Narod se obratio Vučiću

Bilo je samo pitanje dana i trenutka kada će se građani Srbije “obratiti” svom predsedniku.

Devetu godinu se predsednik Srbije Aleksandar Vučić obraća narodu tretirajući ga poput poslušnog stada, čija je jedina obaveza da ga slepo sluša u svakoj njegovoj odluci. Ovoga puta mu je jasno poslata poruka – dosta.

A on je, prvi put od perioda Slobodana Miloševića, iskoristio svu moguću silu policijske represije, uključujući čak konjičku jedinicu.

Primenjena je sva moguća brutalnost, uključujući suzavac, gumene metke, pa čak i potezanje dugih cevi. Posebno su brutalni bili oni delovi policijskih snaga u civilu, koji su besomučno tukli već savladane i vezane demonstrante, koji su krenuli u protest zbog potpuno konfuzne politike predsednika Srbije – “Ima korone, nema korone”.

U Beogradu je sinoć, umesto lipe, sve mirisalo na suzavac. Slike rascopanih glava, jauci savladanih ljudi, zapaljenih policijskih kola i kontejnera otišle su svet. Pri put u 21. veku iz Srbije su put sveta otišle nemile slike, u kojoj se jedna nesposobna vlast, umesto sa koronom, obračunava sa svojim sugrađanima. Odavno ovakva energija nije viđena na ulicama Beograda. I levo i desno, i multikulturalno i nacionalno. Sve se to izmešalo u nezadovoljstvu naroda.

Što je Vučić moćniji, zemlja u većem haosu

Čim je završio svoju tiradu sa malih ekrana, koja je trajala čitavih sat i deset minuta, u kojoj je najavio ponovno uvođenje policijskog časa, građani su počeli sa spontanim okupljanjem ispred zgrade parlamenta. Nezadovoljni najavom novog stavljanja pod karantin, iz minuta u minut prostor ispred Skupštine Srbije je bio sve puniji. Bez transparenata, bez opozicionih lidera, u početku. Sa ulice se glasno čula poruka – “Uhapsite Vučića”.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Nezadovoljstvo spontano okupljenih građana, pokazalo se na kraju, nije bilo samo zbog najave uvođenja novog policijskog časa. Predsednik Srbije se od izborne pobede svakoga dana ponaša sve bahatije. I desio se najveći mogući paradoks koji u pravom smislu reči opisuje aktuelnu situaciju u Srbiji. Što je Vučić moćniji i opijeniji podrškom koju je dobio na izborima, u vidu procenata i broja osvojenih poslaničkih mesta, to je situacija u zemlji u većem haosu.

Korona virus u Srbiji se širi brzinom svetlosti, zdravstveni sistem je pred kolapsom, ne postoji ni mrva političke stabilnosti, bez obzira na činjenicu da su sve poluge moći skoncentrisane u njegovim rukama. Najsuptilniji opis onog što se ovih dana dešava u Srbiji odgovara ponašanju slona u staklarskoj radnji.

Predsednik Srbije odbija i da pomisli da je kriv za novonastalu situaciju sa korona virusom. Po njemu, nije bilo nijednog jedinog razloga da se ne organizuju izbori, da publika masovno ne prisustvuje sportskim manifestacijama, da se zemlja prva ne otvori od svih u Evropi. Jedino je, kaže, kriv što nije na vreme poslao vojsku u Novi Pazar, kako bi sprečio širenje zaraze.

Čini se, ipak, da je za tako nešto potrebniji medicinski, nego vojnički kadar. Rekao je i to da je slabo poznavao običaje Bošnjaka i da nije računao na veliki broj ljudi koji su se okupljali na molitvama u džamijama. Uvek je neko drugi kriv.

Televizijsko bahaćenje za anale

Njegovo bahaćenje u studiju Javnog servisa ostaće zapisano u analima, a ćutanje Radio-televizije Srbije o maltretiranju koleginice Olivere Jovićević kojem je bila izložena te večeri je poslednji pečat na sramotu srpskog novinarstva. Vučić tvrdi da niko u Srbiji nije zaražen zbog izbora, bez obzira na činjenicu da je dobar deo državnog vrha iz njegovog okruženja završio sa pobedničke žurke u bolničkoj postelji.

Ni na derbiju se, kaže, niko nije zarazio, osim ako isključimo nekoliko fudbalera Crvene Zvezde i Partizana, uključujući sudijsku trojku.

Lokalnu vlast u Šapcu je optužio da je izmislila epidemiju korona virusa da bi ostala još koji dan na toj poziciji, iako je samo u jednom danu potvrđeno oko 140 novozaraženih. U Beogradu svakoga dana ima do 3.000 ljudi koji se prijave COVID-ambulantama zbog simptoma.

Za to vreme on priča kako je renovirao bolnicu u Novom Pazaru, kako će Srbija imati najmanji industrijski pad u Evropi i kako je država obezbedila 2,3 milijarde pomoći privredi i građanima. Ono što zaboravlja da kaže jesu pravi i istiniti podaci koji su dijametralno različiti od onih koje on saopštava, kao i to da su sredstva za pomoć obezbeđena iz kredita, a ne iz državne kase.

Upornost građana uprkos sili

Građanima je dozlogrdilo, a da se Vučić uplašio, govori podatak da je prvi put primenio represiju protiv naroda. I to je situacija kojoj se najmanje nadao. Spontano okupljen narod, bez političara na čelu protesta, nije nešto što njemu uliva nadu da će to tek tako da se završi. Bez obzira što su njegovi saborci u prvim reakcijama odmah napali i okrivili Dragana Đilasa za demonstracije i uz svu medijsku mašineriju koja prati tu mantru, ovoga puta to neće proći tek tako.

Okupljeni građani su bukvalno oterali iz prvih redova svakog političara koji se pojavio ispred Skupštine, uključujući Đilasovog saborca Vuka Jeremića.

Pored činjenice da je Vučić pred narod izveo gotovo sve što je mogao od snaga za razbijanje demonstracija, ono što je svakako utisak sa sinoćnog protesta jeste upornost građana da se ne povuku bez obzira na silu koja je stavljena pred njih. Sukobi sa policijom su trajali do tri sata posle ponoći. Vučić je do sada uspevao da svaki protest prođe bez primene sile, ali ne i ovoga puta.

Građani jesu upali u Skupštinu, jesu gađali policiju kamenjem i flašama, ali od dolaska Vučića na vlast nisu nikada pokazali toliku upornost na ulicama da je policija morala satima da se obračunava sa njima.

Mjera se neće pridržavati niko

Ono što je sigurno jeste da je Vučićev autoritet poljuljan i da će se malo ko pridržavati najavljenog policijskog časa, o čemu govore i pozivi na nove proteste. Autoritet mu je upitan, naročito posle izlazaka na ulice studenata, kada je najavio zatvaranje studentskih domova. Tada je pokazao prve znake slabosti. Uplašio ih se i odmah povukao zatvaranje domova kao meru.

Predsednik Srbije sada ozbiljno mora da razmisli kakve će poteze da vuče, jer je zavrteo krug koji mu nije bio potreban. Posle dužeg vremena, ponovo je u defanzivi. Suočava se sa gnevom naroda, koji je spreman na proteste i demonstracije bez obzira na činjenicu na to da korona virus napada jače nego pre nekoliko meseci.

Poznavajući delovanje Vučića, sada će verovatno pokušati da smiri situaciju u kojoj nema mnogo manevarskog prostora. Ono što je najgore, njegove mere neće doneti nikakve rezultate, jer ih se niko neće pridržavati.

Aleksandar Vučić nije više samo odgovoran za povratak korona virusa. U njegov CV je sada upisana i neviđena policijska brutalnost, koja ima za cilj da uplaši narod, a u stvari je čvrst dokaz kukavičluka vlasti koja sopstveni narod tretira poput stada.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera