Rama u Beogradu – dobar argument svima

Piše: Jelena Milić

U jeku “afere dron”, zbog koje je pomerena poseta albanskog premijera Edija Rame Beogradu, koji ipak dolazi ovih dana, što je jako dobra vest, srpski mainstream mediji i ljudi po socijalnim mrežama sprdali su se sa kapacitetima albanskih vazduhoplovnih i generalno oružanih snaga.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić rekao je da će Albaniji trebati decenije da postane normalna država. Nije rekao koliko će trebati Srbiji.

Onda je Petrit Selimi, uticajni “tviteraš i zamjenik kosovskog ministra spoljnih poslova Envera Hodžaja, podsetio – Albanija je u NATO-u, pa može iza sebe imati, u slučaju da bude napadnuta, mnogo više borbenih letelica nego što možete i da zamislite.

Što bi rekao Sheldon Cooper iz TV serije The Big Bang Theory – ”Bazingaaaaa”. No, ne vredi, mnogi u Srbiji i dalje misle da su Rumunija, Bugarska, članice Evropske unije i NATO-a, sa jedne, i Albanija, članica NATO-a, sa druge strane, daleko zaostalije i nerazvijenije zemlje od nje.

Odgovornost medija u širenju mržnje

U tom su periodu spomenuti srpski mainstream mediji, koji su istovremeno i u funkciji širenja pro-Putinove propagande, štampali i tekstove na naslovnim stranama tipa “Albanci opet pale Balkan!”, “Velika Albanija samo što nije proglašena”… O tome kako da prve večeri incidenta svi mediji prenesu da je dron bio u svlačionici albanskog tima te da zvaničnici albanskog Fudbalskog saveza nisu hteli da ga predaju inspektorima Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, iako se ispostavilo da je dron završio u Pančevu, niko ne piše.

Da li su sve medijske kuće dobile istu informaciju “odozgo”, pa nisu našle za shodno da je provere? Zašto, kad se pokazalo da nije tačna, nisu postavili nijedno pitanje ko je i zašto orkestrirano te noći i dana koji su usledili dezinformisao srpsku javnost, mahom u pravcu širenja mržnje prema Albancima?

Koča Danaj, zagovornik prirodne Albanije, predstavlja se kao osoba čije ideje imaju skoro neupitno ogromno uporište u Albaniji i šire u regionu, iako je politički marginalan.

On se u srpskim medijima spominje skoro često koliko i premijer Aleksandar Vučić. Odličan tekst Vladana Jovanovića na Peščaniku, koji oslikava intezivne odnose Jugoslavije i Albanije u poslednjih 200 godina, neretko uz vrlo intenzivnu ulogu Rusije, pa (bivšeg) SSSR-a i daje širok pregled istorijskih činjenica, samo potvrđuje koliko se netačnosti plasiralo u srpski javni prostor u poslednjih mesec-dva.

Rama se ogradio od ‘velike Albanije’

Od afere dron nam je ostala presuda Evropske fudbalske asocijacije sa opomenom da dron srpskih bezbednosnih službi – takozvani huligan Bogdanov – ne može tek tako da ulazi na sportske događaje, ali i opomena da normalizacija srpsko-albanskih odnosa mora podrazumevati mnogo više od preskupog i retko implementiranog Briselskog sporazuma Beograda i Prištine. 

Ostaje i gorak ukus ustima da je politički Zapad u stanju da skoro sasvim prenebregne činjenicu da se sa tribina desetine minuta pre prekida meča skandiralo “Ubi, zakolji Šiptara”.

Odjednom opsednuti onim što se navodno cenzuriše i o čemu se ne piše u srpskim medijima previđaju da analiziraju ono šta objavljuju srpski mediji, pre svega provladini.  

A dovoljno je njih pratiti da se postavi pitanje koliko je uopšte cela serija, ne nužno sinhronizovanih incidenata oko utakmice Srbija – Albanija, i onoga kako su pokrivani u srpskim medijima, bila u funkciji kvarenja odnosa država Srbije i Albanije, a koliko sa ciljem usporavanja normalizacije odnosa Beograda i Prištine i potpirivanja etničkih tenzija u kojima učestvuju Albanci u Makedoniji, koji pre mogu destabilizovati ceo Balkan, nego državni odnosi Srbije i Albanije. 

