Nepobjedivi Trump ili opamećena opozicija
Nepunih devet meseci ostalo je do zacrtanog cilja, demokratskih snaga: da se na izborima u SAD (3.novembra) sruši američki predsednik i da se tako umiri žarište trampizma, virusa koji se širio svetom i pre nego što je dobio svoje ime. Dugo je tinjao, u brojnim zemljama se i rasplamsao, mnoge su domaće i međunarodne institucije podlegle pod njegovom otrovnom snagom, ali tek kada se u Belu kuću uselio njujorški milijarder, „bahati hvalisavac, šovinista, rasista, ksenofob, seksista, populista koji stiče pristalice terajući ih da zamrze ‘one druge’, čovek kome je laž svetinja, a istina svetogrđe, Pinokio sa najdužim nosom u modernoj istoriji političkog života“… Tek kada je na čelo najmoćnije zemlje na svetu došao Donald Tramp, razarujući virus dobio je globalno ime – trampizam. I svaki trampista ili polutrampista mogao je da kaže da on na domaćem terenu ne radi ništa drugo nego ono što je normalno i u Trampovoj Americi.
A kod nas u Srbiji, Tramp je od početka bio dozivan kao „Srbin“. Mnogo puta je, po rečima Aleksandra Vučića i Ivice Dačića obećavao da će nam doći, i oni su mu za uzvrat pripremali „veličanstven“ doček. Ništa od toga. Šta će nam uostalom, kad imamo svoga Trampa. Ali nemamo Ameriku.
Ukratko i pojednostavljeno ovako sada izgleda Obećana zemlja: polovina Amerike pred novembarske izbore strahuje da će Tramp osvojiti i drugi mandat, da je taj razarajući virus, sa ovakvom opozicijom nepobediv. Druga polovina je inficirana trampizmom, traži nove zidove, hoće da otera „došljake i tuđine“ da odu tamo odakle su došli, neće da plaća dodatne takse za spas planete, smatra da su klimatske promene prevarantska izmišljotina komunista…
Katastrofa u Ajovi
I šta je posle trogodišnjeg lamentiranja nad urušenom demokratijom, principima i vrednostima američkog društva, uradila opozicija kako bi na startu dokazala svoju borbenu spremnost?
Već gotovo pola veka Ajova, državica u kojoj počinje unutarstranačko nadmetanje za predsedničku nominaciju, ljubomorno čuva svoju famu: zbirni rezultati koji se dobiju na njenim odvojenim kokusima (nekoj vrsti kružoka na kojima pristalice Demokratske i Republikanske stranke debatuju i javno se opredeljuju za određene kandidate u prvom i drugom krugu) često određuje finalni ishod partijske trke.
Napomena o autorskim pravimaPreuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”
Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.
Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.
Bilo je to u prošli ponedeljak kada je mistična privlačnost Ajove, srušena i pretvorena u haos i konfuziju, zahvaljujući nespremnosti opozicionih demokrata. Tek posle tri dana, organizacioni komitet Demokratske stranke Ajove, izašao je sa „preliminarnim“ rezultatima na osnovu 60 odsto prebrojanih glasova. Ni sedam dana od početka prebrojavanja nisu objavljeni konačni rezultati. Sledi revizija i ispitivanje odgovornosti svih učesnika u ovom procesu. I tako u nedogled, izgleda da je postalo nemoguće sabrati tih 170 hiljada glasova, i garantovati da niko nije ispušten ili prevaren.
O čemu se stvarno radi , može samo da se nagađa. Zakazala je nova tehnološka aplikacija, kažu stručnjaci, mediji tvrde da su se profesionalci otuđili od naroda i da izborni postupak nisu prilagodili običnom čoveku. Neki čak iznose da su „pametni telefoni u stvari glupi“ ukoliko ih pametan čovek ne prilagodi svojim potrebama. A trampizam likuje. Ako ne možete da uredite sopstvene izbore po svojoj meri, kako mislite da obezbedite zdravstveno osiguranje na nivou cele nacije, pitaju se republikanci. A ceo svet se pita kako je moguće da najmoćnija zemlja upada u izborne peripetije nalik samo nekim tranzicionim demokratijama i banana republikama
Normalno je što su zbog ovog neverovatnog događaja počele da kolaju i teorije zavere, I što su pobednici Pit Butidžidž (38), relativno nepoznat gradonačelnik Saut Benda (Indijana) sa tek nešto više od sto hiljada stanovnika i Berni Sanders (79) senator iz Vermonta, popularni lider masovnog pokreta studentarije i milenijumca izgubili zamah iako su u Ajovu uložili ogromnu energiju, milione dolara entuzijazam svojih poklonika.
Demokalipsa, uzvikuju neki od medija sklonih najlevljem krilu demokrata, ukazujući da je stranka koju zovu demokratskom razorila demokratiju. Na startu je sebi odmogla, a Trampu pomogla, iako joj je navodno cilj bio obrnut, konstatuju analitičari, i dodaju da je stranka upravo izvela pokaznu vežbu o svojoj neozbiljnosti i neodgovornosti.
No, suludo bi bilo očekivati da je opozicija sa Ajovom, predala Trampu na poslužavniku pobedu na novembarskim predsedničkim izborima, kao što je još prošlog novembra ili nekoliko meseci ranije to praktično bez prave borbe učinila Demokratska stranka u Srbiji.
Amerika je pre svih drugih pretvorila sebe u takmičenje, a danas se u svetu čak i virusi utrkuju u crnim rekordima, kako to reče moja koleginica iz ljubljanskog Dela pišući o SARS-u pre sedamnaest godina i ovom sadašnjem koji se širi po svetu. Od novog sveta se očekuje da nastavi da se takmiči uprkos lošem startu.
Ni Džo Bajden, koji je u Ajovi završio četvrti daleko zaostavši iza treće Elizabet Voren (senatorka iz Masačusetsa), a njega, ne krije se, podržava vašingtonska mašinerija demokrata, ni peta Ejmi Klobučar (senatorka iz Minesote) koju je zajedno sa Vorenovom podržao Njujork Tajms, nemaju nameru da izađu iz maratona bar do sledećih odmeravanja.
Slede za svih jedanaest preostalih demokratskih kandidata, izbori u Nju Hempširu (već u utorak), pa nadmetanje u još par manjih država, ali tek će takozvani Super utorak (trećeg marta) kada demokrate u 16 država i teritorija na kokusu ili na preko klasičnih izbornih kutija biraju svog favorita biti malo jasnije ko će biti nominovan za megdan sa Trampom.
Najmlađi i najstariji u trci
Ako ne bude novih iznenađenja i ako Demokratska partija ne napravi neku novu apokaliptičnu grešku, u završnoj fazi unutarstranačke trke možda će ostati samo najmlađi i najstariji kandidat.
Svojevrsni je paradoks što Pit Butidžidž, uprkos svojoj mladosti privlači uglavnom sredovečne i starije Amerikance, dok je sedamdesetdevetogodišnji Berni Sanders osvojio srce i dušu mlade Amerike, od kojih mnogi izlaze prvi put na izbore.
Među etabliranim demokratama u opticaju je bezbroj kombinacija koje vagaju kakav bi čovek ili žena bio sigurna karta za ulazak u Belu kuću i iseljavanje Donalda Trampa iz nje. Ali prestonička mašinerija demokrata takođe jednako želi da svoje poluge i šrafove zadrži tu gde su, a ne da ih neki Berni Sanders sa svojom „hipi klinčadijom“ podmazuje socijalizmom.
Iz više razloga ni Klintonove ni Obamine, ni Bajdenove demokrate ne žele Bernija Sandersa kao na mogućeg budućeg predsednika SAD. Najčešće javno pominju da za njega neće glasati dovoljan broj birača, jer Amerika ne želi revoluciju u svojoj zemlji. Sistem samo valja popraviti, i vratiti ga na staro stanje, pre Trampa.
Tako su mislili i kada su pre četiri godine favorizovali Hilari Klinton, pa je ona izgubila od Trampa koji je tada važio za takmaca koji ne može da pobedi. Predrasude prema “crvenom Berniju” mogu ih dovesti do nemoguće situacije, svakako gubitničke.
Da ne mogu nominovati Bernija Sandersa „zato što je suviše levičar“ a ne mogu ga ne nominovati, zato što će Sandersove pristalice odbiti da glasaju za bilo kog takozvanog umerenog demokratu u koje spadaju Bajden, Butidžidž i miljarder iz Njujorka Blumberg koji je preskočio prve unutar stranačke izbore i počinje nadmetanje tek od super utorka. U međuvremenu, umesto da na Ajovu i Hemšir baca milione, on ih ulaže u oglase.
Sandersovci beže od ‘gebelsovskih’ medija
Sa lica mesta, neki reporteri opisuju kako izgledaju Sandersovi mladi ljudi i o čemu pričaju u organizacionom štabu. Zeleni plan, zdravstveni sistem, visoko obrazovanje veće takse za nepristojno bogate, neprihvatanje korporacijskog novca i uticaja… Interesantno je i da beže od „gebelsovskih“ medija, kako reče jedan reporter časopisa Rolingstoun. U Srbiji nema šanse da se od takvih medija pobegne. Ili možda ima.
Ne znam dokle je došao srpski šef diplomatije Ivica Dačić u svojoj javno iskazanoj nameri da organizuje srpske Amerikance da glasaju za Trampa. Ali poznajem dovoljno američkih Srba koji ga neće poslušati.
Oni koji su očekivali da će Tramp rešiti sporazum sa Kosovom, valjda su se razuverili kad su videli da je predsednikov bliskoistočni plan, nekoliko dana pošto ga je slavodobitno izneo u javnost, proglašen za mrtvorođenče. Jer apsolutno favorizuje Izrael, a Palestincima nudi „goluba na grani“.
Koliko li će još sporazuma po svetu učiniti zauvek nemogućim, ukoliko se ispostavi da je zaista nepobediv?
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
Izvor: Al Jazeera