Oglasi

Politike koje redovno dobijaju izbore

Imamo li svi mi zajedno ikakve šanse za normalan i bezbrižan suživot i napredak dok su nam na vlasti politike koje se stalno vraćaju u prošlost?
Svi se kreću ka najdominantnijoj figuri bez obzira na ono što se nudi građanima, piše autorArhiva

Još jedan izborni ciklus u Hrvatskoj i Srbiji je završen sa rezultatima koji govore da su vlasti u Zagrebu i Beogradu ojačale u odnosu na pređašnje stanje.

Iako postoji mali milion razlika između ove dve države, neke stvari ih čine, maltene, blizancima. Jašući na talasu politike koje su dovele do ratnih razaranja i patnji i dalje su čvrsto na vlasti politike koje u sebi imaju zacementiran nacionalizam, što ne reći i otvoreno neprijateljstvo prema drugom narodu. Gotovo isti slojevi društva glasaju za takve politike - strogo kontrolisana stranačka vojska plus najstariji deo nacije.

Populizam i nacionalizam kao osnovni adut u otvorenoj izbornoj trci osnova su delovanja HDZ-a i SNS-a. Za razliku od Srbije, Hrvatska ima razvijeniji izborni sistem, a što slobodno ne reći i nivo demokratije, ali obe vlasti su pune nekvalitetnih kadrova i loših rešenja što nijednu politiku niti demokratiju ne čine ispravnom.

Iz pravca Zagreba su nam stizale informacije, prognoze i projekcije da Hrvatsku očekuje neizvesna izborna utakmica, za razliku od Srbije gde verovatnoća neizvesnosti nije postojala ni u promilima.

Bez obzira na sve to, HDZ Andreja Plenkovića ostvario je pobedu, u političkom smislu, i ubedljiviju u odnosu na Aleksandra Vučića u Srbiji bez obzira na brojeve koji govore u korist predsednika Srbije. Plenković je imao protivnike, a Vučić nije. Gotovo svi učesnici izbora u Srbiji blanko bi potpisali da bi učestvovali u radu nove vlade samo da pređu cenzus od svega tri posto.

Pogrešne politike u jednoj ravni

U kakvoj se klimi odvija politički život u Srbiji govori upravo ta činjenica da ni smanjeni cenzus od tri posto nije omogućio nijednoj opozicionoj listi da se dokopa parlamenta. Plenković je imao opoziciju i na levoj i na desnoj strani. Sva neizvesnost je, međutim, nestala 49 minuta po zatvaranju biračkih mesta kada je obavljena prva izborna prognoza i podela poslaničkih mesta. Istog dana nešto ranije, srpska Republička izborna komisija je objavila konačne rezultate i podelu mandata sa izbora koji su održani 14 dana ranije.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: "Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu."

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Plenković nije, međutim, bio bez bojazni, jer je u ove izbore ušao sa teretom gubitka pozicije predsednika Hrvatske koju je do prošle godine držao HDZ. U Srbiji se krupne političke promene dešavaju upravo na predsedničkim izborima. I to na neki način govori o stepenu razvoja demokratije u jednoj zemlji. Kako pobedi neki opozicioni predstavnik na predsedničkim izborima, tako se menja kompletna politička situacija u Srbiji. Plenković je uspeo da taj početni udar amortizuje i da na delu pokaže da je upravo on najuticajnija politička ličnost u Hrvatskoj, a ne predsednik države Zoran Milanović. U Srbiji nije moguće da bilo kakva dilema postoji po tom pitanju, jer je u jednoj ličnosti uramljen i predsednik države i predsednik stranke.

I to spaja te pogrešne politike u jednu ravan - svi se kreću ka najdominantnijoj figuri bez obzira na ono što se nudi građanima. Koliko god one bile ispravne ili pogrešne, uvek pobede. Niko se više ne opredeljuje za programe, ideje, novine. I još jedna zanimljiva sličnost, nova lica, partije i pokreti, jednostavno ne prolaze. Ko god i šta god da je pokušao, nije uspelo. Politički establišment je toliko jak u obe zemlje da je, definitivno, nemoguće suprotstaviti mu se. U Srbiji je to možda bilo opterećeno zbog bojkota značajnijeg dela opozicionog korpusa, ali ni Hrvatska se nije preterano dokazala kao država željna nečeg novog, jer je potencijalno iznenađenje - koalicija Možemo, osvojila svega osam mandata.

Hrvatski premijer je na izbore izašao po užurbanoj proceduri, poput Vučića. Procenio je da mu to više odgovora i uspeo je. Kao da su se dogovorili. Slično Vučiću, Plenković je pobedio koronu, uprkos rastu obolelih. Malo je pametnije ‘hendlovao’ priču po smirivanju situacije. Nije širom otvorio vrata zemlje, nije bilo derbija, ali bio je taj teniski turnir koji je prekinut, za razliku od onog u Beogradu. I dok u Srbiji korona virus besni, čekamo da vidimo da li će i koliki danak da uzme u Hrvatskoj zbog izbora.

Stalno vraćanje u prošlost

Ono što je najzanimljivije kada su Hrvatska i Srbija u pitanju jeste to da se Zagreb i Beograd odlično razumeju u ovoj konstalaciji snaga. Za divno čudo, zar ne? Postoje tu i tamo peckanja, ali faktički, oni su sasvim kul između sebe. Istorija sukoba, i to suštinskog, Vučića i Milanovića mnogo je ozbiljnija od jednog prepucavanja sa hrvatskim premijerom. Odnos Vučića prema Plenkoviću i Milanoviću vidi se i po čestitkama koje je poslao, najpre Milanoviću kada je pobedio na predsedničkim izborima, a zatim i Plenkoviću pre neki dan. Srdačnost je očigledno na strani hrvatskog premijera.

Slično je i po pitanju Kosova. Vučić nema problem da bude za istim stolom sa ratnim veteranima poput Hashima Thacija, Kadrija Veselija i Ramusha Haradinaja, ali nikako nije mogao da “svari” Albina Kurtija. Za razliku od prve trojice, Kurti nije bio u uniformi za vreme sukoba. I eto još jedne poražene politike ponovo na vlasti i to u Prištini.

Na pomenuta peckanja kao da su svi navikli i ne obaziru se previše, sem dežurnih štetočina. U jedno od takvih spada i konstatacija Vučićevih saradnika, medija i tabloida, koji su kao prvu reakciju na završene izbore u Hrvatskoj objavili, ne rezultate i podelu mandata, već činjenicu da je predsednik Srbije na parlamentarnim izborima osvojio 300.000 glasova više od svih stranaka koje su učestvovale na izborima u Hrvatskoj, kao i da su imali manji procenat izlaznosti, iako nisu imali bojkot. Pametnom dovoljno za razumevanje politike.

I na kraju dolazimo do suštine. Imamo li svi mi zajedno ikakve šanse za normalan i bezbrižan suživot i napredak dok su nam na vlasti politike koje se stalno vraćaju u prošlost? Jedna, drugu, treću ispomažu i ne ometaju ih. Najveći neuspeh tih politika je ustvari za njih najveći uspeh. To su desetine hiljada mladih i obrazovanih, ako ne i stotine, koji su napustili Srbiju i Hrvatsku upravo zbog njihovih politika. Da su ti ljudi ostali u svojim domovima, Plenković i Vučić bili bi davna prošlost, a mi bismo možda živeli neke bolje i manje prošlošću opterećene živote.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove Al Jazeere Balkans. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Al Jazeera Balkans zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.