Odgovornost roditelja: Kako pomoći djeci u izolaciji

Iskustva zemalja koje su među prvima bile zahvaćene epidemijom izazvanom korona virusom Covid-19 pokazala su da je samoizolacija ključna strategija u sprečavanju naglog rasta broja obolelih, sa kojim ni jedan zdravstveni sistem na svetu ne bi mogao da se nosi na adekvatan način. Iako se pojam „samoizolacija“ odnosi pre svega na pojedinca, on podrazumeva i svaku društvenu grupu koja deli isti životni prostor – pre svega porodicu. 

Najveći izazov koji je aktuelna obustava rada predškolskih i školskih ustanova postavila pred roditelje temelji se na dva ključna pitanja – prvo je kako deci, pogotovo onoj predškolskog uzrasta, objasniti šta se dešava te odjednom ne smeju da viđaju bake i deke, moraju često da peru i dezinfikuju ruke, i zašto im se dnevna rutina drastično promenila pa sad više ne idu u vrtić, a roditelji rade od kuće; drugo pitanje je kako im organizovati dan u samoizolaciji?

Promjena dnevne rutine

Nagla promena dnevne rutine koju većina porodica u samoizolaciji doživljava može da dovede do tenzija među njenim članovima. Razloga za to ima više: neki roditelji moraju istovremeno da rade i da nadziru svoju decu; paralelno sa tim deca predškolskog uzrasta treba da shvate da ne smeju da ometaju starije ukućane koji ili rade ili prate nastavu na televiziji. Na sve to se nadvila realna briga roditelja zbog mogućnosti da se neko od ukućana ili bliske rodbine zarazi korona virusom, a prisutna je i zabrinutost za egzistenciju jer niko ne zna dokle će vanredno stanje da traje i kakve će posledice da ima po privredu. Već svedočimo otpuštanjima radnika, ne samo iz sektora uslužnih delatnosti, nego i iz proizvodnog.

Živim u novoj, maloj zgradi u kojoj ima veliki broj dece uzrasta od nekoliko meseci do sedam godina. Samo u mom ulazu ih ima desetoro. Slika je više nego lepa i optimistična kada roditelji izvedu decu ispred zgrade. Sada je sve utihnulo – i hodnik, i dvorište.

Iznad mene stanuje bračni par preduzetnika. Roditelji su tromesečnom Mateji i četvorogodišnjem Urošu. Pošto su do daljnjeg zamrznuli svoje poslovne aktivnosti, tata je sada stalno kod kuće i trudi se da novonastalu situaciju iskoristi da se posveti porodici, što zbog prirode posla ranije nije u potpunosti uspevao. Uroš je presrećan. Trenutno im je omiljena dobra, stara igra „vruće – hladno“.

Tata djetetu svako jutro nacrta virus na ruci

U proteklih nekoliko dana roditelji objavljuju na društvenim mrežama načine na koje se dovijaju da svoju decu predškolskog uzrasta privole da temeljno peru ruke. Jednu od tih objava prati fotografija nadlanice malog deteta na kojoj je flomasterom nacrtan antropomorfni oblik korona virusa. Tata u postu objašnjava da svom detetu svako jutro nacrta virus, a ono se onda u toku celog dana trudi da pranjem ruku crtež nestane. Ovaj post je podelio roditelje na društvenim mrežama: dok jedni to smatraju odličnom idejom, drugi su rezervisani prema njoj jer misle da bi u slučaju sporijeg ili nesavršenog nestajanja „virusa“ sa ruke, dete moglo da zapadne u anksiozno stanje. Psihoterapeut Tanja Todorović smatra ovaj metod pogrešnim jer su deca predškolskog uzrasta na nivou konkretnih logičkih operacija te je ovo za njih apstraktno: „Ovaj slučaj ukazuje na potrebu da se roditelji preispitaju da li su i kako naučili svoju decu da peru ruke? Ne sme biti nikakve ni presije, ni prevare kada je pranje ruku u pitanju“.

U stanu do mog živi Vesna sa četvoro dece. Situaciju u kojoj se našla zbog prestanka rada vrtića opisuje kao katastrofalnu. Veoma joj je teško da organizuje dan pošto dvogodišnje bliznakinje žele da učestvuju u svemu što rade njihovi brat i sestra. Sinu nedostaju treninzi, pun je energije koju je ranije trošio na sport. Najstarijoj ćerki nedostaju izlasci iz kuće: „A ja bih da idem da radim jer ću zbog ’prinudnog odsustva bez krivice zaposlenog’ primati samo 60 posto od plate. Međutim, nemam kome da ostavim Janu i Lenu, moja mama sad ne sme da izlazi“.

Dragana je vaspitačica te zato nema problem da svojoj deci – sedmogodišnjem Ognjenu i trogodišnjoj Vanji, osmisli dan: „Online nastava je nešto novo za nas. Uspela sam Ognjenu da objasnim zašto treba da prati nastavu koja se emituje na televiziji – ako ništa drugo, olakšavajuća okolnost je što to može da radi i u pidžamici“. Korišćenje tableta i telefona strogo ograničava. Vanja mnogo crta, secka, lepi, jer u ovom uzrastu mora da razvija finu motoriku. Suprug i dalje odlazi na posao: „Ova situacija može da se posmatra i sa dobre strane – više smo zajedno, bar od momenta kada počinje policijski čas. U današnje vreme i to nam mnogo znači“.

Odgovornost roditelja

Psihoterapeutkinja pod supervizijom Tanja Todorović smatra da je na roditeljima odgovornost da deci struktuiraju vreme i to na način koji ne odstupa puno od onog na koji su deca navikla vikendom. Planiranje zajedničkih aktivnosti sa decom predškolskog uzrasta, poput gledanja filma na internetu ili pravljenja kolača, može da pomogne starijoj deci da bez nervoze obave svoje školske obaveze: „Rutina je važna jer omogućava ljudima da vide krajnju tačku, ali održavanje rutine ne mora da bude previše strogo. Može se ponekad prekinuti prethodno utvrđen raspored te deci prirediti zajedničko bavljenje nekom fizičkom, a zabavnom aktivnošću.“ U skladu sa uzrastom deteta treba organizovati dnevne aktivnosti – uključivati stariju decu u kućne poslove, od onih svakodnevnih: pranja sudova, usisavanja, preko sređivanja ormana i pripremanja garderobe za toplije vreme, do odvajanja garderobe koja bi se mogla donirati Crvenom krstu. Starija deca vole da budu korisna i da vide rezultat svog rada, pa ih treba učiti kako se razvrstava veš i uključuje veš-mašina, kako se pripremaju jednostavna jela. Mlađoj deci može biti zanimljivo da sa roditeljima gledaju stare fotografije i na osnovu njih pokušaju da prave porodično stablo.

Vesti i informativne emisije u prisustvu dece svesti na minimum. Dozvoliti deci da iskažu svoje emocije uz uvažavanje istih: „Što se tiče posledica izolacije, svi smo u nekom trenutku života imali traumatične događaje. Nekima su ostali kao rana trauma, a nekima kao iskustvo. Zato je jako važno prezentovati deci da ovo stanje ima i dobru stranu, a to je da su na okupu sa svojom porodicom“.

Za dobro mentalno stanje je potreban osećaj povezanosti sa drugima: „Deci je neophodna socijalna komunikacija i sad je pravi momenat da se iskoriste sve prednosti tehnologije. Video – poziv je dobar način da se povežu sa širom porodicom i prijateljima, pogotovo da vide svoje bake i deke, da se uvere da su oni dobro.“

Todorović preporučuje da se vreme provedeno u samoizolaciji iskoristi za jačanje porodičnih karika. Da se otvoreno razgovara o zabrinutosti izazvanoj trenutnom situacijom, da se sagledaju očekivanja u vezi sa karantinom i da se sa razumevanjem preispitaju uloge svih članova porodice kako bi se doprinelo boljem funkcionisanju u zaista vanrednoj situaciji.

Izvor: Al Jazeera