

Lekcija, na žalost, nije naučena - mamurluk posle nacionalne opijenosti mnogi pokušavaju izlječiti još jednom turom tog varljivog božanskog pića.
Treba uvesti pravilo da se poništeni listići ravnomjerno rasporedjuju na sve političke partije, ne procentualno, nego - ravnomjerno, kaže Rambo AmadeusAl jazeera

Tokom poslednjih pet meseci od kako su počeli protesti građana i dela opozicije protiv vlasti u Srbiji izneti su brojni i različiti zahtevi. Ipak, kuriozitet je da su na Twitteru mnogi počeli da dele zahteve koje je Antonije Pušić, javnosti poznatiji kao Rambo Amadeus, objavio još pre dve godine, nakon predsedničkih izbora u Srbiji na kojima je pobedio Aleksandar Vučić i protesta koji su nakon tih izbora usledili. A onda su te iste zahteve, koji se odnose pre svega na rad medija i izborne uslove, počeli da preuzimaju i prenose brojni portali, što ukazuje ili da su zahtevi toliko dobro sročeni ili da se u Srbiji istorija previše često ponavlja, pa su neki zahtevi već postali konstanta. To je i bio povod za razgovor sa ovim poznatim muzičarem, pevačem, tekstopiscem i sve angažovanijim pobornikom zaštite prirode. 

  • Šta Vama govori činjenica da se zahtevi koje ste izneli pre dve godine i danas šeruju po društvenim mrežama i portalima?

Moji zahtjevi su više manje opšte mjesto, mada što ih ljudi više šeruju, meni se manje dopadaju, pa bi ih ipak poslije dvije godine promjenio.  Više bih volio da ljudi sami izmišljaju i iznose svoje zahtjeve, da se stvori neki dijalog, nego što ponavljaju tuđe kao neki digitalni papagaji. E da, govori mi i o tome da twiteraši kasne za fejsbuklijama dvije godine, jer sam ja to objavio na fejsu prije dvije godine, a sad ga twiteraši dijele.

  • Mislite li da je realno da neki od tih zahteva postanu predmet nekog potencijalnog dijaloga vlasti i opozicije? Poput onog da nezavisna studentska komisija sredi biračke spiskove. Mislite li da bi opozicija predložila tako nešto? I ko bi birao tu nezavisnu komisiju? Šta bi bio garant njene nezavisnosti, ali i stručnosti?

Ne znam, i nije toliko važno u ovom trenutku. Bitno je da se priča o ovim temama, vremenom će se nešto iskristalisati. Ideje su kao suve sjemenke, treba im toplota, vlaga i vrijeme da proklijaju. Razvoj društva je spor, proces, baš kao u baštovanstvu, treba sačekati dok sjeme ne proklija, nikne iz zemlje, pa još dugo treba čekati dok ne budemo brali slatke jabuke našeg truda. Ta slatka jabuka zove se građansko, demokratsko, pravedno i odgovorno društvo. A odgovorno društvo je ipak samo sastavljeno od odgovornih pojedinaca, jer su zakoni u najuređenijoj i najneuređenijoj državi prilično slični.

Zahtjevi Ramba Amadeusa

Pre dve godine u jeku studentskih demonstracija u Beogradu nakon predsedsedničkih izbora u Srbiji na kojima je pobedio Aleksandar Vučić, Rambo Amadeus je na Facebooku objavio nekoliko zahteva koji su se brzo proširili internetom.

1. Tabloidima i šund televizijama oduzeti pravo na informativni program i objavu vijesti iz politike, bilo kakve političke emisije. Red sisa, red guzica, red političara - degradira i nas i vlast.

2. Nezavisna studentska komisija da sredi biračke spiskove, navodno ima više birača no punoljetnih stanovnika.

3. Uvođenje zakonske obaveze glasanja - demokratija je taoc neodgovornih apstinenata. Najrevniji su očigledno ovi što olovku uzimaju jednom u 4 godine u ruke, pa neće nikako da propuste taj doživljaj. Najneodgovorniji su ovi što misle da znaju sve, što se ponašaju kao da je izbor za mis, pa im se "niko ne sviđa".

4. Ograničiti minutažu pojavljivanja političara na televiziji. Ovaj se pojavljuje 100 puta više nego Tito. Tito je, sjećam se bio samo prvih 5 minuta dnevnika, a govore je držao samo kad je neka frka ili proslava, jednom u 3 mjeseca. Ovaj je na tv duže od spikera.

5. U Informativnim emisijama ukinuti informacije šta je ko rekao, ostaviiti samo šta je ko uradio. Šta se stvarno dogodilo. Od palamuđevine se ne razaznaje šta jeste a šta nije.

6. Svako veče na TV dnevniku pokazivati grafikone spoljnog i unutarnjeg duga, broj nezaposlenih, top listu prosječnih dohodaka u Evropi.

Na kraju je pozvao i druge da dopišu svoje, ali uz napomenu da pravila treba da važe za sve.

  • Čak i da se vlast i opozicija slože oko nezavisne komisije za sredjivanje biračkih spiskova, mislite li da je moguće da Aleksandar Vučić, pristane na zahtev da se ograniči minutaža pojavljivanja političara na televiziji? I da li Vam lideri opozicije deluju kao neko ko bi podržao takvo ograničenje i da je na vlasti?

Mislim da će se vremenom svi navići na činjenicu da treba postaviti pravila igre i pridržavati ih se.  Ne treba toliko  obraćati pažnju na afinitete pojedinaca. Insistiranje na postavljanju kvalitetnog sistema treba da bude permanentno, dugotrajno, besprekidno. Mi smo tek na početku procesa demokratizacije, treba imati u vidu da parlamentarne demokratije traju u razvijenim zemljama više stotina godina, i još uvijek su daleko od idealnih. Mirnodopska smjenjivost vlasti je prvi cilj demokratije.

  • Izneli ste i zahteve koji se odnose na rad medija – da se tabloidima i šund televizijama oduzme pravo na informativni program i vesti iz politike, kao i da mediji izostavljaju informacije šta je ko rekao, već da objavljuju samo šta je ko uradio, ali i da se ograniči se ograniči minutaža pojavljivanja političara na televiziji. Je li verovatnije da političari prihvate ograničenje pojavljivanja u medijima ili da novinari prihvate da sebi otežaju posao i da sve što je rečeno, moraju da proveravaju umesto samo da objave?

NIko ništa neće prihvatiti ako ne bude morao. Predlozi treba da se pretoče u zakone. Od trenutka kad je izmišljen točak, do pojave kola, prošlo je mnogo vremena. Predloge i ideje treba ponavljati sve dotle dok ih ne nauče i ptice na grani. Tako se mijenja javno mnijenje, tako neke stare ideje postaju amortizovane, a nove počnu da se realizuju.  Gebels je rekao da 1000 puta ponovljena laž postaje istina, a ja bih dodao da  1000 puta ponovljena ideja postaje realizovana. Prvo bijaše riječ, ali nije dovoljno izgovoriti je jednom, nismo bogovi. Repetitio mater creatorum est.

  • Založili ste se i za uvođenje zakonske obaveze glasanja, uz objašnjenje da je “demokratija taoc neodgovornih apstinenata”. Treba li ostaviti pravo biračima da ponište glasački listić? Pitam zbog “belih listića” koji kažu da nemaju za koga da glasaju?

Treba. Treba  uvesti pravilo da se poništeni listići ravnomjerno rasporedjuju na sve političke partije, ne procentualno, nego - ravnomjerno. Ako ima milion poništenih listića, a 1.000 stranaka, da svaka dobije isti broj poništenih glasova - u ovom slučaju  po 1.000 , koji se onda broje  kao ispravni, takva vrsta pozitivne diskriminacije smanjila bi razlike u šansama  između najmanjih i najvećih stranaka, parlament bi postao manje bahatije mjesto. Najveće stranke bi se trudile da animiraju apstinente,  a ne da ih destimulišu da izađu na glasanje.