Edi Rama, dakle, ipak dolazi u Srbiju, što je, ponovimo, jako dobra vest. Par puta se nedavno ogradio od priče o ”velikoj Albaniji”, što je takođe bitno jer izbija adute iz ruku srpskih medija koji bi da mu to opet prišiju.

I kosovski zvaničnici u neformalnim razgovorima simpatično primećuju – što bi mi to podržavali pa da izgubimo svoje funkcije. O ”velikoj Albaniji”, dakle, najviše govore zagovornici ”velike Srbije” i predstavnici ruske misije na Kosovu. 

Posjeta jugu Srbije

Ne treba zaboraviti, kada se posmatra kontekst u kome Rama dolazi u Srbiju, da je upravo posle ocene predstavnika ruske misije na Kosovu da je podela Kosova sa zamenom teritorija na jugu Srbije najbolje rešenje, to isto kao “lični stav” izneo i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, jedna od glasnijih violina Putinovog orkestra.

Spomenuti Dačić je u istom periodu najavio i novi sporazum sa Rusima o statusu zaposlenih u takozvanom Srpsko-ruskom humanitarnom centru, po kome bi se i Srbima zaposlenim u njemu, ako su ravnopravni sa Rusima, dao diplomatski status usred matične države!  

Protokol najavljuje da bi Rama trebalo da poseti i jug Srbije gde žive Albanci. Srpski zvaničnici tu nameru osporavaju. Zašto? Srbija smatra da je Kosovo privremeno na samoupravljanju i “nikad ga neće priznati.” 

Ako je tako, Albanija ostaje jedina matična zemlja etničkoj manjini Albanaca u Srbiji. Zašto predsednik Hrvatske Ivo Josipović bez problema može u Vojvodinu, gde mahom stanuju Hrvati u Srbiji, a Rama ne može u Bujanovac? Zašto svaki srpski zvaničnik ide u Čikago bez problema, a Rama ne bi mogao na jug Srbije?

Ramina poseta, ako prođe dobro, daće evropskim zvaničnicima dodatni argument da ubrzaju, koliko je moguće, i srpske i albanske EU integracije. One su u slučaju Srbije, pretežno, zavisile od normalizacije odnosa sa Kosovom. 

U tom kontekstu treba gledati i kome tačno ne odgovora evropeizacija celog regiona Zapadnog Balkana, koja je najbolja preventiva od destabilizacije, kada se traže odgovorni i za incidente poput onih na utakmici Srbija-Albanija, i kada se analiziraju drugi trendovi koji bi da onemoguće sve spomenute pozitivne korake.

Institucionalni vakuum 

Jedan od tih trendova je i sve veći broj srpskih takozvanih NVO koje se registruju na severu Kosova, a koje šire Putinovu propagandu, uključujući i paranoju o ”velikoj Albaniji’, dok se ”velika Srbija” sa delovima Bosne smatra legitimnim projektom. I jedan i drugi narativ doprinose destabilizaciji Zapadnog Balkana. 

Putinov orkestar je odlično iskoristio zastoj u formiranju novih organa vlasti koji je nastao posle kosovskih izbora, a koji je usporio i nastavak zvaničnog dijaloga Beograd-Priština, za stvaranje novog institucionalizovanog otpora tom procesu. 

Na severu Kosova inače i dalje radi Agencija za privredne registre RS, kod koje se formalno organizacije civilnog društva moraju registrovati, ali ne i Poreska uprava, koja nadgleda rad NVO u ostatku Srbije. Ovo je instiucionalni vakum, na koji ni politički Zapad nije na vreme obratio pažnju.

Destabilizacija Zapadnog Balkana bila bi vrlo zgodna za Putina. Pokazala bi njegovim glasačima da proces evropeizacije nije više tako moćan i primamljiv. Verovatno bi pokazala i nove otežavajuće okolnosti u samoj EU u procesu formiranja zajedničkih politika i donošenja odluka o načinu reagovanja.

Legitimizovala bi nova prekomponovanja granica, pa i njegovu otimačinu Krima. Odvukla bi donekle pažnju političkog Zapada, rastrganog, između ostalog, pregovorima sa Iranom, ISIL i ebolom, od dešavanja na istoku Ukrajine. 

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera