Poljska: Bijes na ulicama, rat u najavi

Isti dan kad je ustavni sud Poljske oglasio da je eugenični abortus protivustavan, Poljska, SAD, Mađarska i druge zemlje su potpisale međunarodnu deklaraciju koja isključuje abortus kao mogućnost zaštite ženskog reproduktivnog zdravlja.

U Poljskoj ne jenjavanju protesti protiv zabrane abortusa, koji su izbili prošle nedelje nakon što je Ustavni sud Poljske odlučio da je takozvani eugenični abortus, koji dozvoljava prekid trudnoće u kojoj se utvrde teški poremećaji fetusa, protivustavan.

U sredu je stotine hiljada ljudi napustilo radna mesta i prisustvovalo protestima širom Poljske i Evrope. Protestima se priključuji mnogi građani, bez obzira na političku orijentaciju i ubeđenja. Veliki gradovi Poljske, poput Varšave, Vroclava, Krakova i Gdanjska, bili su blokirani šetnjama, saobraćaj u centrima tih gradova je bio gotovo nemoguć. Slična je situacija bila u više 100 gradova u zemlji i van nje.

Abortus u Poljskoj je stvar politike

Ono što je naizgled ličilo na socijalnu pobunu ima svoju političku pozadinu, koja je šokirala mnoge u Poljskoj, iako abortus u ovoj zemlji gotovo nikad nije bio stvar lične odluke i ubeđenja, već politike.

Kako informišu na internet stranici Ministarstva spoljašnjih poslova Republike Poljske, ministar Rau, 22. oktobra, dakle na isti dan kad je doneta odluka o zabrani eugeničnog abortusa u Poljskoj, potpisao je Deklaraciju Genevskog konsensusa, za koju su Sjedinjene Američke Države još prošle godine lobirale na sednicama Ujedinjenjih Nacija. Deklaracija se sastoji od sedam tačaka, koje u glavnom tretiraju o značaju porodice i zdravlja žena unutar porodice kao jako bitnih faktora, međutim tačka četiri i jedan od završnih članova ove deklaracije isključuju abortus kao mogućnost izbora u načinu očuvanja reproduktivnog zdravlja žena.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Prema dokumentu strane se obavezuju “poboljšati i osigurati pristup žena zdravlju i razvojnim dostignućima civilizacije, uključujući seksualno i reproduktivno zdravlje. Ova dostignuća moraju promovirati optimalno zdravlje i najviše zdravstvene standarde, isključujući abortus”.

Ova tačka podrazumeva da je u slučaju oštećenja fetusa, genetskih poremećaja ili teške bolesti ploda utvrđene od strane doktora, žena obavezna da trudnoću završi na prirodan način, to jest da je održava do kraja njenog prirodnog trajanja, čak ukoliko se zna da fetus neće preživeti van tela majke ili da će se roditi bez vitalnih organa, koje mu omogućuju barem kratak život van majčinog tela. Ova tačka je potpuno kompatibilna sa poslednjom odlukom Ustavnog suda u Poljskoj, koja podrazumeva pooštravanje ionako dosta rigoroznog zakona. Od ovog momenta abortus u Poljskoj se dozvoljava isključivo ukoliko je trudnoća rezultat silovanja ili direktno ugrožava život majke. Ipak, u praksi, čak i u tim slučajevima, abortus nije dostupan mnogim ženama, koje neretko prolaze kroz ponižavajuće i dugotrajne procedure.

Deklaraciju Genevskog konsensusa ukupno su potpisale 32 zemlje, između ostalog Saudijska Arabija, Kamerun, Južni Sudan, Egipat, Ujedinjeni Arapski Emirati, dve članice Evropske Unije, Poljska i Mađarska, te Belorusija, koja to nije, ali koja se nalazi u Evropi. Mnogi tvrde da Deklaracija je deo predsedničke kampanije Donalda Trumpa, koji na ovaj način želi da pridobije više glasača 3. novembra, na dan kad se planiraju predsednički izbori u Sjedninjenim Američkim Državama.

Izlazak na ulice

Građani nastavljaju i dalje da izlaze na ulice i da protestuju na sve moguće i dostupne načine. Atmosfera se pooštrava svakod dana, beleže se incidenti nasilja prema ženama i aktivistima pro life od strane pripadnika nacionalističkih organizacija, poput Marša nezavisnosti.

Na mnogim snimcima se vidi kako policija slabo ili uopšte ne reaguje ne iste. Ulje na vatru dodao je juče glavni čovek stranke Zakon i Pravda, Jaroslav Kačinjski, koji je u svom obraćanju narodu pozvao na rat sa aktivistima, proglasio je proteste ilegalnim, te konstatovao da aktivisti napadaju crkve, koje država nastoji da brani. On je takođe isticao da aktivisti ugrožavaju život i zdravlje drugih izlazeći na ulice tokom pandemije, koja je u jeku u Poljskoj beležeći rekordne brojke slučajeva COVID-19 svakog dana.

Marta Lempart, glavna organizatorka protesta apelovala je putem društvenih mreža da se aktivisti drže što dalje od crkava, koje trenutno štite pripadnici nacionalističkih organizacija, pa je pozvala građane da nastave mirne proteste.

Šta dalje?

Kako protesti ne jenjavaju, ima sve više konflitka u vladajućoj desničarskoj koalicji u Poljskoj. Poslednje nezvanične informacije koje dopiru u javnost ukazuju na duboki sukob koalicijanata, pogotovo između premijera Mateuša Moravijeckog, Jaroslava Govina, lider dela vladajuće koalicije „Sporazum“ i ministra pravde Zbigniewa Ziobro, koji je inače poznat po svojim strogo konzervativnim stavovima.

Prekjuče je premijer Moravijecki odlučio da policiju na ulicama gradova pomaže i vojna žandarmerija, što su mnogi pročitali kao pokušaj zastrašivanja građana, no protesti postali su još snažniji. Samo u sredu u Vroclavu, glavnom gradu Donje Šlezije, procenjuje se da na ulice je izašlo oko 65.000 ljudi.

U međuvremenu, Štrajk žena je publikovao putem socijalnih mreža spisak zahteva koji upućuju vladi. Vladi se traži ne samo opšta dostupnost seksualne edukacije, legalan i bezbedan abortus i kontracepcija, nego i “razvod” države sa crkvom, borba protiv nasilja u porodici, bolja socijalna zaštita žena, tolerantna i otvorena za sve atmosfera u zemlji, nezavisno pravosuđe i poštovanje ljudskih prava.

Organizatori su informisali da će da formiraju Konsultacioni savet, poput beloruskog, koji će da radi na tome “kako pospremiti nered nakon PiS”, jer poslednja tačka niza zahteva je i dimisija vlade.

Izvor: Al Jazeera