Nižim cenzusom vlast u Srbiji spašava svoju kožu

Od trenutka kada je postalo jasno da će najveće srbijanske opozicione partije bojkotovati predstojeće izbore postavljalo se pitanje šta je to što će biti proglašeno uspehom.

U prvi mah su se svi upecali na to da bi bojkot uspeo ako bi na izbore izašlo manje od 50 odsto od upisanih birača. To, međutim, ne može biti relevantno u državi poput Srbije, jer mnoge stvari ne štimaju – od jedinstvenog biračkog spiska, tačnog broja birača, do bugarskih vozova i neregistrovanih džipova.

I tamam kada su počeli da pristižu rezultati najnovijih istraživanja postalo je jasno da će najveći uspeh bojkota biti broj lista koje će uspeti da pređu cenzus na tim izborima.

Prema tim rezultatima, jasno je da bez problema cenzus od pet posto može da prođe samo Srpska napredna stranka, sa svojim koalicionim partnerima. Čak je i rezultat Socijalističke partije Srbije sa Jedinstvenom Srbijom pod znakom pitanja. I, eto problema pred kojim se našla vlast u Beogradu.

Sve dublje u mračne dubine

Kako objasniti normalnom svetu oko sebe da u 21. veku imamo situaciju da u srcu Evrope jedna zemlja u višestranačkom parlamentu ima poslanike sa samo jedne liste. To je, doduše, moguće jedino još u Belorusiji, ali ta zemlja nije kandidat za članstvo u Evropsku uniju.

Alarm se odmah upalio na Andrićevom vencu u Predsedništvu Srbije. I pre ovog problema postojao je još jedan, a on se odnosio na to da je imperativ obezbediti izlaznost veću od 50 odsto i ubaciti neku od opozicionih partija, ovako ili onako, u parlament. I upravo zbog toga izbori u Srbiji neće biti 3. maja, poslednjeg dana prvomajskog praznika kada se veliki broj građana Srbije vraća sa mini odmora što direktno utiče na broj izašlih.

Naravno da predsednik Srbije Aleksandar Vučić neće to da prizna već za razlog što izbori neće biti tog dana navodi to što je taj datum predložila Tanja Falon iz Evropskog parlamenta, a on eto neće da izvršava nikakve naloge sa strane.

Jednostavno, vlast je morala da se odluči na potez koji niko u Srbiji nije ni predložio, barem ne javno. Svega tri meseca pre održavanja parlamentarnih, pokrajinskih i lokalnih izbora, na naslovnoj strani najstarijeg, i nekada najuglednijeg, srbijanskog dnevnog lista Politika osvanuo je naslov da će za predstojeće izbore u Srbiji biti smanjen cenzus sa pet na tri odsto.

I sada se predstavnici vlasti danonoćno šepure na programima svojih televizija kako su oni demokratični, kako niko sem njih nije spreman da osvoji manje mandata kako bi se društvena stvarnost reprezentativno prenela u parlament. Naravno, odmah je od radosti poskočio i onaj deo srbijanskog političkog spektra kome je i tih tri odsto prilično visoko, a koji je sve ovo vreme više hvalio vlast i kritikovao opoziciju, nego što je bio opozicija ovakvoj vlasti.

Privid demokratije i višestranačkog parlamenta

A, ta vlast će učiniti sve da zamaže oči Evropi kako bi stekla neku vrstu blagoslova za ono što radi i što svoju zemlju sve dublje i dublje zakopava u mračne dubine. Deo opozicije duže od godinu dana traži da se ispune uslovi za fer i poštene izbore. I tako smo došli u situaciju da od one čuvene rečenice – “može i vas pet miliona da se okupi, nijedan zahtev neću da ispunim”, to toga da vlast menja i neke stvari koje od nje niko nije tražio.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Sada imaju ogromnu priliku da ovaj poklon prigrle mnogi akteri političke scene koji su u stvarnom životu na nivou statističke greške. Zahvaljujući ovakvoj odluci, SNS će u parlament ubaciti i socijaliste, i radikale, i još radikalniju desnicu od radikala, i tamo neki SPAS nekadašnjeg najboljeg vaterpoliste na svetu Aleksandra Šapića, i “građaniste”, koji su pobegli od Saše Jankoviča, i naravno – Čedomira Jovanovića i Nenada Čanka. Srbija će tako dobiti privid i demokratije i višestranačkog parlamenta u kojem se neće čuti ni reč prave kritike i neslaganja. I tako će pokušati da sa Šešeljem, Vacićem, zavetnicima, spasiocima, liberalima i autonomašima obesmisle bojkot.

Sve će uraditi samo neće da oslobodi medije, a to je suština i esencija protesta koji su bez obzira na sve svoje mane uspeli po prvi put da vlast SNS dovedu u defanzivni položaj. U Beogradu, inače, već duže vreme kruži poštapalica da će se vlast pre odreći Kosova nego Željka Mitrovića i njegovog Pinka. I nije to daleko od istine.

Opozicija okupljena oko Saveza za Srbiju je jasno rekla da na ovo ne pristaje i da se radi o još jednom manevru vladajuće stranke koji za cilj nema stvarnu demokratizaciju Srbije. SZS insistira na uspostavljanju fer i demokratskih uslova za izbore i to najmanje devet meseci od termina njihovog održavanja.

Promjene tri mjeseca pred izbore

U većini demokratskih i normalnih država u svetu, nepisano je pravilo da se izborna pravila ne menjaju u izbornoj godini. U Srbiji to svakako ne važi, ona se menjaju čak tri meseca pred izbore. Umesto da se još ranije predložila promena izbornog zakona za lokalne izbore po kojem bi ime liste moglo da nazove samo po imenu kandidata za te izbore, a ne da ovako Vučić bude kandidat za predsednika opštine i gradonačelnika i u Crnoj Travi, Vlasotincu, Svilajncu i Novom Sadu.

To bi bio pravi iskorak ka fer i poštenim izborima. Prvi pravi udarac režimu Slobodana Miloševića desio se kada su ljudi na lokalu birali svoje predstavnike imenom i prezimenom. U jednom izbornom danu Milošević je izgubio 60 najvećih gradova i opština u Srbiji. Ovako, SNS stavi ime svog predsednika na svaku listu i udri.

Izborni cenzus od pet odsto jeste visoka lestvica za mnoge u Srbiji, čak nije ni evropski standard, ali to niko do sada nije delegirao kao temu. O tome bi, svakako, moglo da se razgovara, ali sigurno nije put ka normalnosti taj što je neko u iznudici odlučio da smanji cenzus kako ne bi imao probleme zbog bojkota. I da se razumemo, ne radi se tu o tome da je SNS odlučio da pokaže svoj demokratski kapacitet. Ove stvari ta stranka radi zbog sebe i zbog spasavavanja sopstvene kože. Nisu oni naprasno postali demokrate, nemaju taj kapacitet. Neko ko je iznikao iz radikalskog šinjela nije naučen da bude demokrata i da gradi slobodnu zemlju već isključivo da ne podnosi sve što je drugačije i što drugačije misli.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera