Predizborne muke ‘preletačice’ Therese May

Bez fanfara i pompe, samo deset dana pred britanske prevremene izbore i tri dana nakon terorističkog masakra u Mančesteru, Evropska unija objavila je svoj taksativni plan pred početak pregovora o razvodu s Ujedinjenim Kraljevstvom.

Brisel je imao 11 meseci da se spremi za ovo razdvajanje nakon referenduma 23. juna prošle godine, kada su Britanci, na opšte iznenađenje i bez dovoljno informacija, glasali za iseljenje iz zajedničke evropske kuće. Sada se vidi da su se stanari, nakon prvog šoka, pribrali, prestali da lamentiraju nad odlazećim kirajdžijom i ispostavili svoje uslove za Bregzit. 

Iako se u tim papirima ne ispostavlja konačna suma koju će London morati da plati, jasno je da će Bregzit biti papreno skup. EU neće dozvoliti da im se partner izgubi bez plaćenih računa i osigurane alimentacije za zajedničku decu. Pred izbore u Britaniji, kad obe najjače stranke, i torijevci i laburisti, pokušavaju da podstaknu preko potrebni optimizam, Englezi se suočavaju sa stvarnošću koja je daleko od ružičaste. Uz sve ostale nagomilane izdatke, i Škotska najavljuje neophodnost raspisivanja novog referenduma u bliskoj budućnosti.

Odlazećem partneru neće se dozvoliti da očerupa 40 zajedničkih agencija, osam združenih projekata za nove tehnologije. Usaglašeni fondovi, poput onog za pomoć izbeglicama u Turskoj, ili, na primer, podrška miru u Kolumbiji ne smeju da manjkaju. Brisel će od Londona zahtevati čak i da snosi troškove za nastavnike u elitnim evropskim školama koje pohađaju deca zaposlenih službenika u institucijama EU-a.

Najdetaljnije se EU pozabavila pravima blizu pet miliona ljudi koji su se našli “na pogrešnoj strani Bregzita”: tri i po miliona državljana EU-a živi i radi na Ostrvu, milion i 200.000 ostrvljana skućilo se u kontinentalnom delu Evrope.

Tvrde “bregzitaše” najviše nervira što će, po zamisli Brisela, Evropski sud pravde u Luksemburgu zadržati svoju jurisdikciju i nad Londonom sve dok se sudski ne okončaju svi sporni slučajevi.

Razlika između torijevaca i laburista značajno se suzila, a Džeremi Korbin dobio je mnogo neočekivanih poena.

Premijerka Tereza Mej došla je na čelo vlade bez izbora, kada je Dejvid Kameron podneo ostavku, razočaran rezultatima referenduma o Bregzitu. Bivša ministarka unutrašnjih poslova munjevito je preletela s jedne na drugu stranu: u kampanji pred referendum prošle godine zastupala je ostanak Britanije u EU-u, a neposredno nakon toga stupila je na čelo vlade kao najtvrđa “bregzitašica”. Bila je ubeđena da je izabrala najbolji trenutak za raspisivanje prevremenih izbora: oni će se odigrati 11 dana pre nego što počnu konkretni pregovori s EU-om, a ona je, kako tvrdi, jedina spremna da Briselu pokaže koliko je “teška” i “nezgodna”.

Problemi protivnika

Njen najjači protivnik, levičar, veteran u antiratnim protestima, Džeremi Korbin, lider laburista, ima problema i s etabliranim parlamentarcima u svojoj stranci, pa je na početku kampanje sve govorilo da će ga Tereza Mej, na krilima Bregzita, “smazati za doručak”. U međuvremenu, pokazalo se da je žena na kormilu britanskog broda potcenila snagu evropske Obalne straže, pogotovo otkako je sa druge strane Lamanša neobični proevropski Emanuel Makron odneo ubedljivu pobedu nad krajnjom desničarkom Marin Le Pen.

Novi predsednik Francuske stupio je na dužnost uz zvuke evropske himne (Betovenove Ode radosti), a Terezi Mej ostalo je samo da mu kiselo čestita. Sebi je poželela da na predstojećim izborima pobedi isto tako ubedljivo kao Makron kako bi mogla da s punim ovlašćenjima ispregovara razvod u najboljem interesu Engleza.

Ako je takva pobeda na početku kampanje izgledala potpuno izvesna, nedelju dana pred izbore razlika između torijevaca i laburista značajno se suzila, a Korbin je dobio mnogo neočekivanih poena. Uprkos stalnoj satanizaciji od strane medija, koji ga predstavljaju kao prevaziđenog “crvendaća” nesposobnog da shvati realnost, a Mej ga čak proziva da bi na pregovore s Evropskom unijom došao “potpuno nag”, ovaj čovek, kome veruje veliki broj mladih glasača, ne želi da odgovara na lične uvrede.

London se neće proslaviti kad, odmah nakon izbora, počnu pregovori o uslovima za izlazak iz EU-a. To konstatuje grupa nezavisnih eksperata s Kings koledža koja upozorava da nijedna stranka nije čestito predočila biračima šta tačno podrazumeva razvod od EU-a. Biće velikih posledica u svim sferama života, od trgovine do spoljne politike, obrazovanja i zdravstva, nauke i kulture, a u manifestima svih partija Bregzit se tretira kao usputna, a ne suštinska tema koja određuje britansku sudbinu.

Manchester i propusti Ministarstva policije

Ako bi Korbin išao “go i bos” pred birokratiju i čelnike EU-a, teroristički napad u Mančesteru već je prilično “razgolitio” Terezu Mej i na svetlo dana izašle su teške greške koje je počinila na odgovornim visokim funkcijama.

Na udaru je kritike, pre svega zbog toga što kao ministarka unutrašnjih poslova nije sagledala situaciju koja je nastupila u Libiji nakon pada Gadafija. Mediji ističu da su izveštaji iz Libije ukazivali na to da su se od februara 2011. islamisti odvojili od pobunjeničke milicije i prestali da se podređuju njenim naređenjima.

Mej je presedela na više od 50 sednica britanskog Saveta za nacionalnu bezbednost posvećenih situaciji u Libiji. Nijednog trenutka nije se u to vreme napravio plan niti su se događaji u Libiji povezivali s mogućim terorističkim napadima u Britaniji iako se znalo da je veliki broj britanskih građana libijskog porekla odlazio na ta ratišta.

Obaveštajna agencija M15 podržavala je putovanja “britanskih Libijaca” u Libiju, prema izveštajima koji su nedavno obelodanjeni. Mej je, kao ministarka unutrašnjih poslova, morala u to vreme da se zapita da li će se njihov povratak s ratišta odraziti na bezbednost na Ostrvu.

Tek nakon tragedije u Mančesteru, u kojoj su poginule 22 osobe, počelo je da se govori o propustima sadašnje i, po svoj prilici, buduće premijerke: kao ministarka, ona nije videla opasnost koja preti zemlji od pobunjenika protiv Gadafija. Kao premijerka, nije se libila da u ime štednje saseče policijske odrede. Tek u januaru ove godine Mej je najavila obustavljanje bilo kakvih intervencija s ciljem da se svrgnu nepoželjni režimi u stranim zemljama.

Mej se takođe nikad nije upitala da li je rezanje budžeta u policiji i vojsci razumno u uslovima povećanih pretnji od terorizma. Eksperti ukazuju na to da je masakr u Mančesteru zvono za uzbunu. Britaniji je potrebna onakva zaštita kakvu je upotrebila Francuska nakon masakra u “Bataklanu”. To su specijalizovane trupe koje će biti permanentno raspoređene na kriznim mestima, kako konstatuje jedan analitičar u Gardijanu, a ne privremena pozajmica iz policije ili vojske, koja je navrat-nanos napabirčena nakon napada u Mančesteru.

Nije ni moglo drugačije da se postupi kada su torijevci u ime štednje sasekli broj policajaca za 20.000, a, kao dosledne štediše, prepolovile su i granične kontrolne službe. Čak su u svojoj revnosti ukinuli i mnoge vatrogasne stanice.

I na Bliskom istoku stradaju

Iznad svega neophodno je da Britanija aktivno sarađuje sa bezbednosnim službama u celoj Evropi. Izveštaji ukazuju na to da je eksploziv za pravljenje Abedijeve bombe i mreža koja mu je pružala podršku sastavljena od radikalizovanih Severnoafrikanaca koji žive u evropskim gradovima.

“Strategija za Bregzit” Tereze Mej sastoji se i u tome da preti EU-u kako će ukinuti britansku saradnju s evropskim obaveštajnim službama. O tome su saradnici premijerke obavestili i novinare. Ona je tu pretnju uključila i u pismu EU-u povodom otpočinjanja procesa pregovora o Bregzitu. Ne samo mediji koji nisu naklonjeni konzervativcima već čak i oni koji jesu konstatuju da bi prekid saradnje na bezbednosnom planu nakon napada u Mančesteru bio sulud potez.

Sa druge strane, mnogi danas shvataju o čemu govori Korbin kad povezuje teroristički zločin u Mančesteru sa spoljnom politikom Britanije na Bliskom istoku. Kad god su Toni Bler, Gordon Braun i Dejvid Kameron trudili da objasne zašto se britanska krv i novac proliva na svrgavanje režima u Avganistanu, Iraku i Libiji, oni su odlučno tvrdili da se to radi kako bi se sprečio terorizam na ulicama Ujedinjenog Kraljevstva. 

Što se Evropske unije tiče, slika Tereze Mej uskoro će stajati na posteru zajedno s likom predsednika SAD-a Donaldom Trampa.

Režimi su zaista svrgnuti. Desetine hiljada izginule su, mnogi od njih su civili, koji su u svakom pogledu isto toliko nevini koliko i žrtve u Mančesteru. A terorizam nije stao nego se povećavao. Kad god su Al-Kaida ili ISIS pokušavali da objasne svoje zločine, oni su se pozivali na britanske intervencije i vojno ubijanje nevinih muslimana.

Haotična vremena

Sada se sve više govori da je Tereza Mej preuranjeno prozvana “gvozdenom ledi”, po ugledu na Margaret Tačer, prvu ženu na čelu vlade u istoriji zemlje. Njoj bi više pristajao nadimak “preletačica” zbog toga što svakog dana menja svoje mišljenje, već prema potrebi, čulo se u komentarima nakon televizijskog intervjua Tereze Mej pre nekoliko dana.

“Žena koja menja mišljenje, jednog dana kaže jedno, a drugog dana nešto sasvim suprotno, predstavlja se kao postojana stena u turbulentnom svetu, dok se čovek (Korbin, lider laburista) koji od 1983. nije odstupio od svojih stavova, prikazuje kao klimav i neozbiljan”, primećuje poznata komentatorka Zoi Vilijams. Ni ona, kao ni većina drugih analitičara, ne sumnja u pobedu Tereze Mej, jer Britanija je posle rezultata referenduma prosto stavljena u poziciju da više ne može da bira.

Ocena je da Ujedinjeno Kraljevstvo nikad nije bilo pred tako haotičnim i opasnim vremenom kao danas. Isključuje se pobeda laburista i Korbina, kao suviše “slabog lidera”, koji za kratko vreme nije uspeo da pridobije ni najjače ljude u sopstvenoj stranci, ali se ujedno predviđa da će Mej osvojiti mnogo manje glasova nego što joj je potrebno da bi na kormilu broda izvela Britaniju iz opasnih i turbulentnih voda.

Bregzit je jednostavno razbio tradicionalno biračko tkivo Britanije. Kako kampanja torijevaca postaje neuljudnija, tako se raspada onaj sistem koji je uredno držao Britance u njihovim partijskim silosima.

Radnici i marginalizovani slojevi polako postaju svesni da im Bregzit neće doneti obećavani boljitak, da odsustvo stranih radnika neće osloboditi radna mesta niti će im se povećati socijalne beneficije. Dolazi do političkih paradoksa kakvih su se Evropa i SAD nagledali ovih godina. Britaniju će u narednom periodu voditi konzervativci, za njih će glasati većina, ne zato što im veruju već zato što se njih manje plaše.

A što se Evropske unije tiče, slika Tereze Mej, kako se predviđa, uskoro će stajati na posteru zajedno s likom predsednika SAD-a Donalda Trampa. To su dve ličnosti zbog čije će politike Stari kontinent postati solidarniji i ujedinjeniji. Evropa neće više moći da računa na London i Vašington, kako je to pre nekoliko dana rekla i Angela Merkel. “Moramo da uzmemo svoju sudbinu u svoje ruke.” Eto bar neke koristi od Bregzita i britanskih izbora.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera