Priča o odlasku ili još jedan Vučićev trik

Uvjeren da će na vrhu ostati najmanje još 10 godina, predsjednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će se „skloniti pre nego što opozicija uopšte dođe do prilike da mu se približi“. I dodao da se već naredne godine namjerava povući sa čela vladajuće Srpske napredne stranke. „Kada će to biti: da li odmah posle parlamentarnih izbora ili neki mesec kasnije ili će to biti samo sa stranačke funkcije… dobićete obrazloženje od stranke kojoj pripadam i to u najskorijem mogućem periodu“, neodređeno je odgovorio.

Iako tvrdi da će „sledeće godine neko drugi preuzeti SNS, jer se on neće kandidovati na skupštini stranke“, ne namjerava se Vučić povući i iz politike, jer je tek na pola prvog predsjedničkog mandata. Al Jazeerini sugovornici sumnjaju i da će otići sa čela stranke, jer je takvu mogućnost već najavljivao i odredio vrijeme, a to je bilo početkom godine, ništa se nije dogodilo.

Novinarka NIN-a, Vera Didanović ukazuje i kako su „visoki funkcioneri SNS-a već počeli kampanju kojom, još jednom, Vučića tretiraju kao nezamenljivog“, pa zbog toga smatra da je „mnogo razloga da se veruje da bi cela priča mogla predstavljati još jedan trik“.

„Vučić vlada tako što se meša u sve oblasti života – od natalitetskih pitanja, preko rešavanja komunalnih problema, do visoke međunarodne politike – i time pokazuje članovima stranke i celokupnoj javnosti da je nezamenljiv, ali i da mu nikakva zamena nije potrebna. Postoje i istraživanja javnog mnjenja koja ukazuju da bi samo zanemarljiv broj sadašnjih birača glasao za SNS bez Vučića. Zato je lako pretpostaviti da je cela priča o odlasku puštena u javnost kako bi se, uoči parlamentarnih i lokalnih izbora, članovi SNS-a motivisali da, radeći za stranku, daju sve od sebe, kako bi obezbedili što bolju poziciju u budućnosti. Istovremeno, cela javnost dobila je novu priču sa Vučićem u glavnoj ulozi, zgodnu za skretanje pažnje sa realnih problema“, primjećuje Didanović.

Vučić bira saradnike

Da se „neki Vučićevi postupci i izjave ne mogu lako razumeti“ upozorava Vladimir Milutinović, urednik portala Dvogled, pa su mu najave povlačenja dobar primjer za takvu tvrdnju.

‘Bolje da niko ne ulazi u Vučićeve cipele’

Vladimir Milutinović se nada da „niko neće ući u Vučićeve cipele, jer je Vučić autoritarne cipele, koje su postojale nezavisno od njega, ispunio željom za apsolutnom vlašću, željom da se praktično sve gimnazijske želje (arhitekta, fudbalski selektor, biznismen) ispune“.

„Trebalo bi da posle njegovog odlaska društvo doživi makar toliko katarze da više ne želi ‘najpametnijeg, najpoštenijeg, najsposobnijeg’ itd.“, dodaje Milutinović.

„Moglo bi se reći da najava povlačenja šalje neku poruku da njemu nije stalo do vlasti po svaku cenu, da nije diktator, da će hteti večno da vlada. Ali, verodostojnost tih poruka je skoro nikakva, veoma mala. Ne vidi se razlog da neko ko je akumulirao svu vlast koju je mogao, bez vidnog razloga odustaje od bilo kog dela te vlasti“, kaže Milutinović.

S druge strane, Didanović podsjeća da „Vučić bira saradnike, kako u državi, tako i u stranci, tako da među njima nema nikoga ko bi mu se ozbiljno mogao približiti i dosegnuti status ‘broja dva'“.

„Zato danas čak i može da postavi nekog drugog na čelo stranke i ne mora ubrzo nakon toga da se predomisli kao što se to, ranih devedesetih, desilo Slobodanu Miloševiću kad je eksperimentisao sa kratkotrajnim odlaskom sa vrha Socijalističke partije Srbije (SPS). Svima je, naime, jasno, da bi i neko drugi na čelu SNS-a bio samo Vučićev glasnogovornik i da bi, bez obzira na ime i prezime te figure, stranka i dalje ostala čvrsto u njegovim rukama“, ukazuje Didanović.

Brnabić dobro uvježbala ulogu

I Sonji Biserko, predsjednici Helsinškog komiteta za ljudska prava, postavljeno je pitanje radi li se o još jednom Vučićevom triku. Podsjeća kako je „do sada izveo više takvih trikova“, ali i dodaje kako „to ne menja suštinu – on je ključna figura Srpske narodne stranke“. I najavljeni odlazak, dodaje, „sigurno nije zbog toga da bi najzad postao predsednik svih građana Srbije“.

Ko mu se može približiti?

„Iako sada izgleda kao da mu se niko od protivnika ne može približiti po popularnosti, objektivno stanje u zemlji je takvo da bi mnogo veće iznenađenje bilo da mu se, u tako dugom periodu, približi neko iz SNS-a nego da se na opozicionoj strani pojavi ličnost koja bi mogla da zapliva na talasu nezadovoljstva i očaja ogromnog broja građana“, konstatira Vera Didanović.

„Kada je reč o javnosti, teško da će to promeniti percepciju o njemu kao najuticajnijoj ličnosti. Tomislav Nikolić je bio prvi predsednik koji se odrekao pozicije u stranci, ali to u suštini nije promenilo mišljenje javnosti. Običaj je predsednika Vučića da se vajka na to kako on jedini radi po 24 sata dnevno i stalno je stvarao sliku o sebi kao efikasnom i vrednom političaru koji se zalaže za interese građana Srbije“, dodaje Biserko.

Međutim, ako se situacija u Srbiji gleda izvana, pogotovo iz perspektive susjednih država, čini se da Vučić strankom, a i državom vlada po principu „stranka/država to sam ja“, pa se postavlja i pitanje – kako mora izgledati nasljednik/nasljednica koji bi mogao „ući u cipele“ Aleksandra Vučića?

„To nikako neće biti ličnost od integriteta koja će samostalno voditi stranku. Biće to ličnost od poverenja koja će se uvek pozivati na njega i njegove stavove Ako odluči da preda stranku nekome, biće to u svakom slučaju osoba od njegovog najvećeg poverenja, kao što je, na primer, Dmitrij Medvedev kad je reč o Vladimiru Putinu. Ukoliko to bude Ana Brnabić, ona je već uvežbala tu ulogu na premijerskoj poziciji“, konstatira Biserko.

Već viđena priča

Po mišljenju Vere Didanović, priča je „već viđena“ na primjeru postavljanja premijera nakon što je Vučić odlučio da se preseli na funkciju predsjednika Srbije. Napominje i kako Vučićev nasljednik (ili nasljednica) „mora da izgleda kao Ana Brnabić, što ne znači da mora tako i da se zove“.

„Suština je u tome da je ta osoba bezrezervno poslušna i odana Vučiću i da je dovoljno interesno povezana sa uskim krugom ljudi iz njegovog okruženja da joj nikada ne padne na pamet da pomisli da se udalji. Takođe, tu osobu ne mogu obavezati nikakve moralne i društvene norme, tako da će spremno sprovoditi svaku odluku koju Vučić donese. Izuzetno je važno i da ta osoba nema lični liderski kapacitet, bilo kakvu sposobnost ili harizmu koja bi joj mogla omogućiti da ima samostalan uticaj na ponašanje članstva“, kaže Didanović.

‘Beskrajni dan’ Srbije

U američkom filmu Groundhog Day, koji je na Balkanu preveden kao Beskrajni dan ili Dan mrmota, Bill Murray glumi meteorologa Phila Connorsa, koji proživljava stalno isti dan. Upravo je tako, pozivajući se na taj film, Vladimir Milutinović opisao „Vučićevu omiljenu disciplinu“ u kojoj „tvrdi nešto o budućnosti što njega prikazuje u dobrom svetlu, a druge difamira kao slabiće“.

„Tako je tvrdio da će sve zgrade ‘Beograda na vodi’ biti gotove do kraja 2019. godine, a za sad su gotove samo dve. Tvrdi da će Srbija do 2021. imati najveći rast, a u proteklih sedam godina je imala najmanji rast u regionu. Neka vrsta Dana mrmota“, konstatira.

Prenosi i kako tabloidi u Srbiji kao kandidate za sada navode [premijerku] Anu Brnabić, [ministra unutrašnjih poslova] Nebojšu Stefanovića i [gradonačelnika Novog Sada] Miloša Vučevića, ali i primjećuje kako se „spisak tu ne završava“. Konstatira i kako „osoba sa navedenim osobinama u SNS-u ima još“, uz podsjećanje i da je „poznato da Vučić voli povremeno da donese odluku zbog koje se iznenadi i sam stranački vrh“.

‘Alternativa nije na vidiku’

Na kraju, a kako stvari u Srbiji trenutno stoje, Vučić je u pravu kad kaže da mu se za deset godina politički protivnici ne mogu približiti, smatra Biserko. I dodaje: „Nažalost“.

„Alternativa nije na vidiku, što ne znači da nezadovoljstvo građana neće narastati. Ne zna se u kom pravcu to može da se razvije. Nažalost, i režim i opozicija su zaglavljeni u nacionalizmu kojim homogenziju naciju protiv regiona, protiv sveta, protiv suočavanja, protiv pravne države… Korupcija caruje više nego ikada. Sve se vratilo u devedesete. Elite su ponovo ohrabrene da nastave sa svojim aspiracijama u regionu o čemu svedoče aktivnosti Srbije u svim susednim zemljama“, upozorava Biserko.

Cijela ta priča, dodaje, „zbunjuje strance i tera ih na razmišljanje o Srbiji u dužoj vremenskoj perspektivi, pa je „aktuelni režim do kraja ogolio Srbiju i naterao svet na novi pogled na Srbiju“.

„Odlazak ove vlasti, kad do njega dođe, biće težak i ne baš nežan. Imaju sve represivne mehanizme pod kontrolom, medije, desničarske ekstremne grupacije, podršku Rusije za takvo ponašanje. Sve u svemu, Srbija propada. Njen je najveći problem moralna devastacija i nesposobnost da se suoči sa samom sobom“, zaključuje Biserko.

Izvor: Al Jazeera