  • Mnogi još pamte kako ste pre 27 godina na beogradskom festivalu prekinuli nastup u direktnom tv prenosu i uz psovku poručili da nećete da zabavljate biračko telo dok bombe padaju na Dubrovnik i Tuzlu. Da li bi danas trebalo uraditi nešto slično u programu neke od televizija sa nacionalnom frekvencijom i šta, umesto bombi, navesti kao razlog?

Danas bi vrijedilo zaustaviti sve i glasno ustati isključivo u zaštitu planete zemlje, to jest ljudskog roda, jer zemlja je preživjela i dinosauruse, pa će i nas. Vjerujem da će se na svetskoj sceni uskoro pojaviti politička snaga koja će okupiti razumne ljude sa svih meridijana, i da će biti dovoljno odlučni da sprovedu jednu temeljnu reformu u ljudskoj civilizaciji. Ovaj razlog je jači od bombi. Jer na kraju  - Zemlja će preživjeti, preživjela je i mnogo gore stvari nego što je ljudska civilizacija. Ali je pitanje da li će čovjek , dizajniran kao izvanredno neotporan organizam preživjeti promjene koje nam kao Demoklov mač vise iznad vrata.

"U Školu jedrenja mi dolazi uglavnom tehnička inteligencija. Menageri vole glisere, jer im se uvijek žuri, za njih je vrijeme novac. Za mene je novac vrijeme, pa im nisam zanimljiv"

Al jazeera

  • Svojevremeno ste rekli kako ste sa brojnim drugim umetnicima na prvim višestranačkim izborima podržavali stranku Ante Markovića, a ispostavilo se da je većina, kako ste rekli, glasala za nacionalizam, za stranke koje su vodile u rat i za kapitalizam, odnosno da se neki ljudi obogate otimanjem društvene imovine. Mislite li da su ljudi tada bili svesni posledica svog glasanja? I jesu li makar danas svesni posledica kada glasaju?

Naravno da ljudi nisu bili svjesni, nisu imali pojma u šta ulaze. Demokratski izbori su uvedeni na silu , prerano, samo nekima je bilo jasno u šta sve to zajedno srlja.  Nacionalna opijenost, baš kao i svako pijanstvo, pretvorilo se u teški mamurluk i glavobolju. Lekcija na žalost nije naučena, primjećujem da mnogi pokušavaju taj mamurluk da izliječe sa još jednom turom tog varljivog božanskog pića, nesvjesni da su stare ideje amortizovane u međuvremenu.

  • Nekad se čini da iz Vaših izjava provejava poruka da nam je u socijalističkoj Jugoslaviji bilo bolje nego sada u njenim kapitalističkim ostacima. Stoji li taj utisak i ako da, zbog čega tako mislite?

Bilo je bolje, ali na žalost ono što je tada bilo dobro, nije bilo održivo, zato je važno osloniti se u budućnosti na doktrinu održivog razvoja. Praviti nešto što je odlično kao koncept, ali neodrživo, u stvarnosti je zapravo kula od karata. 

  • Nedavno je britanski psiholog Tomas Čamuro objavio knjigu “Zašto nestručni muškarci postaju lideri”, u kojoj tvrdi da su ljudi instiktivno skloniji da izaberu za lidera narcisoidnu osobu, koja deluje samouvereno ili harizmatično, bez obzira da li poseduje odgovarajuća znanja za tu funkciju. Je li danas lakše uspeti ako se čovek ponaša kao da o svemu sve zna ili ako ima znanje, ali se ne hvali njime?

Gospodin Čamuro je vjerovatno čitao naučne radove iz Heuristike, naučne metodologije ispitivanja ispravnosti odluka u odnosu na količinu znanja iz neke oblasti. Rezultati su frapantni, za ispravnu odluku optimalno je znati 30 %  informacija iz date oblasti. Ako znate 100 % jednake šanse da pogriješite su kao da nemate pojma o čemu odlučujete.  Otud i fenomen menagera, koji zapravu znaju malo o onom o čemu odlučuju. Nadam se da je gospodin Čamuro naveo izvore svog znanja. 

  • Je li takvim samouverenim osobama bez stručnih znanja posvećena Vaša najnovija pesma “Serator”?

Volim da moje pjesme budu tako urađene da govore same za sebe, da im ne treba uputstvo za razumijevanje. 

"Priča o zaštiti životne sredine treba da počne odmah, bez obzira na prihode, ona je nužna, baš kao i disanje, a kiseonika je - sve manje"

Al jazeera

  • Pre par godina ste rekli da je nacionalizam tema za one do 300 evra prihoda mesečno, a kada plata pređe 500 evra, onda počinje razgovor o garderobi i kafićima. Po Vašim rečima, kada zarada pređe 1.000 evra, onda je top-tema zdrava hrana, letovanja i zimovanja, a kada se popne na više od 3.000, onda ljudi pričaju o vremenskoj prognozi i ljubavi. Sa kojom platom počinje priča o zaštiti životne sredine, što je tema o kojoj dosta govorite?

Pogrešna interpretacija. Problem društvenih mreža i Copy paste tehnologije omogućuje kad vas neko pogrešno citira, da kasnije to kao potkožni mitiser ne možete da iscjedite.  Rekao sam da se ljudima sa prihodima do 300 e SERVIRA nacionalizam kao priča, a ne da oni počinju tu priču. Razlika je suštinska. Na Balkanu ne možeš ništa ni reći, a da te mediokriteti ne svedu na svoju mjeru razumijevanja. 

Priča o zaštiti životne sredine treba da počne odmah, bez obzira na prihode , ona je nužna, baš kao i disanje, a kiseonika je  - sve manje. Parafraziraću  mog uvaženog kolegu Darka Rundeka. " Živi svijet , biljke životinje, mora okeani, umiru pred našim očima, a mi zurimo u ekrane i lajkujemo postove. "

  • Čini li Vam da se nekad, pre nekoliko decenija, nije toliko pričalo o ekologiji, ali da nam je okolina bila mnogo čistija? Kako to objašnjavate?

Kurva o poštenju, vojnik o skraćenju, homosapiens- kao jedini zagađivač na planeti - o ekologiji.  

  • Za Vas kažu da ste svoji. Stoji li ta ocena i šta zapravo znači biti svoj u današnje vreme? Je li to luksuz nedostupan većini ljudi? Ako jeste, zašto?

Ja samo milsim da samo imao dovoljno sreće i nedovoljno ambicije da  pristanem na nešto što mi je na prvi pogled izgledalo atraktivno i što bi me kasnije zarobilo. 

  • Smanjili ste broj nastupa poslednjih godina, kažete da radite koliko Vam prija. Nedavno ste imali koncert u beogradskom klubu Elektropionir. Ko danas čini Vašu publiku, kako biste je opisali?

U današnjem, eklektičkom dobu ne postoji jasan profil publike. Babe i žabe su postale dobre drugarice, pa uglavnom koncertni prostor - njegov stil, geografska širina dužina i spratnost  ili suteren utiču na profil publike. Volim da izadjem na binu željan svirke i publike. Ako sviram često postajem dosadan i sebi i publici, pa moram da pazim na to.

  • Često idete u Herceg Novi, gde držite školu jedrenja. Dolaze Vam, kažete, i razni direktori na obuku. Kako razmišlja većina menadžera? Moraju li da se prave da sve znaju ili su spremni da pitaju za savet?

U Školu mi dolazi uglavnom tehnička inteligencija. Inžinjeri i IT Inžinjeri. Menageri vole glisere, jer im se uvijek  žuri, za njih je vrijeme novac. Za mene je novac vrijeme, pa im nisam zanimljiv. 

Izvor: Al jazeera

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove Al Jazeere Balkans. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Al Jazeera Balkans zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.