Oglasi

Nakon 15 godina u EU niko ne smije spomenuti Polexit

U žiži ideološkog rata u Poljskoj, više od 80 posto Poljaka smatra da je članstvo u EU korisno za zemlju.
Marš suvereniteta je prvobitno zabranio gradonačelnik Varšave, ali je sud potom odlučio u korist nacionalistaEPA

Što su bliže izbori za Evropski parlament, to je u Poljskoj vidljiviji rat između političkih stranaka. No na dan petnaeste godišnjice članstva Poljske u Evropskoj uniji, koja se obeležava 1. maja, rat se ne odvija oko političkih programa ili preko strategija stranaka kako će pridobiti glasove. Borba koja je krenula žestoko je ideološka, a vodi je desnica protiv liberala, ali, što je iznenađujuće, i desnica protiv desnice.

I tako se u Varšavi 1. maja održao takozvani „Marš suvereniteta”, kad je nekoliko stotina osoba iz nacionalističkih sredina marširalo glavnim gradom Poljske uz parole kao što su na primer: „Juče Moskva, danas Brisel suverenitet nam otima”, a Evropska unija je dobila naziv „evro kolhoz”. Učesnici marša su uglavnom bili simpatizeri ili pripadnici krajnje nacionalističkog Nacionalnog radikalnog kampa (ONR), poznati političar Janusz Korwin-Mikke zajedno sa svojim pristalicama, te popularan rap pevač Liroy i Grzegorz Braun, poznat kao reditelj te kandidat za predsedničku fotelju 2015. godine. Oni su ove godine stvorili konfederaciju, koja je još 2018. prijavljena kao politička konfederacija i ima izbornu listu za Evropski parlament.

Marš je prvobitno zabranio gradonačelnik Varšave, Rafal Trzaskowski, no organizatori su osporili odluku i tražili mišljenje suda, koji je odlučio u korist nacionalista. Marš nije prošao mirno, jer su se na njemu pojavili i aktivisti liberala, koji su pokušavali blokirati učesnike marša izvikujući „Varšava slobodna od fašizma” i fizički ali na miran način blokirajući putanja marša. Policija je odstranjivala antifašiste s puta, došlo je do koškanja, nekoliko osoba je zaustavljeno. Tokom marša, Fondacija "Život i porodica" skupljala je potpise za projekt zakona, koji bi potpuno zabranio seksualnu edukaciju u školama u Poljskoj.

Izbori test za odnos vladajuće stranke i moćnog svećenika

U drugiim velikim gradovima u Poljskoj takođe su se održale manifestacije raznog tipa, vrlo često sa kulturnim sadržajem, poput koncerata, tokom kojih su i liberali i desničari pokušavali da zacrtaju svoje prisustvo. I tako u jednom od većih gradova Poljske, u Vroclavu, organizacija Sekularna država takođe je skupljala potpise građana, samo što bi, kako su objasnili, oni želeli da se izglasa zakon koji bi razdvojio državu i crkvu, te da troškove crkvenog novca, državnog za katoličku crkvu u Poljskoj bude potpuno transparentan. Tako i oko njih organizacije pro life, koje imaju direktne veze sa raznim desničarskim organizacijama su skupljale glasove da se ponovo uvede potpuna zabrana abortusa.

Takva i slična dešavanja, te skupljanje glasova za projekte ranih zakona sa liberalne ili desničarske strane jesu događaji koji se dešavaju širom Poljske ovih dana, uz agresivnu atmosferu konkurencije – ko će više pažnje da privuče svojim prisustvom. Na taj način mnoge feministkinje su odlučile da čestitaju rođendan ocu Rydzyku kroz protest u njegovom gradu Torunju, ispred medijske kuće koju je on stvorio - Radio Marija. Otac Tadeusz Rydzyk se smatra jednim od najmoćnijh sveštenika u Poljskoj, a stvorio je medijsku imperiju. Mnogi tvrde da je zaslužan velikim delom za pobedu trenutno vladajuće stranke Pravo i pravda na izborima 2015. godine.

No izbori za Evropski parlament mogu da budu vrlo ozbiljan ispit za odnos vladajuće stranke i moćnog sveštenika, a vreme će pokazati da li strane mogu da ga polože. Mnogi analitičari ističu da se nešto menja u odnosu dve, dosad vrlo bliske saradničke grupe, a dokaz za to vide između ostalog u stvaranju nove stranke, Europa Christi, čiji se šef, Miroslaw Piotrowski smatra miljenikom oca Rydzyka. Neki mediji čak tvrde da je stranka krišom vođena od strane sveštenika, što Rydzyk demantuje, ali i priznaje da Piotrowskom želi sve najbolje. Mnogi mediji tvrde da je stranka stvorena kako bi Rydzyk mogao da održi kontrolu nad konzervativnim elektoratom još efikasnije, ali i da bolje kontroliše Pravo i pravdu u trenucima krize.

A takve mogu stići ranije nego što očekivano, jer nakon evropskih izbora, Poljska će ove godine, tokom jeseni održati i parlamentarne izbore. Poljsko–poljski rat polako se širi ne samo na desničare i liberale, ali i desničare i ultradesničare ili ultrakonzervativce, koji sve teže nalaze zajednički jezik u trci za vlašću. Kao dokaz da je takva interpretacija situacije vrlo moguća može se posmatrati mišljenje premijera Mateusza Morawieckog objavljeno na portalu Politico.

Polexit - zabranjena riječ

U tom autorskom tekstu Morawiecki tvrdi da se Evropska unija trenutno našla u vrzinom kolu kriza, te da mora iz njega izaći. Takođe tvrdi da jedna od glavnih grešaka koje Unija čini pokušaj odgovora na krize centralizacijom vlasti. Poziva na promene u strategiji kako bi Evropska unija mogla da prevaziđe vreme krize na koji su se složile migracije, Brexit, visoki nivo javnog duga mnogih zemalja članica. Iako u tom mišljenju ima puno, indirektno upletenih političkih ideja, koje Pravo i pravda zastupa od prvog dana svoje vladavine, na primer odbijanje sistema kvota za migrante i izbeglice, on poziva Brisel na redefinisanje zajednice i borbi za opstanak evropske zajednice. Osim toga Morawiecki poziva Evropsku uniju da ne zaboravlja na demokratiju, da tretira zemlje članice ravnopravno, da se bori protiv monopolizacije vlasti i protekcionizma, da podržava inovativnost i da ostavi čuvanje granica zemljama članicama, nego granice da se čuvaju oštrije (to je diplomatski rečeno „ne” migrantima).

Iako mnogim evropskim liberalima reči Morawieckog mogu da zvuče pomalo bezobrazno imajući u vidu promene koje su sledile nedelje masovnih protesta u toj zemlji, te sve sporove oko pravosuđa i slobode medija, ovim predlogom sigurno ne mogu da budu oduševljeni desničari i neonacističke grupe u zemlji, koje žele da čuju znatno jaču kritiku Evropske unije. No kako traje taj poljsko–poljski rat, te kako počinje razbijati sve više ne tako jaku saradnju kao što to delovalo na prvi pogled između Prava i pravde i krajnje nacionalističkih grupacija u Poljskoj, jedna činjenica je vrlo upečatljiva uoči izbora za Evropski parlament.

U ovom trenutku, čak uz kritičke reči prema Evropskoj uniji, niko, čak ni najdesnije orijentisane političke stranke ne smeju da pričaju u Polexitu. Više od 80 odsto Poljaka i Poljakinja deklariše da se oseća Evropljanima i da ne želi da Poljska izađe iz evropske zajednice naroda. I to je Poljska nakon 15 godina članstva u Evropskoj uniji.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove Al Jazeere Balkans. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Al Jazeera Balkans zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.