Putinov novi pohod na Ameriku

Susret Trampa i Putina nedvosmisleno je pokazao političku nadmoć ruskog lidera i otvorio mu mogućnost za nove poteze u odnosima sa SAD-om. Vladimir Vladimirovič nije dugo čekao. Svega tri dana nakon susreta u Helsinkiju, na sastanku ruskih diplomata koji se svake druge godine organizuje u Moskvi, Putin je predstavio ključne smernice ruske diplomatije i spoljnopolitički kurs ponovo intenzivirao prema Vašingtonu. Upravo uoči novembarskih izbora za američki Kongres.

Za razliku od američkih predsedničkih izbora 2016. godine, za koje se ozbiljno sumnja da je uticaj na njihove rezultate imala tajanstvena ruka Kremlja, Putin je ovaj put ruske diplomate sasvim javno pozvao da podrže Donalda Trampa i Republikance.

Po Demokratama – direktno ‘iz duše’

Čitajući svoje izlaganje na susretu sa diplomatama, Putin je u jednom momentu zamišljeno podigao glavu i uz opasku da govori „iz duše“ – jasno predstavio korake delovanja zvanične ruske spoljne politike u američkom pravcu.

U tom pomalo prozaičnom, ali za osetljive diplomatske uši veoma direktnom obraćanju, ruski predsednik je rekao da u Sjedinjenim Državama postoje snage koje su spremne zbog unutrašnjih političkih borbi da žrtvuju američko-ruske odnose, imajući u vidu pri tome predstavnike Demokratske stranke u predstojećoj izbornoj borbi za Kongres u novembru.

Prema Putinovim rečima, zbog politike ličnih ambicija pojedinaca, biznis Sjedinjenih Država gubi višemilionske ugovore, radna mesta i rusko tržište.

„Mi vidimo da u SAD postoje snage koje svoje zatvorene, uskopartijske interese stavljaju iznad viših opštenacionalnih“, rekao je ruski predsednik vidno zabrinut za američku budućnost.

Prema njegovim rečima, te političke snage spremne su da žrtvuju i svoje saveznike u Evropi, na Bliskom istoku, pa i da dovedu u rizik vlastitu američku nacionalu bezbednost.

Osim što je delio radne zadatke ruskim diplomatama, kome se još sve Putin ovim teatralnim govorom obraćao?

Pre svega Donaldu Trampu kao provereno neobuzdanom solo igraču. Iako je američki predsednik nakon susreta u Helsinkiju pokušao da pobije neke svoje stavove, ipak ni u jednom momentu nije se povukao sa pređene crte da američko-ruski odnosi treba da se poboljšaju bez obzira na sankcije i niz spornih pitanja.

Tramp je Putina pozvao da još ove godine poseti SAD.

Miješanje Rusije u izbore – opravdano

Putin se tim govorom obraćao i američkim biračima pred izbore. Kompletan prevod njegovog govora na engleski preko raznih servisa ubrzo je bio prosleđen na adrese medija.

Sudeći iz istraživanja javnog mnjenja HuffPost/YouGov, susret Trampa i Putina ne samo da nije negativno uticao na rejting američkog predsednika, već mu je u tome, kao i načinu na koji je nastupio na samitu u Helsinkiju, 83 odsto njegovih glasača dalo podršku.

Taj samit je čak pozitivno uticao i na stav javnosti o Trampovim vezama sa Rusijom kao legitimnom pitanju – sa 45 odsto, podrška se nakon Helsinkija popela na 51 odsto.

I sve to se odigrava u okolnostima u kojima je Ministarstvo pravde SAD podiglo optužnice protiv 12 ruskih obaveštajaca zbog umešanosti u američke predsedničke izbore hakovanjem, dok je Marija Butina uhapšena pod optužbom zbog zavere delovanja kao agent Ruske Federacije u SAD-u.

Trampovi birači u istraživanju HuffPost/YouGov smatraju da su meinstrim mediji ti koji blate njihovog predsednika, iako je 43 odsto ispitanika reklo da nije pratilo izveštaje medija o tom događaju.

Nasuprot svemu, stavovi o ruskom predsedniku Putinu iz tog istraživanja ostaju nepovoljni, čak 60 odsto ispitanika na njega gleda negativno.

Kako primećuje Makej Kopins iz časopisa Atlantic, pojedinci iz Trampovog okruženja „Učinimo Ameriku ponovo velikom“ (#MAGA) veoma mirno reaguju na tvrdnje o umešanosti Rusije u američke predsedničke izbore.

„Amerika se meša u izbore drugih država, pa to što se neko meša u američke – možda i nije tako loše. Objavljivanje elektronske pošte Demokrata bila je pobeda principa transparentnosti, a onemogućavanje Klintonove da pobedi na izborima bilo je toliko važno da opravdava strano mešanje“, piše Kopins iz analize haštaga #MAGA na Twitteru. 

Putinov ‘poklon’ Zapadu

Putin se, među ostalom, obraćao i evropskim partnerima Vašingtona, s upozorenjem da i njih Demokrate žele gurnuti u sukob sa Rusijom. Očigledno je da ruski lider pokušava da izvrši pritisak na EU i odvrati Brisel od oštre politike prema Moskvi zbog aneksije Krima i konflikta u istočnoj Ukrajini.

I upravo ta teza nas ne može otrgnuti od konspirativnih špekulacija da su Bregzit i Tramp najveći Putinov „poklon“ Zapadu.

Kada se budu održavali izbori za Kongres, Tramp će biti na pola svog predsedničkog mandata. Da li će Putin i ovaj put „pomoći“ Trampu i Republikancima da pobede na izborima za Kongres?

To bi mu svakako otvorilo put u drugi predsednički mandat.

U svemu ovom Demokrate i ceo svet ipak treba da se vrati osnovnoj tezi Trampove predsedničke pobede 2016. godine. Nije bio Putin taj koji je američkim biračima rekao koga da biraju. To su oni sami uradili.

Prisetimo se, iako je Tramp bogataš, za birače on je bio kandidat protesta protiv elita oličenih u Klintonovima. Za njega je glasala koalicija belih konzervativnih birača i pobunjeni slojevi američkog društva o kojima se Demokratska stranka u ekonomskom smislu slabo brinula.

Birači su Trampovo mačo gaženje oponenata i demokratskih liberalnih vrednosti nagradili aurom nezavisnog kandidata. Više se verovalo primamljivoj neistini, nego izveštajima poznatih medija.

Ne biraju samo Rusi lidera tvrde ruke. I u Americi sve manje veruju elitama, neefikasnoj demokratiji i liberalnim vrednostima, a to nije samo problem predstojećih izbora za Kongres, već je u pitanju dublja kriza legitimnosti političkog sistema.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera