Nova kineska ‘spasilačka misija’ – turizam u Srbiji

Nemali broj ljudi u Srbiji, zahvaljujući propagandnoj mašineriji, veruje da je zemlju od tragedije u vreme pandemije korona virusa spasila Kina. Zahvaljujući, kako se veruje, čvrstom prijateljstvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa svojim kineskim bratom Si Đinpingom, obezbeđena je neophodna materijalna pomoć za borbu protiv nevidljivog neprijatelja. Sada se Srbija ponovo obraća dalekom prijatelju, ali ovoga puta sa nadom da će upravo Kina spasiti srpski turizam.

Iako međunarodni aviosaobraćaj i dalje ne postoji i ne zna se kada će krenuti, pre nekoliko dana i zvanično je počela kampanja države Srbije za dolazak Kineza. Glavni akter te promocije nije nijedna planina, jezero ili banja nego lično, glavom i bradom – predsednik Vučić. Aludira se na njegove lične i prijateljske kontakte sa kineskim predsednikom, na tople reči kojima je obasipao kinesku javnost tokom epidemije, ali i snimke sa dočeka kineske pomoći na beogradski aerodrom.

Nije potrebno provesti mnogo vremena na internetu i potvrditi pretpostavku da gotovo i nema zabeleženih slučajeva u kojima je glavni adut u turističkoj kampanji predsednik države. A predsednik Srbije je neko ko obožava da bude u centru pažnje, pa makar to bila i turistička kampanja. Prvi je organizovao i kampanju sa monitorima umesto sa živim ljudima, pa zašto ne bi bio i prvi predsednik koji će se dodatno žrtvovati za svoj narod ne bi li spasio od propasti jednu privrednu granu? Nema sumnje da će se nasmejani lik predsednika Srbije pojaviti na Alibabinoj platformi Fligi, koja je angažovana za realizaciju te kampanje. Najavljeno je i da će predsednik Srbije imati pozdravni govor za potencijalne kineske turiste. Jedino ko bi tu još eventualno mogao da se umeša je Valter, ali Velimira Bata Živojinović više nije sa nama bez obzira na to što mnogi Kinezi u to ne veruju. Koliko god se, međutim, predsednik Vučić trudio i slao izlive ljubavi na Daleki istok, teško će moći da pomuti slavu jednog Valtera. Lik Bate Živojinovića iz legendarnog filma Valter brani Sarajevo našao se kao zaštitni znak jednog kineskog piva. Predsednik Srbije će morati da se zadovolji eventualno bilbordima, plakatima u elektronskoj formi i tim pozdravnim govorom.

Spasilačke misije

Zanimljivo je što ideja da Kinezi spasu srpski turizam nije nemoguća misija. Kinezi su već imali nekoliko “spasilačkih misija” u Srbiji. Najpre je to bila Železara u Smederevu, zatim Rudarsko-topioničarski basen Bor, a o korona virusu smo već pisali. Pojedinim srpskim gradovima uveliko patroliraju kineski policajci. Neko bi rekao: polako, ali sigurno Srbija postaje kineska provincija.

Predsednik Srbije, utisak je, sve probleme koje ima u svojoj zemlji bi rešio jednim potpisom, i to onim koji bi ti problemi prešli u nadležnost Kine. Možda čak i Kosovo, s obzirom na sve čvršći poluzagrljaj između Beograda i Pekinga. Za taj poluzagrljaj, o kojem je usplahireno govorio tokom jedne od svojih poseta Pekingu, Vučić se nada da će prerasti u pravi zagrljaj, a onda je samo nebo granica.

Da srpski turizam ima čemu da se nada govori podatak da je probnu platformu već posetilo 200.000 Kineza. To turističkim zaposlenicima u Srbiji pumpa optimizam da bi sezona mogla da bude u plusu. Statistika pokazuje da Srbiju poseti nešto više od 100.000 Kineza, koji na godišnjem nivou potroše 15 miliona evra. Zahvaljujući ovoj kampanji, Srbija očekuje mnogo veći priliv gostiju sa Dalekog istoka, ali i više novca na državnom računu.

Srbija sve više, a da toga možda nije ni svesna, postaje zavisna od Kine. Za to vreme Evropska unija ćuti. Svesna situacije u kojoj je i sama, Evropa ne nalazi vremena i način da se adekvatno postavi prema novonastaloj situaciji. Ne treba sve svaljivati ni na Beograd jer ta ista Evropa godinama igra klackalicu, ne samo sa Srbijom nego sa kompletnim regionom. Zvanični Brisel samo upumpava dodatni helijum u balon evroskepticizma nejasnim porukama i odugovlačenjem pristupanja Uniji. Po prirodi stvari, Brisel je bliži Beogradu od Pekinga, ali to nije valjano objašnjeno građanima Srbije.

Građani u zabludi

Svest građana Srbije je pod direktnim uticajem orkestrirane kampanje koja za cilj nema prikazivanje prave slike stvarnosti ni u jednom segmentu društva. Sva istraživanja koja su rađena o tome ko najviše pomaže Srbiji govore da su građani u velikoj zabludi. Na prvom mestu su Kina i Rusija iako je, prema zvaničnim podacima, na prvom mestu upravo Evropska unija, i to ihahaj u odnosu na dve pomenute zemlje. I ono što je možda i najvažnije, a treba jasno apostrofirati – Srbija nije iskrena na svom evropskom putu. I to jasno pokazuju postupci vlasti u Beogradu. Samim tim i vera građana u Evropu je sve manja.

Korona virus jeste učvrstio priču između dve zemlje, ali evropski prijatelji Srbije sigurno ne gledaju blagonaklono na to. Pitanje je koliko i Rusija ima simpatije prema takvom stanju, s obzirom na činjenicu da je decenijama važila za najvećeg srpskog prijatelja, a sada taj primat preuzima Kina. Naročito kada je reč o ulaganjima.

Ni rusku ni evropsku pomoć predsednik Srbije nije dočekao na aerodromu, ali zato kinesku jeste. Njegove reči o kineskom bratu Si Đinpingu odjeknule su Kinom na velika zvona. Pitanje je zašto ne nastaviti u tom smeru. Ono što jeste malo problematično upravo je ta snishodljivost, koju je često taj isti predsednik spočitavao drugima.

Vreme će pokazati koliko je ta pomoć bila besplatna i koliko građane Srbije koštaju kineska spasavanja. U svetu diplomatije odavno važi da ne postoji besplatan ručak. Račun za taj ručak će kad-tad biti isporučen.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera