Obrenovac: Tragedija za čiji razmjer je kriv ljudski faktor

Piše: Ratko Femić

Zbog ekstremno velikih padavina koje je uzrokovao statični ciklon iznad ovog dela Evrope, katastrofalne poplave koje su pogodile Srbiju nisu se mogle sprečiti, ali da se na vreme reagovalo i da je ulagano u preventivu posledice bi sigurno bile manje. Prosto je neshvatljivo da su Obrenovčani, uprkos najavama Republičkog hidrometeorološkog zavoda, baš toliko postradali i da su sačekali katastrofu bez pripremljanih vreća sa peskom. Tri dana pre katastrofe, 13. maja, prognozirane su obilne padavine i porast vodostaja na rekama.

“Na Savi kod Šapca vodostaj se nalazi iznad granice redovne odbrane od poplava, sa tendencijom porasta od 15. maja. Na Kolubari vodostaji će granicu redovne odbrane od poplava preći sutra [14. maja], a granicu vanredne odbrane tokom 15. maja”, upozorio je tada Republički hidrometeorološki zavod.

Neshvatljivo da su Obrenovčani toliko postradali i da su sačekali katastrofu bez pripremljanih vreća sa peskom.

Uprkos stanju na terenu i prognozi padavina, sirene u Obrenovcu oglasile su se tek u petak, 16. maja, u 5:00 sati ujutro, kada je nasip na Kolubari probijen i kada je voda počela da nadire. Vojin Nestorović, direktor za korporativne poslove Termoelektrane “Nikola Tesla” u Obrenovcu, tvrdi da je veče pre upozoravao predsednika opštine Obrenovac Miroslava Čučkovića na poplave.

“Predložio sam da se uključe sirene, ali Čučković je mislio da bi to izazvalo paniku. Dovoljno je, rekao mi je, da idu kajroni na lokalnoj televiziji”, rekao je Nestorović za beogradski list Blic.

Kao posledica neodgovornosti, oko 9:30 sati samo dva spasilačka čamca bila su operativna u potopljenom gradu. Prema rečima Stevana Mesarovića, spasioca Gorske službe spasavanja, oni su stigli u Obrenovac oko 9:30 sati sa svojim čamcem te su zatekli samo još jedan čamac sa dobrovoljcima, meštanima koji su u tom trenutku pomagali ljudima.

Pitanja bez odgovora

“Oba čamca su na vesla, što znači da sve to teče veoma sporo. Pitaju nas ljudi sa vrhova kuća – ‘Gde su ostale službe?’, a ne znaju da se i mi to takođe pitamo te nemamo odgovor na ta pitanja. Haos je svuda”, naveo je Mesarović, na sajtu te organizacije.

Tog jutra gradonačelnik Beograda Siniša Mali pozvao je građane Obrenovca da ostanu u svojim stanovima.

“Mole se građani Obrenovca da ne napuštaju svoje domove i da se za sve potrebne informacije obrate Operativnom centru Uprave za vanredne situacije Grada Beograda na broj 1985”, navedeno je u saopštenju gradonačelnika.

Ovaj potez je možda mogao da bude objašnjen i branjen argumentima. Međutim, same gradske vlasti su navukle sumnju kada su, pošto se tragedija dogodila, uklonile ovo saopštenje sa web sajta Gradske uprave, ali trag je ostao, a vest su objavile i agencije.

Pitaju nas ljudi sa vrhova kuća – ‘Gde su ostale službe?’, a ne znaju da se i mi to takođe pitamo te nemamo odgovor na ta pitanja.

Istog dana kada su se mnogi Obrenovčani borili za vazduh u svojim poplavljenim domovima, premijer Srbije Aleksandar Vučić je, u direktnom prenosu sednice Republičkog štaba za vanredne situacije, postrojavanjem i ućutkivanjem ministara, demonstrirao svoju odlučnost da se odbrani – Šabac. Dramatika je dostigla vrhunac kada je premijer u odbranu Šapca pozvao 1.500 dobrovoljaca iz Beograda. Ljudi su se odazvali i nekoliko hiljada ih se uputilo ka Šapcu – što svojim automobilima, što organizovanim autobuskim prevozom.

Ispostavilo se da u istom momentu u centru tog grada kome je pretila vodena stihija naoružano lopatama čeka nekoliko hiljada Šapčana da ih neko organizuje i povede na liniju odbrane. Ispostavilo se da gradu u kojem živi oko 70.000 stanovnika dodatna radna snaga nije ni potrebna. Nikog nije bilo ko bi mogao da organizuje orne dobrovoljce, koji su besposleni kisnuli i mrznuli se, da bi se posle suočili sa još jednim problemom – kako se vratiti za Beograd.

Smjena gradonačelnika – besmislica

Premijer smenjuje gradonačelnika Šapca Miloša Miloševića sa mesta komandanta Štaba za vanredne situacije, valjda zbog nemogućnosti da organizuje odbranu i da bi se predupredila obrenovačka katastrofa, iako u tom trenutku Šabac niti je bio poplavljen, niti je imao žrtava. Predsednika opštine Obrenovac Čučkovića, i pored još nepoznatog broja mrtvih i propusta u organizaciji odbrane grada, Vučić još nije “uzeo na zub”. Ukratko, to bi bio spisak nedoslednosti i nelogičnosti koje navode na zaključak da je tek katastrofa u Obrenovcu uozbiljila situaciju, posle koje se aktivno krenulo u ojačavanje nasipa.

Šabac, zbog postrojenja hemijske industrije, jeste kritična tačka, ali kako to da je za odbranu tog grada navodno trebalo toliko volontera, a nije za Sremsku Mitrovicu, pored koje je Sava gotovo dvostruko uža?

Premijer smenjuje gradonačelnika Šapca sa mesta komandanta Štaba za vanredne situacije, ali predsednika opštine Obrenovac još nije ‘uzeo na zub’.

“Šabac je bio spreman na vreme, 72 sata ranije, i smena gradonačelnika je besmislica. U četvrtak uveče me zvao i poslali smo im vreće i pumpe. Naravno da će da ima problem kada mu stigne u grad nekoliko hiljada volontera koje nemate gde da rasporedite. Mi smo zamolili ljude sa strane da ne dolaze u Sremsku Mitrovicu, jer bi njihov dolazak otežao rad stručnim službama. Ojačavanje obale rade profesionalci, ljudi iz vodoprivrede, komunalnih preduzeća… Volonteri mogu da pune džakove sa peskom. Za odbranu Šapca bilo je dovoljno 1.500 ljudi. Ako imate dobru organizovan posao ne treba vam mnogo ljudi”, kaže Goran Ješić, komandant Pokrajinskog štaba za vanredne situacije.

Ovo potvrđuju i volonteri koji su u prošli petak otišli u Šabac.

“Nas nekoliko ronilaca odmah se odazvalo pozivu i otišli smo u Šabac, brzo smo stigli, ali tamo ništa nije bilo organizovano. Ljudi su kisnuli i mrznuli se nekoliko sati bez potrebe. Kako bi bili od koristi, otišli smo prvo u Sremsku Mitrovicu, a zatim i u Mačvansku Mitrovicu, gde smo pomagali oko postavljanja nasipa. Srećom, nismo išli organizovanim prevozom, već svojim automobilom, pa smo, kada smo završili sa poslom, lako mogli da se vratimo”, kaže Vladimir Šašo, instruktor u školi ronjenja “H2O-Dive Group”.

‘Nosili smo ljude na leđima’

Uglavnom, tako su ljudi, baveći se Šapcem, malo zaboravili na Obrenovac i nisu pitali o drami i propustima koji su se tamo dogodili. Odziv ljudi ipak je pokazao da građani Srbije mogu da računaju na solidarnost u teškim trenucima, a većina onih koji su otišli u Šabac, i pored negativnog iskustva od prvog dana, i narednih dana je, po potrebi, išla da pomaže tamo gde je bilo najpotrebnije.

