Premijerov ekspoze uvenuo u Vršačkim vinogradima

Piše: Božidar Andrejić

Saša Radulović. Malo više od šest odsto glasova po svim brojanjima. Obrni-okreni, ipak glavni junak, mislilo se, upravo održanih izbora u Srbiji. A ustvari onih koji se „još održavaju“ mučnim prebrojavanjem primedbi, pa možda i sa vrlo neizvesnim konačnim ishodom.

Nije ekonomista već inženjer, ali ipak „kratkotrajni“ ministar privrede u – ko će se setiti, iako je bilo nedavno, ovde se kratko pamti – jednoj dačićevskovučićevskoj vladi, obrazovanoj za marketinško rekonstruisanje.

Beščasni tabloidi zvaće ga, kadgod zatreba „mafijaškim stečajnim upravnikom“, trezveniji analitičari uviđaće u njegovom ekonomskom konceptu prednosti nad onim koji je Vučić, prihvatajući njegov, ubrzo politički preparirao i zapravo obezvredio.

Nekima prija kao čovek koji je imao hrabrosti da se suprotstavi „čoveku koji se za sve pita“ dok je ovaj bio prvi dopremijer.

A neki mu, opet, baš samo pristajanje da bude u Vučićevom timu uzimaju za neoprostivu grešku i znak mogućeg pristajanja na politička beščašća, koja po pravilu u ’vakim državičicama uspevaju da ugroze i najrazumnije programe.

Susret na putevima novca

Oni koji Radulovića znaju iz uloge stečajnog upravnika, pa i značajnijih preduzeća, ističu da su očekivali jednog od mnogih rutinskih i koristoljubivih rasprodavača posrnulih firmi, ali su se iznenadili njegovom „potkovanošću“ i poznavanjem privredne materije. Verovatno su se tu negde, na putevima novca, i susreli interesi vladinog prvog potkabineta sa Radulovićevim obećavajućim mogućnostima, kako god ko to tumačio.

A nije nemoguće, iako manje verovatno za „čoveka koji baš sve zna“, da ga je Alek zapazio kao vrednog blogera i saradnika pojedinih ekonomskih časopisa. Ugledni ekonomisti i sad će podsetiti da je on pisao važna poglavlja u ekspozeu kojim se postvanrednoizborno prvi čovek vlasti Vučić prometnuo iz Prvog potpredsednika Vlade u premijera. (Uskoro će se sve reči u njegovim funkcijama pisati velikim slovima, he, he!) 

Iznenađujuće, ali u ovom srpskom predizborju bilo je komentatora koji se mogu smatrati i za uglednije, a koji su sebi dozvolili da Pokret Saše Radulovića etiketiraju kao (još) jednu izmišljotinu tajnih službi. Bilo je ranije i tračeva: „iza S. R. već staju Nemci kad se potroši Vučić.“

„Dosta je bilo“. Veoma dobro i jednostavno, ali prijemčivo ime za pokret koji obećava nešto novo, posebno u ekonomiji, još posebnije u privredi. Ne zna se da li je ova „meka fraza“ još koji put rečena u Radulovićevim krugovima, ali se veoma indikativno sreće u mejlu sa zaglavljem:

Date: Sun, 17 Nov 2013 23:26:17 
From: Sasa Radulovic
To: Aleksandar Vucic

U kome prve dve rečenice glase: „Dosta je bilo ovog cirkusa. Molim te da ODMAH obustaviš kampanju mog blaćenja preko Dinkića i puštanjem kleveta, poluinformacija, podmetanja i neistina iz neimenovanih izvora medijima.“ I još jedna usred mejla: „Povuci nalog da se kopa po stečajevima u kojima sam radio.“

Sukob pisca i čitača ekspozea

Bilo je pred kraj Radulovićeve službe u Vladi još sukoba ovog „pisca ekspozea“ i ekspozeovog čitača, ali čini se da je glavni spor buknuo povodom primedbi novog, nadobudnog ministra na katastrofalnu pljačkašku privatizaciju „Vršačkih vinograda“.

Tu su, po njegovim tvrdnjama, osim Dinkićevih bili i prsti još nekih ljudi iz tada prvopotpredsedničkog kabineta. Visoko poverenje glavnog arbitra u Srbiji pretvorilo se u političku hemikaliju pod čijim je tretmanom u Vršačkim vinogradima uvenuo dotad hvaljeni ministar. U „radulovilovicid“ u tu vinogradsku prskalicu protiv ministra, sećamo se, tada su dodate i sočne psovke direktora RTB Bor, zbog toga što se privredni ministar usudio da i od njega traži popunjavanje „lične karte preduzeća“, koje je trebalo da dostave sve klonule državne firme i firmetine sklone privatizaciji ili gašenju.

Fraza s početka mejla, pretvorena u ime Pokreta, već na zbrzanim antiđilasovskim izborima za Grad Beograd u pojedinim gradskim opštinama privukla je i nekoliko procenata glasača. A to je posle tri godine upornog rada i neodustajanja ovoga aprila dovelo do toga da novi Pokret „Dosta je bilo – Saša Radulović“ stane rame uz rame sa klonulom Demokratskom strankom.

Pokret je i u opštinama prošao dosta dobro, a u nekim poput beogradskog Vračara je postao „nezaobilazni faktor“ za formiranje lokalne vlasti.

Mediji u regionu su naširoko izvestili o još jednom sličnom fenomenu – kad su oni duhoviti dečaci u Mladenovcu sa listom-parodijom „Samo jako – Ljubiša Preletačević Beli“ i sloganom „Sarmu probo nisi“ osvojili iznenađujućih 13 odborničkih mandata, odmah iza vladajuće SNS.

Manje se izveštavalo o sličnom i manje zajebantskom „Lokalnom frontu“ iz Kraljeva, koji je, takođe, svemu uprkos, zasvetleo sa 6 odbornika, koji će biti nepotkupljiva opozicija. Slični podvig Radulovićevog Pokreta nije gledan iz ovog ugla, nego je uglavnom ozbiljno analiziran.

Novi ljudi, novi programi

Mora se, pak, reći da uz još neke sličnosti „paroderski“ i iznenadni favoriti imaju istu osnovnu formulu: nove stranke i pokreti ponudili su nova imena, nove programe, ali i modele nastupa pred građanima. Mnogo toga što nisu tradicionalne stranke koje su se ponadale da mogu da budu čak i pobednici, a ne da samo pređu cenzus i budu opozicija.

Govorili su, doduše, u kampanji i predstavnici DJB-a šta će raditi kad dođu na vlast, kao da su bili uvereni da će stvarno doći, ali se, ipak, čini da to nije bilo da bi obmanuli birače, već da taj cilj sebi postavljaju na duži period. Kad će kako je „ofejsbučio“ jedan Radulovićev savetnik već na sledećim izborima dogurati do poverenja 700.000 građana.

Pokret je pribegao radu na društvenim mrežama, organizovao netipične konvencije na kojima simpatizeri ne sede poređani tako da jedni drugima gledaju leđa, a samo lidera i rukovodstvo u lice. Čak je organizovao neku vrstu javnog konkursa za poslaničku i odborničke liste. Kao što se u pobedničke ekipe mladih matematičara izaberu najbolji među mnogim dobrima. I mnogi se dobri ne ljute što su odabrani najbolji.

Ali takvi dobri retko ulaze u stranke, delom i zato što vide ono što lideri ne vide: da su bolji od njih. Da li će Pokret DJB i dalje to videti, videćemo i mi! „Inženjer u Saši zalaže se za jasno i brzo da ili ne, ali politika često traži kompromise koji znaju da pojedu i programe i nosioce“, upozorava jedan ugledni ekonomista, koji je više nego okusio baš te kompromise.

Sve u svemu, kombinacija imena-slogana i ličnosti njegovog prvog čoveka i nekolicine sa vrha liste dala je rezultate koji daju za pravo onima koji tvrde da je reč o – jedinom pravom pobedniku ovih izbora.

Radulović i ekipa, kao drugi faktor ovog dvokomponentnog lepka za glasove, pre svega zadovoljavaju onaj osnovni kriterijum. I još – Radulović je nov, ali nije neiskusan, bavio se privredom i novcem, doduše gaseći firme u stečaju, omirisao je i politiku, a potencijalnu opozicionu kandidaturu ovenčao je jakim potezom, kojim je postao „čovek koji se suprotstavio Vučiću“.

Varljiva poruka – čemu sve dosta

Ali, „dosta je bilo“ – prijemčivo je koliko i varljivo: da li je to dosta niskim platama, lošem životu ili dosta ovakvoj tranziciji, ili dosta je bilo ovakvom kapitalizmu, pravićemo neki liberalniji, ili je dosta liberalnom, treba oštriji… Svako od birača mogao je zaokružiti listu DJB zbog onog čega je njemu lično dosta, a da to i nije cilj kome teži Pokret.

Iz programskih načela nazire se da oni žele da birače okupe oko većih ciljeva: „Dosta“ partijskom zapošljavanju, stimulisanju nesposobnih menadžmenata u državnim preduzećima, budžetskim infuzijama istih, kao i razbacivanju subvencijama za strane ulagače, dosta je bilo netransparentnosti u javnim nabavkama i državno-poslovnim ugovorima kakvi su onaj sa Etihadom i graditeljima Beograda na vodi…

Kakakteristično je da već ovih dana kad javnost špekuliše o mogućim koalicijama Pokreta sa drugim strankama u opštinama, treći njegov čovek uporno ponavlja samo jedan uslov – ako pristanu na transparentnost…

To daje rezultate čak i kad se ono čemu građanin viče „dosta je bilo“ ne podudara potpuno sa onim što vrh Pokreta podrazumeva.

No, u Srbiji je sve protivrečno, te ulazak ovog energičnog pokreta u Skupštinu, i – što da ne, u budućnosti i u izvršnu vlast sa onih „700 hiljada“ – izaziva „trik pitanja“ onih koji teže zaboravljaju neposrednu prošlost. Ono stvarno i simbolično glasi: Kako to da za DJB glasaju i oni koji simpatišu levicu i koji znaju da je Radulović bio kreator novog Zakona o radu, koji nije baš baršunast za radništvo.

Pitanje ima smisla, ali se čini da je Radulović za kratko vreme ministrovanja davao i odgovor suprotan Vučićevom, na primeru rešavanja fiskalnog deficita. Mogućnosti ušteda video je u brzom smanjenju administracije, naročito partijske, ukidanju subvencija iz budžeta, a davanje olakšica privredi u porezima i doprinosima, što bi uprošćeno rečeno deficit smanjivalo samim povećanjem privrednih aktivnosti rasterećene privrede…

Pa, dosta je bilo i ovog teksta!

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera