Potmula borba protiv Muslimanske braće i dalje traje

Ono što egipatski predsednik kod kuće ne uspeva represijom mogao bi da ostvari uz pomoć američkog prijatelja: da Muslimanskoj braći zada nov udarac time što bi ih Washington stavio na crnu listu. Donald Trump, koji je mandat započeo otvorenom antiislamskom agendom, očekuje od Kongresa da Muslimansku braću, najstariju grupu ove vrste na Bliskom istoku, proglasi terorističkom organizacijom.

Administracija Baracka Obame videla je u Muslimanskoj braći umerenu političku grupaciju, s kapacitetom da prihvati demokratiju i blokira “radikalni islam”. Promovisali su ih u više arapskih zemalja, posebno otkad su s liderima Muslimanske braće sklopljeni dogovori o bezbednosti Izraela i poštivanju sporazuma iz Camp Davida. U Trumpovoj vizuri Muslimanska braća su “majka svih terorističkih organizacija”. Novi predsednik je u inauguracionom govoru rekao da će ojačati stara i formirati nova savezništva kako bi se “s lica zemlje uklonio radikalni islamski terorizam”, a to je potvrdio i u jednom od prvih kontakata sa stranim liderima – s egipatskim predsednikom Abdulom Fattahom al-Sisijem.

Državni sekretar Rex Tillerson organizaciju koja je upravljala Egiptom od obaranja Hosnija Mubaraka do vojnog udara 2013. godine nazvao je “agentom radikalnog islama” i izjednačio je s oružanom grupom Islamska država Irak i Levant (ISIL) i Al-Kaidom. Imajući u vidu da je Ayman al-Zawahiri, lider Al-Kaide, svojevremeno bio član egipatske Muslimanske braće, ideju podržavaju ministar odbrane James Mattis i direktor Centralne obaveštajne agencije (CIA) Mike Pompeo.

Proglašavanje Muslimanske braće terorističkom organizacijom svakako bi pomoglo Sisijevom režimu, ali nisu svi u Washingtonu uvereni da je reč o pravom koraku, pre svega zato što se ne precizira da je reč samo o egipatskoj Muslimanskoj braći već o organizaciji u celini. Deo američkog establišmenta podseća da su filijale Muslimanske braće u drugim zemljama narastale u miru. Navode da bi se komplikovali odnosi s Turskom, gde je na vlasti stranka Recepa Tayyipa Erdogana, bliska idejama Muslimanske braće, a da je u Tunisu partija En-Nahda sastavni deo procesa demokratske tranzicije.

Od godine 1928.

Zvaničnici Maroka, Turske, Kuvajta i Jordana – važnih američkih saveznika – već lobiraju protiv ovakvog “zbirnog pristupa”. U vladama Maroka i Turske ima funkcionera koji se identifikuju s Muslimanskom braćom iako zvanično nisu članovi. U Jordanu i Kuvajtu pripadnici lokalnih ogranaka Muslimanske braće ministri su u vladama. Islamski front akcije, političko telo Muslimanske braće u Jordanu, nedavno je odustao od bojkota SAD-a uvedenog u vreme invazije Iraka 2003. godine.

Administracija bivšeg predsednika Georgea W. Busha u septembru 2001. godine otvorila je istragu kako bi utvrdila da li su Muslimanska braća umešana u terorizam. Posle više godina ispitivanja po svetu većina lidera skinuta je s liste. Britanska vlada krajem 2015. godine zaključila je da članstvo ili povezanost s političkom grupom može da se smatra mogućim indikatorom ekstremizma, ali se uzdržala od preporuke da grupa bude zabranjena.

“Jedno je reći da je ideologija neke grupe uticala na terorističke organizacije, a druga je stvar tvrditi da je ta grupa teroristička organizacija”, nagoveštava dilemu s kojom je suočena i Trumpova diplomatija. Ako Kongres usvoji zakon, na udaru bi se našle i mnoge organizacije američkih muslimana koje su bliske s Muslimanskom braćom ili filijalama ove grupe.

Muslimanska braća osnovana su u Egiptu 1928. godine s ciljem uspostavljanja “svetskog islamskog kalifata”. Iako u programu piše da taj cilj treba ostvariti mirnim putem, često su bili upleteni u nasilje. Egipatska armija formalno je rasformirala Muslimansku braću 1954. godine, ali oni su uspeli da opstanu uprkos progonima kroz čitavu egipatsku noviju istoriju. Posle rušenja Mubarakovog režima 2011. godine uzdigli su se iz senke neviđenom brzinom. Ubedljivo su dobili prvo parlamentarne, a potom i predsedničke izbore. Njihov otvoreni simpatizer Muhamed Mursi slavio se juna 2012. godine kao prvi slobodno izabrani šef države.

Vlast je kratko trajala. Mursi je sebi dao ogromnu moć, ali je rastao broj onih koji su bili nezadovoljni načinom na koji se upravljalo zemljom, posebno posustalom ekonomijom. Počeli su masovni protesti po ulicama. General Sisi izveo je klasičan vojni udar. Posle puča su ubijene stotine članova Muslimanske braće. Egipatski sud u septembra 2013. godine, uz obrazloženje da zemlju treba zaštititi od nasilja, zabranio je Muslimansku braću, naložio zaplenu svih fondova grupe i organizaciju proglasio terorističkom.

Pitanje Zakona 10

Mursi je u junu 2016. godine osuđen na smrt, zajedno s još petoricom lidera Muslimanske braće. Grupe za ljudska prava procenjuju da je čak 40.000 ljudi zatvoreno iz političkih razloga. Mnogi su protestovali upozoravajući na povratak policijske države. Nedavno je na listu terorista stavljen i slavni egipatski fudbaler Mohammed Aboutrika.

Suočena sa gubitkom podrške javnosti, u značajnom delu zbog straha od represije, Muslimanska braća su se u Egiptu povukla u ilegalu. Jedan broj prebegao je za Tursku, gde strahuju da bi Ankara mogla da normalizuje odnose s Egiptom, kao što je to prošle godine učinila s Rusijom i Izraelom. Isto važi i za pripadnike Muslimanske braće koji su u Kataru. Deo se, zajedno s pripadnicima grupe Al-Gamaa al-Islamiya, prebacio za Sudan, izazivajući nevolje režimu u Kartumu. Većina izbeglih nalazi se u jugoistočnoj Aziji, dok je njihova evropska “prestonica” Velika Britanija.

Članovi Muslimanske braće decenijama su, zbog opozicije raznim autoritarnim režimima i progona, dobijali politički azil u nekim evropskim zemljama. U Francuskoj su u decembru lideri Mulimanske braće iz više zemalja održali sastanak na kojem su, obeležavajući godišnjicu Revolucije jasmina u Tunisu, razmatrali planove daljnje akcije. Svi su izgledi da se međunarodna klima menja. Kandidat desnice na predsedničkim izborima u Francuskoj Francois Fillon kaže: “Kako to da Egipat Muslimansku braću označava kao terorističku organizaciju, a mi ih u Francuskoj dočekujemo raširenih ruku?”

Nedavno obeležavanje revolucije 25. januara, svrgavanja Mubaraka s vlasti pre šest godina, proteklo je mirno, bez prisustva pristalica Muslimanske braće, ali ćutljiva masa uvek može da zavara. Muslimanska braća i dalje imaju snažna uporišta, pre svega među felasima koji žive od zemlje u delti Nila i duž njegovog toka. I dok vlasti očekuju završni udarac Muslimanskoj braći, aktivisti za ljudska prava pokušavaju da predsednika Sisija ubede da odustane od Zakona 10 o okupljanju iz 1914. godine, na osnovu kojeg se sudilo poslednje tri godine. Aktivisti su u arhivama našli da je zakon – koji su britanske okupacione vlasti donele pre jednog veka, kako bi se sprečili protesti uoči Prvog svetskog rata – Parlament ukinuo 1928. godine. Budući da odluka nije dobila saglasnost tadašnjeg egipatskog kralja Fuada Prvog, njegova primena ostala je nejasna.

Kada je Gamal Abdel Nasser oborio monarhiju, često se oslanjao na Zakon 10, koji predviđa šestomesečnu kaznu zatvora za bilo koje okupljanje više od pet osoba – ako policija proceni da skup predstavlja pretnju javnom miru, čak i ako nije učinjeno nikakvo kriminalno delo. Nasser je čak zaoštrio zakon posle studentskih protesta 1968. godine, a njegovi naslednici – Anwar el-Sadat i Mubarak – takođe su ga upotrebljavali u obračunu s političkim rivalima.

Ideje iz arabijske pustinje

Sisi svakako neće ukinuti zakon. Niti odustaje od ideje da Muslimansku braću eliminiše s egipatske političke scene. Ako ništa, barem da je podeli. Prošlog aprila, kada je kairski sud oslobodio grupu simpatizera Muslimanske braće, otvorene su spekulacije o “pomirenju”. Saopšteno je da se radi o ljudima koji su “napravili ustupke” i “priklonili se državi”, nagoveštavajući da postoje različiti pristupi analizi situacije u kojoj se Muslimanska braća nalaze.

Ljutiti narod, saopštile su vlasti, odbacio je bilo kakav dogovor s “terorističkom grupom, koja vodi nemilosrdan rat protiv Egipta i egipatskog naroda”, pisao je u uvodniku kairski Al-Ahram. “Muslimanska braća su u bankrotu. Njihov jedini preostali projekt jest osveta.” Odgovor radikalnih elemenata jest nasilje. Grupa Hasm (Odlučnost), bliska Muslimanskoj braći, prihvatila je odgovornost za nedavne bombaške napade na egipatske policajce, pa se državni mediji koriste situacijom da Muslimanskoj braći pripišu saradnju s ISIL-om, koji operiše na severu Sinaja.

Da li će, uz pomoć iz sveta, Egipat uspeti da se oslobodi organizacije koja je stvaralaštvo jedinog nacionalnog nobelovca Naguiba Mahfouza opisivala kao “literaturu bordela i pušionica hašiša”? Koja je zahtevala zabranu baleta kao “opscenog”? Koja je tražila da se neki od spomenika iz faraonskih vremena unište zato što su “idolatrijski”? Nekima se činilo da su Muslimanska braća definitivno poražena 30. juna 2013, kada su milioni Egipćana javno ispoljili protest protiv onih koji su svoje ideje doneli iz arabijske pustinje, ne znajući šta znači kosmopolitska kultura. Četiri godine kasnije potmula borba protiv Muslimanske braće i dalje traje.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera