NATO samit počeo uvredama američkog predsjednika

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Trump, uoči početka samita NATO u Briselu, pokrenuo je snažan javni napad na Nemačku zbog podrške sporazumu sa Rusijom oko izgradnje gasovoda u Baltičkom moru, tvrdeći da je Berlin “zarobljenik Rusije” i kritikujući nemački neuspeh u povećanju davanja za odbranu, prenosi Reuters.

Američki predsednik je tokom zajedničke pres konferencije sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom kazao da je “veoma neprikladno” da SAD plaćaju za evropsku odbranu od Rusije, dok Nemačka kao najbogatija evropska zemlja podržava gasne sporazume sa Moskvom.

“A od nas se očekuje da vas štitimo od Rusije”, poručio je Trump Nemačkoj, za koju tvrdi da je zbog gasovoda “pod potpunom kontrolom Rusije”, prenosi AP.

Stoltenberg: NATO ne odlučuje o gasovodu

Svega nekoliko minuta kasnije, usledio je odgovor Nemačke, čija je ministarka odbrane Ursula von der Leyen poručila da ova zemlja nije zarobljenik ruske politike, napomenuvši da Nemačka ima “mnogo nerazjašnjenih pitanja sa Rusijom”.

“Sa druge strane, ne dovodi se u pitanje ni to da je potrebno održavati linije komunikacije između zemalja ili saveza i njihovih protivnika”, rekla je nemačka ministarka, odgovarajući na pitanje o Trumpovoj optužbi.

Agencija AP navodi da je tome prethodila dramatična razmena reči Trumpa i generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga, koji je u zajedničkom obraćanju novinarima sa šefom Bele kuće uzvratio Trumpu naglašavajući da su države članice Alijanse uspevale da sarađuju uprkos razlikama.

Reuters prenosi da je Stoltenberg ipak kazao da se Trumpovi saveznici ne slažu oko gasnih pitanja vezanih za Rusiju, ali i da je Alijansa jača kada se svi drže zajedno.

Stoltenberg je kazao da nije na NATO da odlučuje o gasovodu, već da je to nacionalna odluka.

Trump: Novih 40 milijardi dolara nije dovoljno

On je naveo i da su se, i pored toga što Trump koristi veoma direktan jezik kada su u pitanju troškovi odbrane, svi saveznici složili oko podele tereta i da je u 2017. zabeleženo najveće povećanje u davanjima za odbranu kakvo nije viđeno jednu celu geberaciju.

Trump je prethodno izjavio da su njegovi napori naterali druge zemlje članice Alijanse da više finansijski doprinesu NATO, ocenivši da to i dalje nije dovoljno da bi se smanjio teret sa leđa američkih poreskih obveznika.

“U proteklih godinu dana, oko 40 milijardi dolara više su druge zemlje dale kako bi pomogle NATO, ali to nije ni izbliza dovoljno. SAD troše previše novca, a druge zemlje ne plaćaju dovoljno, posebno neke”, poručio je Tramp.

On je ocenio da “to traje decenijama”.

“To je disproporcionalno i nepravedno prema poreskim obveznicima u SAD i mi ćemo to učiniti pravednim. Želim da pohvalim generalnog sekretara (NATO Jensa Stoltenberga) koji je radio veoma naporno na ovom problemu”, rekao je američki predsednik.

Šefovi država ili vlada zemalja članica NATO okupili su se u Briselu na dvodnevnom samitu.

Članice NATO dogovorile su na samitu koji je održan u Velsu 2014. godine da će u narednih 10 godina podići izdvajanja za odbranu na dva odsto bruto domaćeg proizvoda.

Kako se navodi, taj cilj po najnovijim podacima trenutno ispunjava osam država članica: SAD, Velika Britanija, Grčka, Estonija, Letonija, Litvanija, Poljska i Rumunija.

Odluka o pristupanju Makedonije NATO-u

Na dnevnom redu samita biće i jačanje sposobnosti za odbranu, projektovanje bezbednosti, borba protiv terorizma, jača saradnja sa Evropskom unijom.

Očekuje se da čelnici zemalja članica NATO na samitu potvrde odluke o prilagođavanju komandne strukture Saveza, koja će se povećati za 1.200 ljudi, i “inicijativu spremnosti”, prema kojoj će saveznici do 2020. godine imati 30 mehanizovanih brigada, 30 vazduhoplovnih eskadrila i 30 borbenih čamaca, spremnih za delovanje u roku od 30 dana ili manje, prenosi Hina.

Tu su i odluke da će nova Zajednička komanda za Atlantik biti u Norfolku, u SAD-u, a nova logistička komanda u Ulmu, u Njemačkoj.

Kako se navodi, članice NATO će doneti odluku o početku pregovora o pristupanju Makedonije NATO, koji bi mogli početi 1. avgusta, ali to još ne znači i pozivnicu za članstvo, koja će biti upućena teka kada bude sproveden dogovor o imenu zemlje postignut između Skoplja i Atine, te da će biti doneta odluka o produžetku finanisiranja avganistanskih snaga do 2024. godine.

Kanada je ponudila da predvodi novu NATO misiju obuke u Iraku u prvoj godini i spremna je da pošalje 250 vojnika i helikoptere, rekao je kanadski premijer Justin Trudeau.

Trudo je rekao da je važno da se pomogne izgradnja Iraka, razorenog konfliktom, kao i da se ojača otpor te zemlje protiv Islamske države, prenela je agencija AP.

Samit u senci trgovinskog rata

Samit se održava u trenutku napetosti u transatlantskim odnosima zbog trgovinskih pitanja, budući da je Tramp uveo carine na čelik i aluminijum iz EU-a, Kanade i Kine i stalno prigovara Evropi zbog trgovinskog suficita koji ima u razmeni sa SAD-om.

Evropski saveznici plaše se da bi Trump mogao da pokuša da produbi podele između SAD-a i EU-a i da isprovocira podele unutar EU-a.

Spominje se mogućnost da bi Trump kao ustupak Rusiji mogao da otkaže vojnu vežbu NATO-a “Trident Juncture”, koja bi u oktobru trebalo da se održi u Norveškoj, uz obrazloženje da bi Rusija tu vežbu mogla da shvati kao pretnja i da je to veliki trošak za američke porezne obveznike.

Izvor: Agencije