Oglasi

Odbranimo šume Fruške gore

Bila je tu i pre mnogo, nama vremenski nepojmljivih, desetina miliona godina kao ostrvo u Panonskom moru.
Draga Arsić ispred jedne od gomila balvana izvučenih iz fruškogorske šumeUstupljeno Al Jazeeri

Fruška gora. Bila je tu i pre mnogo, nama vremenski nepojmljivih, desetina miliona godina kao ostrvo u Panonskom moru. Zbog uzdizanja Dinarida, Karpata i Alpa pre dvanaest miliona godina, Panonsko more je izgubilo vezu sa Sredozemnim. Nakon cepanja Karpatskog masiva, kroz Đerdapsku klisuru voda iz panonskog basena otiče put Crnog mora. Od tada je naša Fruška gora planina u nepreglednoj panonskoj ravnici. Ono što je isto i pre dvanaest miliona godina i danas je to što je Fruška gora bila i ostala dom hrastu i bukvi - o tome svedoči pronađeno fosilizovano lišće u laporima Panonskog mora. Dakle, šuma Fruške gore je uspela da opstane milionima godina, čak i da pre deset hiljada godina preživi poslednje ledeno doba, ali izgleda da gazdovanje Javnog preduzeća „Nacionalni park Fruška gora“ neće preživeti.

Planinari, biciklisti i rekreativci, ali i stanovništvo fruškogorskih sela, primetili su unazad tri godine značajan porast seče fruškogorskih šuma. O tom problemu je počelo da se piše na društvenim mrežama, prvo sporadično, zahvaljujući savesti hrabrijih pojedinaca, da bi se, inspirisana aktivizmom građana udruženih u grupu „Odbranimo reke Stare Planine“, oformila fejsbuk-grupa „Odbranimo šume Fruške gore“.

Aktivizam grupe 'Odbranimo šume Fruške gore'

Položaj svojevrsnog ostrva u ravnici je najvažniji razlog izuzetnog biodiverziteta Fruške gore. Hiljade različitih vrsta biljaka, čak pet stotina vrsta gljiva, mnoštvo životinja, insekata i ptica žive u fruškogorskim šumama i na njenima padinama. Najugroženija vrsta orla sa svetske crvene liste – orao krstaš, ima svoj dom ovde; šume kriju čak trideset vrsta retkih orhideja!  Biolozi upozoravaju na mogućnost potpunog nestanka nekih vrsta, poput dugouhog večernjaka, strogo zaštićene vrste slepog miša, ukoliko se nastavi ovakva šumarska praksa. Bez obzira što se JP „Nacionalni park Fruška gora“ bavi gazdovanjem šumama i izletištima, prioritet svakog nacionalnog parka je održavanje i zaštita biološke raznovrsnosti - u suprotnom ne bi ni bio proglašen nacionalnim parkom.

Aktivizam grupe „Odbranimo šume Fruške gore“ podržale su i javne ličnosti, poput Darka Rundeka, Ramba Amadeusa i Srđana Gojkovića – Gileta, a svoj glas protiv seče šuma u nacionalnom parku Fruška gora možete dati na sajtu peticije24.com/zaustavimo seču šume u Nacionalnom parku Fruška gora.

Nekontrolisana sječa ili obnavljanje šume?

Primetno je da je u poslednjih mesec dana broj članova sa tri stotine porastao na tri hiljade i osamsto; raste i dalje jer su ljudi unutar grupe počeli da se organizuju, da delegiraju poslove, da se okružuju stručnjacima koji im pomažu da artikulišu svoje zahteve i pretoče ih u validne dokumente kojima se vrši pritisak na institucije da ne dozvole ekološku katastrofu i uništenje biodiverziteta Fruške gore, odnosno da JP „Nacionalni park Fruška gora“ počne da postupa po zakonima ove države i u skladu sa svojom propisanom namenom. Ohrabreni ovakvim angažovanjem, sve više ljudi u grupi ukazuje na pojedinačne slučajeve nekontrolisane seče, dokazujući svoje navode fotografijama i snimcima sa terena. Veliku pomoć pružaju i pojedini članovi planinarskih udruženja iz Novog Sada i Vojvodine.

Naravno, iz JP „Nacionalni park Fruška gora“ negiraju da se sprovodi neplanska i nekontrolisana seča, već u razgovoru sa aktivistima, ali i u prilozima Vojvođanskog istraživačkog centra i televizije N1, kažu da je reč o obnavljanju šume sečom upravo zato da ne bi došlo do ekološke katastrofe.

Tražeći odgovore, želela sam lično da se uverim u stanje na terenu i zamolila sam Draganu Arsić, jednu od aktivista grupe „Odbranimo šume Fruške gore“, da me odvede na neki od prostora na kojima je pre dve ili tri godine posečena tzv. stara šuma. Moja ideja je bila vrlo jednostavna i, čini mi se, logična: ukoliko je reč o obnavljanju šume, zateči ćemo mladice hrasta ili bukve. Dragana Arsić i Dušan Tomić u potrazi za mladicama hrasta ili bukve

Ustupljeno Al Jazeeri

Situacija na terenu

U petak, 24. maja, krenule smo put Fruške gore, predvođene iskusnim planinarem i poznavaocem fruškogorskih staza Dušanom Tomićem. Zaputili smo se ka padini koja se nalazi između Zmajevca i Vrdnika; ona je posečena 2016. godine. Na padini, na kojoj bi nakon tri godine trebalo da se vidi odnegovana šuma mladica, zatekli smo bagremar i neprohodno šipražje. Čak i u takvim uslovima, pokušali smo u pojasu od desetak metara u dubinu da pronađemo bar jednu mladicu hrasta ili bukve. Nismo uspeli. Nailazili smo samo na panjeve posečenih hrastova.

U povratku ka Novom Sadu, na putu ka Beočinu, naišli smo na nekoliko gomila posečenih stabala, izvučenih do asfaltnog puta. Čekaju transport. Neka debla su obeležena onako kako zakon nalaže – pločicama plave, bele i crne boje, što su oznake za I, II i III klasu kvaliteta, ali mnoga debla nisu klasifikovana. Dragana mi usput govori kako ni seču, ni klasiranje niko ne kontroliše te da prodajom drvne građe može da se manipuliše.

Odgovaram joj da je u uređenim zemljama civilno društvo mera kontrole i pitam ima li građanski aktivizam u Srbiji šansu da menja stvari ako građani moraju da se obraćaju državnim institucijama koje ne rade u korist građana, kada se zakoni ili ne sprovode ili nisu jednaki za sve, kada se u javnim preduzećima zapošljavaju partijski poslušnici, a ne ljudi koji će svojom stručnošću opravdati postupke koje preduzimaju: „Svesni smo situacije u našem društvu; svesni smo da je pred nama dug proces, ne očekujemo rezultate preko noći. Ono što je važno je da ne pravimo greške u procesu dokumentovanja lošeg načina upravljanja nacionalnim parkom Fruška gora. Lijevo od staze se vidi šipražje i bagremar koji je nikao na području posečene šume; desno se vidi stara šuma

Ustupljeno Al Jazeeri

Ključno očuvanje stoljetnih šuma

Zato smo se obratili stručnjacima – biolozima, šumarskim inženjerima i pravnicima. Biolozi iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode upozoravaju da je ključna stvar za očuvanje biodiverziteta upravo očuvanje stoletnih šuma. Problem je što šumari vrednost šume vide u drvnoj masi, a naučnici u staništima vrsta koje su vezane isključivo za stabla određene starosti i koje će bez tih stabala potpuno nestati. Poštujući pravne savete podneli smo već nekoliko prijava inspekcijama, a od rukovodstva JP „Nacionalni park Fruška gora“ smo 23. maja 2019. tražili pristup informacijama od javnog značaja koje se odnose na godišnje planove seče i gajenja šuma, kao i na izvršene radove za protekle četiri godine, računajući i 2019, imajući u vidu činjenicu da nam nisu odgovorili na prvobitno, i zvanično i prijateljsko, obraćanje od 3. maja. Želimo da kontrolišemo šta rade. Ukoliko nam u zakonom predviđenom roku od 15 dana ne dostave tražene izveštaje, sledeći korak će biti žalba povereniku“, kaže Dragana.

Teoretičari društva prepoznaju ekološki aktivizam kao jedan od novih oblika političke participacije – sve se više građana okreće od stranačke politike, ali istovremeno raste interesovanje za teme koje su u širem smislu političke jer direktno utiču na kvalitet života. Vrlo je važno, pogotovo u našem dostojanstva lišenom i strahom ispunjenom društvu, podržati ovakve priče i na taj način podsticati ljude da aktivno učestvuju u sopstvenom životu. 

Izvor: Al Jazeera

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove Al Jazeere Balkans. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Al Jazeera Balkans zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.