Nesalomivi Vučić i neustrašivi Vulin protiv mafije

Najava odlučne borbe protiv mafije u Srbiji je ozbiljna taman toliko koliko je ozbiljan način na koji je ta borba i obnarodovana. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić učinio je to na istom mestu na kojem je objavljivao kako jede punjene paprike i pasulj, gde se oblači i kako mazi kučiće – na društvenoj mreži Instagram. Taman tamo gde i treba da bude ozbiljno najavljena borba protiv organizovanog kriminala.

Mnogi građani Srbije, slušajući hvalospeve o uspešnoj borbi Ministarstva unutrašnjih poslova protiv svih vidova kriminala, iznenadili su se otkud mafije u Srbiji. U Srbiji se godinama građanima saopštava da je kriminal smanjen za mnogo u odnosu na one koji su bili na vlasti pre naprednjaka. Predsednik Srbije će ostati upamćen i po rečenici da se za vreme prethodnih vlasti u Beogradu više dešavalo mafijaških obračuna u jednom danu nego za celu godinu u periodu kada zemljom upravlja njegova stranka. Istine radi, treba samo pogledati skor obračuna Kavačkog i Škaljarskog klana u Srbiji i biće svima jasno da je mafija veoma živahna u Srbiji bez obzira na ignoranciju aktuelne vlasti.

U objavi na Instragramu, Vučić nije zaboravio ono što su mnogi u Srbiji jesu, a to je da su se “2012, 2013. i 2014. godine uspešno borili protiv tajkuna koji su pljačkali zemlju i koji su želeli da je unište”. Od te borbe koju je naveo najuspešnija stvar koju je uradio i zbog koje je dobio ogromno poverenje građana u Srbiji jeste hapšenje Miroslava Miškovića, vlasnika Delta holdinga, i njegovog sina. Od dana hapšenja, 13. decembra 2012. godina, do danas Mišković nije pravosnažno osuđen. Apelacioni sud je već jednom vratio suđenje na početak, a sada se ponovo čeka odluka tog suda, pošto je novom prvostepenom presudom Mišković stariji osuđen na dve i po godine zatvora i osam miliona dinara (68.000 evra), dok je Mišković mlađi dobio godinu kućnog pritvora i takođe osam miliona dinara. Ako je to uspešna borba protiv tajkuna, onda svaka čast.

Otac i sin Mišković, Šarić, Kosmajac…

U Srbiji su se, paralelno sa Miškovićevim procesom, odvijala još dva velika suđenja. Prvi je proces protiv Darka Šarića, zbog šverca 5,7 tona kokaina iz Latinske Amerike, a drugi je, sada već pokojnom Dragoslavu Kosmajcu, za koga je Vučić na konferenciji za novinare još 2014. godine rekao da je najveći narkobos. Protiv Šarića proces i dalje traje. Osuđen je na 20 godina zatvora, ali je Apelacija vratila suđenje na početak, i to traje godina. Kada je reč o “najvećem narkobosu, kome niko ime ne sme da spomene”, Kosmajac je na kraju optužen za nezakonitu uknjižbu zemljišta. A onda je i oslobođen. Država mu je vratila svu imovinu, jemstvo i platila penale. Ono što Kosmajac nije uspeo, to je da preživi korona virus ove godine.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ovo, svakako, nisu rezultati za ponos i za mahanje kao najava uspešne borbe protiv mafije. Ali, realno, najava obračuna sa mafijom je samo jedno u nizu obećanja predsednika Srbije, koje je dato samo radi sakupljanja kamenčića u mozaik koji za cilj ima pravljenje božanstva od Vučića. Kada je god u njegovoj glavi nešto stani-pani, on odmah kreće u neke epske borbe, koje za cilj imaju zadavanje smrtnog udarca aždaji, koja god da je u pitanju. Koliko je ta najava ozbiljna dovoljno govori činjenica da bi udarna pesnica u toj borbi trebalo da bude Aleksandar Vulin. Sada će malo i policija da vidi kako je to kada Vulin nosi uniformu. Za policiju, doduše, niko ne može nešto da mu kaže. Za razliku od vojnog roka, policijski ne postoji, tako da nije mogao ni da ga izbegne, kao što je to uradio u slučaju vojske. Kada je ministar policije mogao da bude Ivica Dačić, što ne bi to bio i Vulin?

Ali, ostavimo Vulina po strani. Jedno od pitanja koje lebdi u vazduhu jeste kako će Vučić i ostali nesalomivi uspeti sada, kako pričaju do kraja godine, da zmiji zadaju udarac u glavu kada je taj isti nesalomivi još maja 2016. godine javno priznao da “država trenutno nema dovoljno snage za borbu protiv huligana na sportskim tribinama, jer je za tako nešto potreban društveni konsenzus”. Ako jedna država nema snage da se obračuna sa navijačima, kako će onda moći da se suprotstavi mafiji, koja bi, po logici stvari, trebalo da je znatno jača od grupe huligana koja godinama orgija po stadionima? Još ako se ispostavi da su huligani u mafiji, ili da je mafija među huliganima, biće zeznuto.

Mafija i ne zna da je gotova

Možda se nešto, u međuvremenu, promenilo i država je osnažila, naročito dolaskom Vulina na mesto ministra policije. Ne treba biti cinik i sumnjati u sve što vlast kaže. Verovatno postoji dobra volja i želja, ali sve ovo više deluje grotesno nego realno. Vučić dobro zna kako narod u Srbiji razmišlja, barem onaj deo društva koji veruje u njegove bajke, i zato tako radi. Izašao je nesalomiv u odluci da krene u borbu protiv mafije na terasu svog kabineta. Sasuo narodu u lice šta je trebalo, a onda kompletna stranačka i parastranačka ekipa nesalomivih od jutra do sutra gostuje po televizijama na kojima vlada jednoumlje i govori o tome da je mafiji već zadat smrtni udarac. Mafija je je već mrtva, gotova i oni eto samo obaveštavaju narod kako bi shvatio da je i to uspeo Vučić pored neviđene hajke na njega i njegovu porodicu i kampanju dehumanizacije predsednika i njegove porodice.

Da se ne lažemo, nikakva pobeda protiv mafije nije moguća, ne zato što je neko apriori protiv svega što Vučić kaže, već zato što u Srbiji ne postoji ni sistem, ni institucije koje su slobodne i nezavisne da se obračunaju sa organizovanim kriminalom. To je nemoguće i zbog toga što Vučić nije nesalomivi, policija i tužilaštvo nisu nezavisni, a mafiju ne predstavlja neko poput Al Caponea, čiji je pad moguć zbog neplaćenog poreza, već neki ljudi čije su veze sa državom mnogo dublje.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera