Poslije trijumfa, Vučić na zemlji

Piše: Boško Jakšić

Aleksandar Vučić obezbedio je kontinuitet svoje politike evropskih integracija i sve bolnijih ekonomskih reformi pošto je njegova Srpska napredna stranka dobila 48,59 odsto glasova, ali najubedljiviji rezultat u istoriji srpskog višestranačja u poslednjih 26 godina plaćen je ukidanjem monopola pre-evropskih stranaka koje su do sada vladale Parlamentom.

Referendumsko izjašnjavanje za nov premijerski mandat Vučiću potvrdio je da je Srbija zemlja lidera: narodu treba vođa, a vođa je tokom agresivne kampanje sve učinio da dobije narod i maksimalno suzi prostor svojim političkim rivalima.

Ovakav epilog, uz očekivane aplauze iz Evropske unije zbog “evropske budućnosti” Srbije – bez obzira na rastuće neregularnosti izbornog procesa – nagoveštava jačanje autoritarnog stila Vučićeve vladavine i dalje usporavanje izgradnje snažnih demokratskih institucija.

Kampanju je obeležio nedostatak suštinske debate, posebno na ekonomske teme, a ostaje zapisano i da se lider SNS-a upadljivo klonio direktnih TV dijaloga, iako je lično pokrio više od polovine medijskog prostora. Ako su ovi izbori pokazali da u Srbiji ne postoji kriza liderstva, onda su otkrili krizu svežih političkih ideja kojima su etablirane stranke, i vlasti i opoziciji, izašle na izbore.

Manji broj poslanika

Trijumf naprednjaka na vanrednim izborima, trećim u poslednje četiri godine, istovremeno neće vladajućoj stranci doneti veći broj poslanika u 250-članom Parlamentu. SNS je u dosadašnjem Parlamentu imao 158 poslanika, a prema dostupnim rezultatima u novom će imati 131, što je posledica da su u saziv skupštine uspele da uđu nove političke formacije.

Očekivani uspeh i drugo mesto (11,86) ostvarila je Socijalistička partija Srbije čiji je lider, dosadašnji šef diplomatije Ivica Dačić, obećao da će se povući ukoliko stranka ne privuče najmanje pola miliona glasova. Socijalisti, dosadašnji koalicioni partneri SNS-a, mogli su možda da ostvare i bolji rezultat ali njihova kampanja bila je u znaku nezameranja Vučiću u vreme u kome se govori da bi lider naprednjaka mogao da ih isključi iz naredne Vlade.

Srpska radikalna stranka Vučićevog nekadašnjeg mentora Vojislava Šešelja izborila je treću poziciju (7,93). Njihov povratak u skupštinski život ozbiljno menja političku topografiju Srbije, ali je istovremeno i realni skener zemlje koja poslednjih godina gubi euro-entuzijazam i okreće se desnom nacionalizmu koji spas traži u pravoslavnom savezu sa Rusijom.

Ako nije bilo neizvesnosti oko usamljenog pobednika, gde se kalkulisalo samo da li će SNS preći 50 odsto glasova i koliko će procenata osvojiti radikali, nezapamćena neizvesnost vladala je u kvalifikacijama za ulazak u Parlament. Čak i mnogo sati po zatvaranju biračkih mesta nije se znalo ko je prešao cenzus od pet odsto: do poslednjeg trenutka borile su se nekada vladajuća Demokratska stranka (DS), koalicija Srpske demokratske stranke (SDS) bivšeg predsednika Srbije i DS-a Borisa Tadića, Liberalno demokratske partije (LDP) i Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka. Satima se nije znalo ni da li će u parlament ući ultra-desna koalicija DSS/Dveri, ali i pokret Dosta je bilo, bivšeg Vučićevog ministra privrede Saše Radulovića.

Prema poslednjim podacima, izvesno je da su u Parlament ušli i Demokratska stranka Bojana Pajtića (6,09) i pokret Dosta je bilo (5,35). Republička izborna komisija je posle obrađenih 65,73 odsto biračkih mesta saopštila da cenzus nisu prešle koalicija SDS-LDP-LSV (4,95) i DSS/Dveri (4,91). Ako se potvrdi kao tačan, krah trijade SDS/LDP/LSV značio bi da su birači u arhiv istorije odveli Tadića i Jovanovića

Vučićev uspeh ipak ključno ne počiva na kontroli medija. Opozicija je pucnjima u sopstvenu nogu značajno doprinela svom statusu. Demokrate su nastavile u dva koloseka. Demokratska stranka očito je izgubila poziciju najjače opozicione stranke.

Stare građanske partije, sa istim starim liderima, izgubile su centralnu Srbiju i jedva su se provukle, čime je otvoren put za lanslide Vučića koji je očigledno u javnosti, pa i Evropi, uspeo da se nametne kao nov lik od kako se 2008. razišao sa radikalima.

Monopol vlasti

Jedino su pokret Dosta je bilo i Nova levica Borka Stefanovića pokušali da predstave neke sveže ideje, ali ovaj poslednji je završio na margini ispod jednog procenta potvrđujući da je nacionalistička, proruska desnica ta koja je vešto iskoristila vakuum.

Ako se izuzmu visok procenat glasova naprednjaka i očekivan uspeh radikala, najveći pobednik izbora upravo je pokret Saše Radulovića koji je među retkima nudio sveža i konkretna rešenja ekonomskih nedaća što je bila tema koja je apsolutno dominirala predizbornom kampanjom.

Pokret Dosta je bilo je sam, uz sve blokade sa kojima se suočavao, osvojio solidnih 7,2 odsto glasova, mahom onog dela biračkog tela koje je razočarano stalnim padom standarda, nezaposlenošću ili korupcijom. Ulazak u Parlament ovog pokreta ne samo da na neki način blokira anti-evropske i pro-ruske snage, već će predstavljati najozbiljniju opoziciju vlastima na planu ekonomske politike.

Privreda, posebno nezaposlenost, apsolutno je dominirala kampanjom. Svih 20  lista i stranaka koje su učestvovale na izborima trudili su se da manje ili više spretno prodaju viziju bolje sutrašnjice, ali programe glavnih stranaka obeležio je suficit populističkih obećanja i deficit konkretnih rešenja – što su najbolje koristili pokret Dosta je bilo ali i koalicija DSS/ Dveri sa svojim programom “patriotske ekonomije”.

Frekvencija izbora mogla bi da navede na pogrešan zaključak o političkoj nestabilnosti Srbije. Monopol vlasti naprednjaka obećava da na političkoj sceni neće biti ozbiljnijih potresa, ali najveći socijalni izazovi vlasti dolaze iz sfere ekonomske neizvesnosti.

Vučić je svoju kampanju, sem novih impulsa eurointegracijama, pregovorima sa Prištinom i podrške formuli “I EU i Rusija”  mahom bazirao na ekonomiji, pominjući ostvarene uspehe, pre svega finansijske konsolidacije. Smanjenje javnih troškova, subvencija i povećenje poreza doprineli su da Srbija svoj budžetski deficit gotovo prepolovi ili očekivani ovogodišnji rast od 1,8 odsto.

Realnost upozorava da se ekonomija sporo oporavlja od recesije a nazaposlenost od zvaničnih 18 odsto i dalje je veoma visoka. Srbija je, posle Hrvatske, pretposlednja po rastu u regionu, a prosečna zarada iznosi samo 375 eura. Strana ulaganja deluju gotovo zanosno, ali subvencije za jedno radno mesto do 28.000 eura koja se tom prilikom plaćaju su ogromne.

Vučić zaobilazio bolne teme

Vučić je neke bolne teme pažljivo zaobilazio, a uočljiv nedostatak trijumfalizma u izbornoj noći tumači se kao njegova svesnost šta ga čeka. Kao što SNS uoči izbora 2014. nije govorio o smanjenju plata i penzija, što je uradio odmah posle izbora, uoči ovih izbora ređe su se pominjali neizbežna likvidacija gubitaških državnih preduzeća, restruktuiranje Srbijagasa, Elektroprivrede ili železnica, dok se jedva govorilo o masovnim otpuštanjima do 75.000 ljudi koja slede kako bi se ispunili uslovi MMF-a određeni kreditom od 1,2 milijardi eura.

Parlamentarni izbori održani su uporedo sa izborima u Vojvodini i lokalnim izborima. Vlast je uložila maksimalni napor da u blitzkriegu skine sa vlasti DS koji 16 godina upravlja Vojvodinom. Naprednjaci su osvojili 44,29 odsto glasova, a Demokratska stranka tek 7,64 odsto glasova. SNS je izbore pokušao da iskoristi i da sruši simbole demokratske vlasti, kakva je recimo beogradska opština Vračar, koju demokrate drže duže od dve decenije, ali u tome nije uspeo.

Izlaznost na izborima od oko 55 procenata bila je veća nego 2014, čime je prekinut trend smanjene izlaznosti. Naveći odziv je, po tradiciji, bio u centralnoj Srbiji, najniži u Beogradu, dok je Vojvodina bila u proseku. Pokazalo se da viša izlaznost nije iskaz želje za promenom, već je mnogo više rezultat energične kampanje SNS-a koji je birače animirao kako bi dobio visok procenat glasova.

Opozicija je, sa izuzetkom radikala, dan posle izbora odmah održala sastanak na kome je istaknuto da su postojale brojne nepravilnosti i da su izbori održani u nefer uslovima jer su i premijer i SNS apsolutno vladali medijskim prostorom tokom predizborne kampanje koja je, ipak, prošla bez ozbiljnijih incidenata.

Okupljanje opozicije, pre svega DS-a i SDS/LDP, deluje zakasnelo jer su svi pokušaji njihovog zajedničkog izlaska propali pa je pro-evropska opozicija izašla u najmanje dve kolone.

CRTA, posmatračka misija “Građani na straži” saopštila je međutim da regularnost vanrednih parlamentarnih i redovnih pokrajinskih i lokalnih izborima nije u pitanju, odnosno da je izborni dan sproveden uglavnom u skladu sa zakonom. Nepravilnosti koje su uočene na izborima nisu toliko velike da bi se moglo govoriti o značajnijem uticaju na regularnost izbornog procesa, ocenila je CRTA u saopštenju.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera