Radikalski prostakluk u Skupštini, ministricu nema ko da brani

Kada je situacija takva da u Skupštini Srbije nema opozicije, a ima Srpske radikalne stranke, onda je potpuno očekivano da se ta pozornica pretvori u najgori nižerazredni kič, šund i prostakluk. Još ako ta skupina nikada odgovornosti doraslih ljudi ponekad mora da odglumi opoziciju aktuelnoj vlasti, cirkus je zagarantovan. Takvu priliku radikali ne propuštaju i ne prezaju ni od čega kada treba napasti odabranu metu. To se upravo i nedavno desilo, a žrtva napada bila je potpredsednica Vlade i ministarka građevine Zorana Mihajlović.

Tukli su radikali iz svih postojećih oruđa, na istovetan način na koji su trovali srbijansku političku scenu od devedesetih godina do danas. Isti primitivni nastup, isti prostački vokabular. Obrušili su se na ministarku kao gladan lešinar na strvinu. Najgore uvrede upućene su ministarki iz skupštinskih klupa, a kao šlag na tortu usledio je “poklon” koji su joj radikali namenili – donji veš. Ministarka je, tvrde radikali, koristila državna sredstva za kupovinu donjeg veša.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Verovatno bi bilo mnogo gore da je kojim slučajem u parlamentu tog dana bio i osuđeni ratni zločinac Vojislav Šešelj. On je imao drugi zadatak. Pružao je moralnu podršku funkcioneru Srpske napredne stranke iz Brusa Milutinu Jeličiću Jutki na suđenju za seksualno uznemiravanje. Ne samo da ga je branio, već je i napadao žene koje su Jutkine žrtve. I da, došao je pred Jutku sa ponudom da bude predsednički kandidat SRS-a na izborima 2022. godine.

Nijeme kolege, šutljivi ‘prijatelji’

Ono što je u celoj priči najčudnije jeste to da su ovaj frontalni napad da ministarku nemo posmatrale njene stranačke kolege. Čak i žene iz SNS-a, koje su kao oparene skakale iz svojih poslaničkih klupa i spremne na krv ako treba za mnogo bezazlenije stvari koje je u parlamentu izgovarala opozicija. Posle toga bi usledila gostovanja na svim mogućim tv kanalima, uz osudu fašističkih i seksističkih napada kojih, ruku na srce, uglavno nije ni bilo sem u stranačkom štabu za specijalna dejstva SNS-a. Bilo je mučno gledati kako se Zorana Mihajlović sama bori sa našpanovanim radikalima. U zaštitu je nisu uzeli ni predsedavajući parlamenta. koji su ranije znali da zbog mnogo benignijih opozicionih istupanja udalje sa sednica i novčano kazne poslanike. Ovde se desila po koja opomena, uključujući i jednu ministarki, te desetominutni prekid sednice.

Predsednica Vlade Ana Brnabić dan kasnije bila je u tom istom parlamentu i nijednom rečju nije branila svoju ministarku. Bila je sat vremena gost na jednoj televiziji dva dana kasnije i nije se setila neku reč osude da uputi radikalima; doduše, nije ni upitana za taj incident. Ako ne čudi ponašanje premijerke, sa kojom je Mihajlović imala nekoliko spornih situacija, čudi da se predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije obratio tim povodom, a za mnoge manje upitne stvari znao je da zakazuje vanredno obraćanje naciji. Odakle dvostruki aršini? Zašto naprednjaci tolerišu ovakve prostačke izlive radikala, nije nemoguće zaključiti. Radi se o neraskidivoj vezi između Vuića i Šešelja. Ta opijenost Šešeljem nikada Vučića nije napustila. Prosto mu se lice ozari kada ga god spomene. S druge strane, Šešelj i dalje ima očinski odnos prema Vučiću. Savetuje ga da vodi računa šta jede, jer “‘oće ovi iz inostranstva i na taj način da se reše svojih protivnika”.

Vučić je oduvek imao strahopoštovanje prema Šešelju. Sa njim je na “Vi”, nikada bez kucanja nije ušao u njegovu kancelariju. U krajnjoj meri, kada se Srbija teritorijano smanjivala tokom NATO bombardovanja 1999. godine, Šešelj je Vučiću omogućio da se teritorijalno proširi, jer mu je, kao potpredsednik vlade, dodelio funkcionerski stan od skoro 100 kvadrata. Tokom Šešeljevog ispraćaja sa aerodroma u Beogradu za Hag, Šešeljevi sinovi nisu plakali, Vučić jeste. Šešelj nikada od izlaska iz Ševeningena jednu ružnu reč nije rekao o Vučiću, za razliku od artiljerije koju je sipao po Tomislavu Nikoliću. Zahvaljujući Vučićevoj milosti, Šešelj je svake nedelje barem dva puta bio gost na nacionalnim televizijama. I sada, kada su ministarku radikali napali, provejavala je rečenica kako je ona nesposobna i da se samo krije iza Vučića, jer nikada ne bi izgradila nijedan kilometar auto-puta da nije bilo njega.

U kakvom se to društvu našla…

Mnogi će reći – Šta Vučić misli a ne sme da kaže, to uradi Šešelj. I nisu mnogo daleko od istine. Gotovo je nemoguće da napad na ministarku Mihajlović nije bio koordinisan, jer da nije, neko bi, valjda barem, pokušao da je brani. Nju su, svojevremeno, napadali i članovi rukovodstva SNS-a. Visoki funkcioner SNS-a Vladimir Đukanović nekoliko puta je javno iznosio kritike ne njen račun, uključujući i insinuacije da radi za strane ambasade, pre svega američku. Rekao je i da neće da glasa za izbor nove vlade ako u njoj Mihajlović bude bude ministarka. Mihajlović je sve te napada stoički izdržala. Dlaka joj nije nedostajala. Čak ju je u nekoliko navrata i predsednik uzeo u odbranu, sa pričom da dobro radi svoj posao, bez obzira što se određena vrsta luksuza da primetiti na njoj od kada je postala ministarka.

Za preosetljivo naprednjačko uvo, čudi tolerisanje ovakvih napada na ministarku. U njenu odbranu nema ko da stane. Laka je meta, a radikali su poznati po tome što udaraju samo po takvima. Srbija je prećutala ovaj napad i pravi se luda. Svi se prave ludi. Da je kojim slučajem neko iz Dveri uradio to što su uradili radikali, drugo kolo bi se igralo u srpskoj javnosti, ali ne. Šešelj je obavio još jedna prljav posao za svog miljenika. Ministarki samo ostaje da se zapita u kakvom se to društvu našla. Jadan je taj osećaj, ali sama se uplela u to kolo. Lako može iz njega da izađe. Ionako je mnogi vide na drugoj strani.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera