Počast Titu: Otkad nema Jože, lopovi se množe

“Otkad nema Jože, lopovi se množe” – pisalo je na bedževima koje su u četvrtak za revere zadenule stotine ljudi, odajući mimohodom poštu Josipu Brozu Titu.

Koliko god ta poruka bila vešt marketinški potez dovitljivih trgovaca suvenirima i prigodnim sitnicama, ovog 4. maja, na 37. godišnjicu Titove smrti, hodočašće njegovih poklonika imalo je i neku dodatnu poruku i simboliku. Bio to i svojevrstan inat nacionalističkom zlu i raznobojnom ludilu koje se poslednjih meseci kotrlja kao mučna svakodnevica u državama-fronclama bivše Jugoslavije.

Stotine ljudi hodočastilo je danas pored velike bele nadgrobne ploče u Kući cveća. U svakom od njih lična i posebna priča, ali uvek sličan ili isti motiv i zajednički razlog – “sećanje na bolja vremena”, “poštovanje čoveku zaslužnom za mir i slobodu”, “nostalgija za boljim životom”…

Na plato ispred memorijalnog kompleksa od ranog jutra pristizali su autobusi – iz Kočana, Tuzle, Čakovca, Zagreba… Ljudi, strpljivo čekajući da kroče u Kuću cveća, vadili su iz torbi trobojke s petokratkom i, ogrnuvši ih preko ramena, koračali kroz park.

‘Petokraka je još živa’

Goran Milić stigao je iz Poreča i tvrdi da je došao taksijem koji je platio 1.500 eura. Nosi transparent u obliku petokrake sa Titovim fotografijama.

“Ova poruka je namijenjena onima koji su sve pojeli, političarima koji su uništili zemlju i sad uništavaju nacije i narode. Svi su oni isti, samo su im boje različite. Imam 37 godina i mislim da sam jedini došao iz Poreča danas”, kaže Goran.

Petokraku od ruža, unutar koje su Titove fotografije, položio je na njegov grob simbolično u 15.05 minuta, u vreme kad je Tito umro.

“Želim da ljudi shvate da je petokraka još živa”, poručuje Goran.

“Motiv je veličina Josipa Broza Tita koji će ostati zapisan u svjetskoj povijesti. Danas je političko pomodarstvo zahvatilo ljude. Mladi danas više idu kroz anarhizam i protivljenje svemu i svačemu. Djecu i unuke nam zaluđuju kojekakvim političkim idejama, vjeronaukom i crkvom. Ipak, mi ih učimo da je Titovo vrijeme bilo dobro vrijeme, kad se poštivao čovjek”, govori Stjepan Šafran, sekretar Zajednice udruga antifašističkih boraca i antifašista Grada Zagreba. Ta zajednica u 20 udruženja okuplja blizu 2.500 članova – najstariji ima 101, a najmlađi 21 godinu.

Pored autobusa iz Čakovca grupa Međimuraca stoji krepeći se okasnelim doručkom, a između dva sendviča natoči se i koji gemišt od mladog međimurskog vina. Na pitanje gde su mlađi nekoliko njih uglas odgovara: “U Njemačkoj!”

Između ljubavi i mržnje

“Ljudi koji dolaze ovde ne mrze nikoga, pripadaju različitim verama i nacijama, iz raznih su gradova. Suština je da će se na ovakvim skupovima naći ljudi čija ljubav prema bivšim vremenima ne podrazumeva mržnju ni prema kome, za razliku od nacionalističkih skupova u Blajburgu, Višegradu, Jasenovcu i kojekuda, gde dolaze ljudi koji mrze sve osim onih koji su su se tamo okupili”, kaže Milan Mladenović, sa grbom SFR Jugoslavije zadenutim za rever sakoa.

Ovaj Međimurac poreklom, a danas Beograđanin, došao je da pozdravi svoje sugrađane iz okoline Čakovca. Nerado prognozira šta se može desiti za koju godinu: “Ako dignu životni standard – biće nam relativno dobro, ako ne – ovo će ostati jedno pritajeno bure baruta čija se eksplozija stalno odlaže, ali se bojim da opet može jako brzo eksplodirati.”

Stižu predstavnici Udruženja antifašista i boraca “Josip Broz Tito” iz Srebrenika.

Vladimir Ilić, zamenik predsednik udruženja, kaže da svake godine obeležavaju važne datume iz vremena bivše Jugoslavije. Na čelu udruženja je Fahrudin Salihbašić. Očekuju ga da uskoro i on stigne.

“Imam 67 godina, a mene je sve ovo od raspada bivše Jugoslavije unazadilo, vratilo 100 godina unazad”, kaže Bajro Pašić, 13 puta udarnik na omladinskim radnim akcijama.

Razgovoru se pridružuje Vladimirova supruga Adila.

“Mi gajimo bratstvo i jedinstvo od početka, a drugi kako hoće. Meni je ovo fantastično, mi drugačije i ne znamo, tako smo i djecu odgojili”, dopunjuju jedno drugo Vladimir i Adila.

“Nije nam loše tamo gdje živimo, nije nam loše, stvarno nije, ali ne živimo onim duhom kojim smo prije živjeli. Kako mi možemo zaboraviti onu Jugoslaviju kad smo u njoj doživjeli sve najbolje što smo doživjeli? Meni je to jugoslovenstvo nekako bilo… kako da vam kažem… stanje duha”, izgovara Adila i pusti suzu, ni ne trudeći se da je sakrije.

“Što plačeš, Adila?”, upita neko.

“Bosanci k'o Bosanci”, dobacuju iz grupe.

“Mi još ne razumemo mnogo toga o bivšoj Jugoslaviji, ali znamo da je Tito bio veliki, jak vođa, da je okupio šest republika u jednu veliku zajednicu”, kaže Kinez Sun Fei i pristaje da pozira s nekoliko sunarodnika koji u međuvremenu pristižu iz Kuće cveća.

“Kod nas u Kočanima, u Makedoniji, ne prestaje ljubav ni prema Titu ni prema Jugoslaviji. Naše udruženje postoji 16 godina, dolazimo svake godine i dolazićemo. Biće nas uvek bar za pun autobus”, kažu Aleksandar i Stojko iz Udruženja građana “Josip Broz Tito”.

Ne bi baš da komentarišu aktuelna zbivanja u Makedoniji.

“Da je dobro – nije dobro, ali mora da se živi. Danas dobro žive samo političari. Stari kažu: kad ti je loše, raduj se jer će biti bolje. Mora tako, mora biti bolje”, optimisti su Stojko i Aleksandar, dok razvijaju jugoslovensku trobojku.

Njihov sugrađanin Blažo Serafimov kaže kako su u Kočanima obnovili tradiciju štafete mladosti, a pokušaće da prošire tu ideju i s udruženjima iz Slovenije, Srbije i Hrvatske.

Joška Broz: Nostalgija je sasvim normalna

Joška Broz, Titov unuk i imenjak, danas predsednik Komunističke partije, položio je cveće u ime porodice i upisao u knjigu utiska: “Voljeni nikad ne umiru. Ostajemo dosledni na tvom putu do kraja”.

“Običan narod je ostao dosledan svemu što je obeležilo Titovo vreme, političari teraju po svome samo da zavade narod – tako sad imate rehabilitacije Ljotića, Nedića, Draže. To ne donosi dobro”, kaže Broz.

“Nostalgija kod ovih ljudi koji dolaze u Kuću cveća je normalna, svako normalan žali za nečim što je bilo dobro. Drugo je politika – politika danas ima ulogu da zavadi narod, ali  narod je svuda ostao isti i dalje im je do zajednišptva. Teško da će toga biti kao u Titovo vreme, nije problem u narodima već među političarima i onima koji su okrvavili ruke. Ovde će morati nešto da se dogodi, ovako više ne može, ali se bojim da opet ne izbiju neki ratovi pod uticajem velikih sila”, dodaje.

Iz Udruge antifašista Varaždin i Društva “Josip Broz Tito” iz Međimurja nisu imali dilemu da li i ove godine doći i “pokloniti se čovjeku koji je zadužio cijeli svijet”.

“Ovo što je ostalo poslije njega je nula, pa nula i – opet nula. Sve bi jako lijepo funkcioniralo da nije političara i crkve. Narod bi bez njih jako lijepo funkcionirao. Izlaz iz toga je da odustanemo od mržnje. Ne moramo biti zajedno, ali možemo surađivati kao ljudi jer smo svi mi mali – od Slovenije do Makedonije. Ne treba praviti jaz među ljudima i generacijama. A ovo što rade političari i crkva – to ne spaja nego ruši, to truje našu djecu. Nema više čovjeka kao što je bio Stari, kako smo ga zvali. Umjesto da gledamo i ne mrzimo jedni druge mi i dalje širimo ili prihvaćamo propagadu”, kaže Valent Tupsara iz Udruga antifašista Varaždin i Društva “Josip Broz Tito” iz Međimurja.

Titov pionir

“Imam 50 godina, nekadašnji sam Titov pionir, a došao sam danas da malo oživim uspomene jer mi je ova avlija u kojoj sad živimo nekako uska. Mislim da je onaj sistem bio bolji i da mnogi ljudi sad žale za tim vremenima jer smo bili i bolji ljudi”, kaže Beograđanin Andrija Opačić.

Miodrag Milošević Rule akcijaš je sa 104 udarničke značke, za koje je radio – 115 meseci. Dolazi na Titov grob svih 37 godina i predviđa da će dolaziti “još bar desetak”. Za posle – nije siguran.

“Nema loših naroda, ima samo loših ljudi”, kaže Rule, okićen svojim odličjima iz socijalističke Jugoslavije.

Međimurka Zdenka Horvat iz Murskog Središća nema dilemu da su “danas ljudi previše opetrećeni lošom prošlošću, a jedva preživljavaju sadašnjost, u kojoj su bombardirani svakakvim glupostima”.

Ramiz Karović iz Novog Travnika “dolazi skoro svake godine”.

“Dođem uvijek da odam priznanje i počast jednom velikom čovjeku za sve dobro što nam je napravio i ostavio dok je bio živ. Ovo danas je dozlaboga – podijeljeni smo u tri tora, tri naroda, a svak’ ima svoga vođu i svak’ ugrožen. Ne znam šta bih ti rek'o, baš ne znam – malo je onoga dobrog ostalo među narodima danas”, kaže Ramiz, spreman da, uprkos 79. godini, koja je na izmaku, i dogodine dođe u Kuću cveća.

Stari uporni u majskom hodočašću, mladima gotovo ni traga. A sledeći skup ispred Kuće cveća neki od današnjih hodočasnika najavljuju već za 25. maj – da obeleže nekadašnji Dan mladosti.

Izvor: Al Jazeera