“Sutradan je nas šestoro otišlo u Obrenovac sa ronilačkom opremom. Ni tu nije bilo neke organizacije, nema ko da vas uputi. Ništa nije centralizovano, tako da smo se samoinicijativno ukrcali na jedan od čamaca i otišli u grad. Tamo smo prevozili ljude iz zgrada do mesta na kojima je mogao da ih pokupi kamion, ili neki od drugih čamaca. Susreli smo se sa nekoliko spasilackih ekipa Rusa, koji bi bili mnogo efikasniji da su uz sebe imali nekoga ko poznaje grad i zna jezik, kako bi mogao da se sporazume sa njima. Nosili smo ljude ‘na krkače’ bebe, trudnice, nepokretne na nosilima… Onima koji nisu želeli da se evakuišu dostavljali smo hranu i vodu”, kaže Šašo.

Kad se brojnim poplavama dodaju požari, suše, snežni smetovi… može se reći da smo u stanju stalnog sukoba sa prirodom.

Obaveštenja gde je potrebna pomoć su se dobijala uglavnom preko radioamatera i društvenih mreža. Tviteraši su pohvaljeni da su pomogli spasavanje 1.500 ljudi.

Širom Srbije zatrpani su i neočišćeni odvodi i kanali, a neodržavanje vodotokova ima svoju cenu. U poslednjih 15 godina desilo se sedam poplava većih razmera u Srbiji (1999, 2000, 2005, 2006, 2007, 2009), plus ova katastrofa koja nas je sada zadesila. Kad se dodaju požari, suše, snežni smetovi… može se reći da smo u stanju stalnog sukoba sa prirodom.

Proteklih dana videli smo da nam nedostaje – svega. Pokazalo se da vojska, policija i Direkcija za robne rezerve nemaju dovoljno čamaca, pumpi, agregata, baterijskih lampi, ćebadi, pelena, konzervirane hrane… Koliko se obraća pažnja na Sektor za vanredne situacije najbolje ilustruje podatak da je budžetom za 2013. godinu Sektoru namenjeno 1,6 milijardi dinara (oko 13 miliona evra), a onda je rebalansom budžeta Sektor je ostao bez 75 odsto prvobitnog budžeta.

Strukom protiv nelogičnosti

Posle Albanije, Srbija ima najmanje vatrogasaca u Evropi. I ova situacija je pokazala važnost transportnih helikoptera koji takođe nedostaju.

Sistem za reagovanje u vanrednim situacijama bio je do pre nekoliko godina u okviru Ministarstva odbrane. Sektor za zaštitu i spasavanje Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije reorganizovan je u Sektor za vanredne situacije (u istom ministarstvu), u kojem su objedinjeni resursi ministarstava unutrašnjih poslova, odbrane i ekologije. U skladu sa Zakonom o vanrednim situacijama, predsednici opština i gradonačelnici postali su komandanti lokalnih štabova.

Odgovornost će ponovo da progutaju požari, ili odnesu Kolubara, Mlava, Sava, Morava…

U nekim situacijama isplivao je problem koordinacija lokalnih štabova sa republičkim, ali i koordinacija između različitih snaga na terenu – vojske, žandarmerije, Sektora za vanredne situacije, Crvenog krsta, Gorske službe spasavanja… Dodatnu zabunu u sve to unosi i politika. Velimir Ilić je ministar bez portfelja zadužen za vanredne situacije, koje spadaju u resor ministra unutrašnjih poslova.

Da nam se te situacije ne bi redovno ponavljale, potrebno je saslušati struku i ispraviti nelogičnosti. Ako to ne uradimo, opet ćemo, kao i u ovoj poslednjoj situaciji, umesto efikasnosti sistema, imati građansku solidarnost i odbranu uz pomoć “koca i konopca”. A odgovornost će ponovo da progutaju požari, ili odnesu Kolubara, Mlava, Sava, Morava…

Izvor: Al Jazeera