Pobjednik Kupa BiH jest – Telekom Srbija

I da smo, evo, recimo, 1986. godine na raspolaganju imali sve te silne, popularne, naprosto obožavane arene, sportklubove, eurosportove, na granici mogućeg, a zapravo najnormalnije nemogućeg bilo bi da utakmicu finala Kupa maršala Tita, koja je u maju iste godine odigrana na Stadionu JNA u Beogradu između Veleža i Dinama, gledamo i na jednom drugom kanalu osim u programskoj shemi Jugoslavenske radio-televizije. Na prvom ili drugom programu, svejedno.

Ne, ne govorim sad o Maršalu, što bi možda neko i pomislio pročitavši prvu rečenicu ovog teksta, s obzirom na to da ovih dana obilježavamo Dan pobjede nad fašizmom. Ili, možda, ovo pišem zato što je Velež tada drugi put u svojoj historiji osvojio taj “najdraži trofej”. Ma ne, ali rado bih. Ili… 

Maj je i sada. Malo tmuran, ali – maj. U Sarajevu će danas, 31 godinu kasnije, dakle, na stadionu “Asim Ferhatović Hase” biti odigrana prva utakmica finala Kupa Bosne i Hercegovine. Između ljutih rivala, rekao bi poneko nemuštim sportskim rječnikom, Sarajeva i Širokog Brijega. Utakmica, i to je nekad važno, počinje u 18 sati.

Još nam je samo to trebalo

Reklamu za ovaj duel već nekoliko dana gledamo u pauzi utakmica koje se emitiraju na Areni Sport, čiji je vlasnik kompanija Telekom Srbija. Ona, reklama, onako, prilično je uobičajena. Ništa spektakularno. Glas “naratora” ne otkriva da bi se nešto, u sportskom smislu, dramatično uopće trebalo dešavati. I finale Kupa Bosne i Hercegovine jedna je sasvim uobičajena utakmica… U ovom slučaju dvije, jer se revanš igra za sedam dana na stadionu Pecara u Širokom Brijegu. I ta će biti na Areni.

Kako god, ni blizu euforiji koju su onomad stvarale utakmice finala Kupa maršala Tita. Pred sami finiš Premijer lige Bosne i Hercegovine nekima su to i prilično nevažne utakmice. Ali, ovdje je ionako mnogo toga nevažno i devalvirano, rekao bi već neko, malo oštar i još manje uman. Znači…

Ipak, krovna kuća bosanskohercegovačkog fudbala, čiji je naziv baš nezgrapan: Nogometni / Fudbalski savez Bosne i Hercegovine, ipak je važna. Kuća koja je građena u ratu, kada su mnoge upravo rušene, kuća u koju su ulazili, ma kako to patetično zvučalo, oni koji su je “svih ovih godina” voljeli i željeli nositi dres reprezentacije pod čijim je okriljem u mukama nastala, kuća u koju su prije nekoliko godina, naprosto, morali ući Ivica Osim, Duško Bajević i još neke legende bosanskohercegovačkog fudbala da se, baš tako – brutalno – ne bi ugasila (sva sreća pa ih imamo), nekako, samu sebe pokatkad devalvira. Što njoj, a i nama, nakon onog veličanstvenog uspjeha i odlaska na Svjetsko prvenstvo u Brazil, nikako ne treba. Ili nam je samo još to trebalo?

Malo je vjerovatno da se iko ko je uspio “upratiti” reklamu za finale Kupa Bosne i Hercegovine na Areni Sport upitao: zašto ćemo tu utakmicu, takvog značaja, šta god ko o tome mislio, gledati na tom kanalu? Je li, možda, neko i pomislio da je ta utakmica, ipak, za prijenos na Javnom servisu države u čije se ime igra? Je li tu i takvu reklamu bilo ko, pa i nakon drugog, trećeg gledanja uopće uspio percipirati u žestokoj konkurenciji najava za revanše polufinala Lige prvaka 9. i 10. maja? Teško. To je bila samo jedna u nizu najava, koju je zasjenila čak i ona za sedmu utakmicu polufinala Zapadne konferencije NHL-a između Anaheim Mighty Ducksa i Edmonton Oilersa.

Dosta nam je tendera!

Znaju u Nogometnom / Fudbalskom savezu Bosne i Hercegovine sve to. I više od toga. Pa i kako je, izvinjavam se, logično da finale kupa jedne države prenosi nacionalna TV-kuća. No, možda u Savezu previše gledaju BHT1, pa ih nerviraju stalni apeli za pomoć iz zgrade na Alipašinom polju, čiji bi program uskoro mogao biti i ugašen. Da, “zašto bismo im, zapravo, ponudili da kupe prava za TV-prijenos kad ni za benzina nemaju”, moguće je da su pomislili u kući čiji naziv zvuči kao neki bastard. I koja je, sve do ove godine, ponudu za kupovinu tih istih prava, i baš za finale Kupa Bosne i Hercegovine u fudbalu, uvijek slala, zamislite, BHT-u.

Ove nije. I ne samo BHT-u. Ponuda iz Nogometnog / Fudbalskog saveza u 2017. nije pristigla na adresu nijedne druge TV-kuće u našoj državi. A da se mogao raspisati i tender… Ma, haj'te, molim vas, ko će se još tim trivijalnostima zamarati… Dosta nam je tendera! Idemo na Arenu Sport, direktno u Telekom Srbije, možemo i autom otputovati da im dostavimo ponudu, koga više zanima e-mail, Messenger i passengers (o, da, pa i mi smo putnici), oni su nam sada najvažniji… kao da je neko danima govorio u “krovnoj kući bh. fudbala”. A činjenica da će za utakmicu biti angažirani komentatori iz Bosne i Hercegovine sada je potpuno nebitna.

Međutim, za ovu priču, tek kao kratka napomena, bitno je da korisnici usluga slovenskog kablovskog operatera Telemacha tek odnedavno mogu gledati programe Arene Sport. Kao što i korisnici nekih drugih kablovskih operatera tek odnedavno mogu gledati programe Sportkluba. Gledati oba “sporta” u jednom paketu donedavno nije bilo moguće. Bilo je moguće, ali 2006. godine. Pa je presudila odluka Regulatorne agencije za komunikacije, nakon dugogodišnjeg, iscrpljujućeg sudskog spora da sve to skupa možemo gledati, pa onda i još štošta što bi vas moglo poprilično smoriti. Uglavnom, ko je pratio spomenutu “sudsku trakavicu” neka je, a ko nije – i bolje mu je.

Računi će stići bez problema

Treba pošteno reći da Arena Sport prenosi i utakmice Premijer lige Bosne i Hercegovine u fudbalu, ali prenosi ih i BHT1, ali i platforma Moja TV, na osnovu dogovora / ugovora Javnog servisa i BH Telecoma, ali to je već neka druga priča… Mada, u svakom slučaju, pozitivna za bosanskohercegovački fudbal, njegov razvoj i popularizaciju. Jer, što je više utakmica iz domaćeg nacionalnog prvenstva na TV-u, to bolje. Za bolji život. Ali, ovdje je bitan odnos Nogometnog / Fudbalskog saveza Bosne i Hercegovine prema domaćim TV-kućama u konkretnom slučaju, gdje ponude nije bilo ni u nacrtu, ni u tlocrtu, a ni u bokocrtu…

Eh, sad, je li to neko, osim nas nekoliko, možda spomenuo finale Kupa Bosne i Hercegovine u fudbalu?

Jest, nećete vjerovati. Mersudin Ahmetović, izvrsni napadač FK Sarajevo. Na konferenciji za novinare uoči prve utakmice finala koju će njegov tim odigrati protiv Širokog Brijega izjavio je kako im je važno “da ne prime gol”. A hoće li će ga primiti ili neće – moći ćemo gledati već danas, u programu Arene Sport. Baš kao i naredne srijede. Ono što sigurno znamo u ovom trenutku jest da će račune od kablovskih operatera primiti bez ikakvih problema.

Usput, Velež je u finalu Kupa maršala Tita 1986. primio jedan gol, ali je pobijedio. U našem ovogodišnjem TV-finalu, pak, pobjednik je došao – iz Srbije.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera