Oglasi

Početak kraja ere Angele Merkel

Na putu ka političkoj penziji, njemačka kancelarka očigledno želi da utiče na određivanje svog nasljednika.
Čak i kritičari Angele Merkel nisu očekivali da će sada odustati od reizbora na čelu CDU-aEPA

„U jednom trenutku želela bih da nađem pravi momenat da napustim politiku. Neću da tada budem polumrtva olupina“, rekla je Angela Merkel pre skoro tačno 20 godina fotografkinji Herlinde Koelbl za njenu monografiju fotografija nemačkih političara, pod nazivom „Tragovi moći“.

Iako bi njeni kritičari koliko pre nekoliko dana rekli da je ona već sada politički „polumrtva olupina“ i da joj je odavno bio „pravi momenat“, kada je danas prostrujala vest da se Merkel neće kandidovati za reizbor na čelu Hrišćansko-demokratske unije (CDU), malo je reći da su mnogi u Nemačkoj i Evropi, pa čak i njeni ljuti kritičari, bili šokirani. Uprkos tome što je njena CDU u Hessenu, i sestrinska bavarska CSU u Bavarskoj, na pokrajinskim izbotima doživele rekordno loše rezultate za poslednjih nekoliko decenije, one definitivno ostaju na vlasti u pokrajinskim parlamentima u Frankfurtu i Minhenu.

I baš zbog toga, čak i njeni kritičari nisu očekivali da će sada odustati od reizbora na čelu CDU, koji se održava u decembru na partijskom kongresu u njenom rodnom Hamburgu. Ako ni zbog čega drugog, onda zbog dve činjenice. Prva je da je upravo Merkel uvek insistirala da mesto kancelara i mesto šefa stranke bi trebalo da bude u rukama jedne osobe, a druga da stranci sada ne bi odgovarao pad vlade i vanredni parlamentarni izbori.

Raste broj kritičara

Međutim, Merkel vrlo dobro zna da bez neke promene neće uspeti da spreči dalji pad popularnosti CDU i pripremi svog naslednika tako da on ili ona uspe da zadrži stranku na vlasti a od Merkel preuzme kancelarsku fotelju. Osim toga što ovim potezom daje šansu svojoj stranci, Merkel vrlo dobro oseća da narasta broj njenih kritičara i protivnika unutar same CDU, tako da je ovo za nju najbolji trenutak da pokuša da utiče na to ko će biti izabran na čelo CDU.

A ko je njen izbor bilo je jasno još početkom godine kada je pod njenim uticajem na mesto generalnog sekretara CDU izabrana tadašnja premijerka male nemačke pokrajine Saar – Annegret Kramp- Karrenbauer (56).

Ova političarka je pre godinu i po dana dovela CDU do ubedljive pobede na pokrajinskim izborima u Saaru, za razliku od njenih kolega u ostalim pokrajinama. Njen uspeh uz politički talenat, samopouzdanje i ambiciju doneli su joj je popularnost unutar stranke tako da su mnogi počeli da je opisuju kao „malu Angele”. Ova konzervativna katolkinja ipak nije toliko konzervativna u svojim stavovima u odnosu na pojedine svoje kolege u CDU tako da joj je to bila ogromna prednost u očima Merkel, koja je proteklih godina ovu stranku desnog centra zapravo mnogo više pogurala ka ideološkom centru. Osim toga, Kramp-Karrenbauer je i po stilu vladanja slična aktuelnoj kancelarki. Vlada mirno i opušteno, bez prevelikih isceniranih događaja.

Pre četiri godine, magazin Cicero ju je opisao kao ambicioznu političarku, koja zna da ide ka cilju, pri čemu deluje veoma opušteno pri donošenju važnih političkih odluka. Ovaj magazin ističe da je tu opuštenost u prelomnim trenucima pokazala naročito u pauzama napetih koalicionih pregovora kada je, dok su drugi bili nervozni, znala da postavi dve stolice, sedne, podigne noge i čita knjigu, ili jednostavno zatvori oči na trenutak.

Da Merkel za svoju naslednicu sprema Kramp-Karrenbauer bilo je na neki način jasno i kada ju je uoči prethodnog partijskog kongresa predstavila kao kandidatkinju za generalnog sekretara. Nastojeći da je što više pohvali, Merkel ju je pompezno najavila kao prvu ženu koja će biti na toj funkciji. I taman što je premijerka Sara zaustila, Merkel je dodala „izuzev mene”, prisetivši se da je zapravo ona bila prva žena na toj funkciji i to dve godine pre nego što će preuzeti lidersku poziciju u stranci. To je izazvao gromoglasan smeh obe govornice, pokazujući čak i njihovu prisnost, koja se retko viđa u političkom nastupu kancelarke.

‘Mladi lav njemačkih demokršćana‘

S druge strane, Frau Merkel je svesna da desničarsko krilo unutar CDU odavno se priprema za „postmerkelovsku eru” u želji da neko mnogo konzervativniji preuzme CDU i vrati je više na ideološko-političke stavove koje imala u vreme Helmuta Kohla.

I pre Merkeline najave da se neće kandidovati za reizbor na čelu CDU, nemački mediji su objavili da će se za šefa stranke kandidovati Friedrich Merz, nekadašnji šef poslaničke grupe CDU u Bundestagu, koji inače pripada konzervativnijem krilu stranke. Ipak, sva je prilika da će konzervativniji deo CDU najjaču podršku dati aktuelnom nemačkom ministru zdravlja Jensu Spahnu (38), koji je danas, odmah posle Kramp-Karranbauer, potvrdio da će se kandidovati.

Ovaj mladi lav nemačkih demohrišćana je još od 2002. poslanik Bundestaga, pri čemu tada bio najmlađi izabrani poslanik. Ističe da je katolik, deklarisani homoseksualac i da se zalaže za ekonomski liberalizam. Međutim, svog vrtoglav uspon unutar CDU je uglavnom ostvario time što se nije libio da kritikuje sopstvenu stranku pa i samu kancelarku, naročito otkad se 2015. Nemačka suočila sa talasom izbeglica.

Tada je isticao da njegova „stranka stavlja previše naglaska na humanitarni pristup ovom problemu“ da bi, nakon toga što je Merkel sporazumima sa Turskom uspela da zaustavi talas izbeglica, promenio fokus kritika. Smatrajući da je „zabrana muslimanske nošnje odavno trebalo da bude uvedena”, Spahn se pre dve godine stavio bezmalo na čelo desničarske struje unutar CDU, zagovarajući zabranu noenja burke.

Nakon što je nošenje burki zabranjeno u državnim institucijama u Nemačkoj, ovaj tada državni sekretar u ministarstvu finansija je došao u žižu javnosti kada se pobunio što u Berlinu i još nekim velikim nemačim gradovima u sve većem broju restorana i kafića konobari radije govore engleski nego nemački jezik. Razlog za ovu pojavu leži u tome što Berlin godišnje poseti pet miliona turista pa lokalni ugostitelji traže radnike koji govore engleski jezik, ali Nemci nisu toliko zainteresovani za ove poslove pa kao konobari neretko rade strani studenti, koji često ne govore nemački već engleski. Ipak, ovu temu je Spahn lukavo iskoristio da se predstavi kao dovoljno dobar desničar i za one nekadašnje birače CDU, koji su počeli da glasaju za desničarsko-populističku Alternativu za Nemačku (AfD).

Borba između dva CDU-a

Premda su u igri još neki kandidati, sasvim je jasno da će to biti borba između dve CDU. Jedne koja ideološki vuče ka centru, i druge koja više udesno. A Merkel želi da ode u političku penziju pod svojim uslovima – da za sobom oseti političkog naslednika koji će održati njenu političku ostavštinu, to jest nastaviti modernizaciju CDU tako da za nju mogu da glasaju sve više i mladi ljudi, žene i žitelji urbanih sredina. Ali svesna je Merkel i starog članstva svoje partije tako da njena današnja najava nije naprasno doneta odluka, zbog rezultata pokrajinskih izbora. Naprotiv, Merkel se za ovo već neko vreme sprema.

Da nije izabrala Kramp-Karranbauer samo zbog ličnih afiniteta i sklonosti liberalnijoj politici, svedoči i to da je njena moguća naslednica katolkinja, koja ima troje dece i konzervativniji stav na temu migracija i gej brakova, što je čini privlačnijom konzervativnijem krilu CDU. Da je taj miks liberalizma i konzervativizma zapravo bio pun pogodak videlo se na prošlom kongresu kada je najduži aplauz dobila upravo tada odlazeća premijerka Saara, dobivši tada glasove skoro 99 odsto delegata.

S druge strane, nije slučajno da je Merkel u svoju četvrtu vladu za jednog od ministara postavila baš Spahna. Sa tog mesta on nije mogao da vodi unutarstranački puč protiv nje, predstavljajući sebe kao žrtveno jagnje jer zastupa konzervativnije stavove. A morao je i mora poprilično da radi, jer su promene u zdravstvu, naročito u zdravstvenom osiguranju, poprilično osetljive tema za Nemce te je lako politički se okliznuti.

Svi ovim potezima, pa i današnjim, Merkel je htela da pošalje svojim partijskim kolegama da ipak ona i dalje odlučuje. Bar još neko vreme. Iako je po broju godina na čelu CDU nadmašila njenog osnivača Konrada Adenauera, Merkel sada defnitivno neće preteći svog „političkog oca“ Helmuta Kohla, koji je vodio CDU 25 godina, a veliko je pitanje da li će se izjednačiti sa njim po pitanju 16 godina u kancelarskoj fotelji.

To što je danas istakla da će u političku penziju kada joj istakne kancelarski mandat 2021. godine, ne znači da će se tako zaista i dogoditi. Ukoliko Spahn stane na čelo CDU, malo je verovatno da on za otprilike godinu, godinu i po dana neće iskoristiti priliku da među biračima bude zapamćen kao neko ko je smenio Angelu Merkel i pre nego što ona završi svoje četvrti mandat. Ali taj scenario nije neverovatan i ako Kramp-Karrenbauer stane na čelo CDU. Uostalom i sama Merkel je svojevremeno okrenula leđa svom „političkom ocu“ Kohlu, pustivši ga niz vodu kada se suočio sa aferom oko crnih fondova CDU.

U svakom slučaju, ovo je i zvanični početak kraja ere Angele Merkel. A da li će u trenutku izlaska iz politike biti „polumrtva olupina”, teško da će priznati. Ipak, niko joj ne može sporiti da je postala svojevrsni fenomen nemačke ali i evropske posleratne politike.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove Al Jazeere Balkans. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Al Jazeera Balkans zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.