Najopasnija brana na svijetu opet prijeti
Piše: Boško Jakšić
Dok iračke i koalicione snage pripremaju napad na iračku prestonicu oružane grupe Islamska država Irak i Levant, eksperti upozoravaju na mogućnost da se zbog neodržavanja sruši velika brana kod Mosula, što bi izazvalo pogibiju najmanje pola miliona ljudi duž obala reke Tigris.
Američka ambasada u Bagdadu u saopštenju upozorava da brana nosi “ozbiljne rizike katastrofalnog kolapsa”, bez gotovo ikakvih prethodnih upozorenja. Kaže se da bi moglo da strada 500.000 ljudi, da bi kolaps direktno ugrozio milion i po, a posredno šest miliona ljudi i da bi vodena stihija nanela ogromne štete nacionalnoj privredi i poljoprivredi.
Uz procenu da bi kolaps brane imao hiljadu puta teže posledice od uragana “Katrina”, koji je 2005. godine opustošio jug SAD-a i odneo 2.000 života, u saopštenju se navodi da ne postoje konkretne informacije koje bi nagovestile katastrofu, ali da to ne umanjuje rizike.
Američkim državljanima se savetuje da budu spremni da pod hitno napuste Irak u slučaju da razorni vodeni talas krene sa severa. Američki zvaničnici mesecima ukazuju na opasnost od havarije najveće brane u Iraku i izlivanja ogromnog rezervoara vode.
Vjerovatnoća rušenja
“Pokušavamo da utvrdimo verovatnoću rušenja brane. Sve što znamo je da kada [voda] krene, krenuće brzo, a to je jako loše”, izjavio je prošlog meseca američki komandujući general u Iraku Sean MacFarland.
Brana u Mosulu, ranije poznata kao Saddamova brana, već čitavu deceniju se označava kao najopasnija na svetu, a američki vojni inženjerci su u januaru procenili da postoje “značajno veći rizici” da se sruši nego što se ranije mislilo.
Od kako je završena 1984. godine, brana je već posle dve godine pokazala strukturalni problem, jer voda stalno odnosi rastvorljivo gipsano tle na kojoj je podignuta. Kako bi se sprečila erozija, dosad je u potporne temelje, šest puta nedeljno, ubačeno više od 100.000 tona cementa.
Kada su pripadnici ISIL-a zauzeli branu avgusta 2014. godine, radovi na njenom ojačavanju bili su prekinuti. Iako su ISIL-ovci kontrolu nad branom imali samo 11 dana, mnogi inženjeri i radnici se u strahu više nisu vraćali na posao. Održavanje je bilo prekinuto šest nedelja, a potom je nastavljeno neredovno.
Branu je dodatno ugrozila odluka Vlade u Bagdadu da uskrati isporuke električne energije Mosulu, gradu u kome je juna 2014. godine proglašen kalifat ISIL-a. Blokada rečnog toka dodatno je pojačala pritisak na branu zbog rastućeg nivoa vode u akumulacionom jezeru, pa su kapije brane morale ponovo da budu otvorene, a struja vraćena Mosulu.
Irački zvaničnici procenjuju da rušenje brane nije mnogo verovatno, ali Amerikanci uporno pritiskaju vlasti u Bagdadu da hitno otvori radove na popravci. Irački premijer Haider al-Abadi potvrdio je nedavno da se preduzimaju sve mere predostrožnosti, mada je i on verovatnoću apokaliptičnog scenarija procenio kao “izuzetno malu”.
Šanse da se brana sruši su “jedan prema 1.000”, kaže i irački ministar za vodna pitanja Mohsin al-Shammari, blizak anti-američkom šiitskom imamu Moqtadi al-Sadru, i tvrdi da se priča koristi kako bi strane trupe ponovo dolazile u Irak.
Iračka Vlada angažovala je jednu italijansku firmu da obavi hitne popravke, a u nestabilno područje biće upućeno 450 italijanskih vojnika, kao zaštita radova, koji će trajati najmanje 18 meseci. Da li će biti kasno?
Od svih mesta duž 480 kilometara rečnog toka nizvodno od brane, najteže bi bio pogođen samo 40 kilometara udaljeni Mosul. Procenjuje se da bi talas vode koji bi udario na drugi najveći irački grad bio visok između 12 i 21 metra. Stigao bi za najviše četiri sata od havarije, a procena je da bi stanovnici radi bezbednosti morali da se udalje najmanje šest kilometar od grada.
Rizik od poplava biblijskih razmjera
Stihija bi nanela velike štete i gradovima Tikrit i Samarra, gde bi stigla za između 24 i 48 sati. Vodena masa visine nekoliko metara dospela bi i do Bagdada, gde bi poplavila neke delove prestonice, uključujući i međunarodni aerodrom.
U čitavom području stajaća voda zadržala bi se nedeljama, izazivajući opasnost od epidemija. Dodatni problem je što su veliki delovi potencijalno ugrožene teritorije pod kontrolom ISIL-a, što bi centralnim vlastima onemogućilo akcije spasavanja.
ISIL-ovci su Mosul zauzeli u junu 2014. godine, posle spektakularne ofanzive i sramnog povlačenja regularne iračke armije. Pad Mosula bio je tačka zaokreta, jer je sunitska grupa posle ovog vojnog trijumfa proglasila kalifat na širokom prostoru od Tigrisa i Euphratesa do Mediterana.
Rizik od poplava biblijskih razmera utiče i na planove iračke armije i koalicionih snaga da napadnu Mosul, koji je od juna 2014. godine u rukama ISIL-a, a pripadnici iračke službe bezbednosti dodatno strahuju da bi ISIL-ovci mogli da se odluče da unište branu ukoliko izgube grad nakon ofanzive koja se priprema.
Krajem prošle godine, ohrabrena zauzimanjem grada Ramadija, Vlada u Baghdadu počela je da mobiliše trupe, pripremajući se za bitku za Mosul, koja bi mogla da bude od sudbonosnog značaja za opstanak ISIL-ovaca u Iraku.
Pripadnici 15. divizije su na 70 kilometara južno od Mosula, gde učvršćuju položaje. I veruju da se na njih neće sručiti ubilačka vodena stihija.
Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
Izvor: Al Jazeera