Mobing u opštini Brus: Predsjednik koji napastvuje zaposlene (I)

“Došao je jednom u kancelariju i na isti način me poljubio i krenuo da me dodiruje. Ja sam opet počela da plačem i da se branim. On je onda iznerviran izašao iz kancelarije, a posle mi je poslao SMS poruku, koja je ušla i u optužni predlog: ‘Izvini što sam te na silu i mimo tvoje volje poljubio. Neću više to da radim. Glupo je i jednostrano.'” (Marija Lukić, diplomirani ekonomista, 25. februar 2019. godine, Brus, Srbija)

“Kad je ušla u tu prostoriju, on je počeo da je napada, da je dodiruje, pokušao je da zaključa vrata, ali je moja supruga nekako uspela da pobegne i stigne do kola ispred zgrade, gde ju je čekao moj otac. Kad je stigla kući, rasplakala se.” (Slavoljub Milanović, trgovac u penziji, suprug Sandre Milanović, diplomiranog pedagoga, 25. februar 2019. godine, Brus, Srbija)

“Sutradan je ponovo došao kod moje ćerke na posao, ušao u kancelariju, direktorka, inače njegova rođaka, odmah je izašla, a on je opet krenuo sa onim njegovim: ‘Dođi da se volkamo…’ Pa je zaključao kancelariju i opet počeo sa pritiskom. Da vam ne pričam detalje. Jedva se sačuvala.” (Andreja Bojić, otac Snežane Bojić, diplomiranog filologa, 25. februar 2019. godine, Brus, Srbija)

****

Srbija je jedna od prvih zemalja koja je ratifikovala Istanbulsku konvenciju i ostvarila značajne rezultate u borbi protiv nasilja nad ženama, izjavila je profesor doktor Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, 25. februara 2019. godine u Beogradu.

I to baš istog dana kada je troje meštana Brusa, uz povremeno osvrtanje preko ramena i pomalo nepoverljivo osmatranje ljudi za susednim stolovima lokalnog kafića, novinaru Al Jazeere pričalo gorepomenute potresne detalje o seksualnom zlostavljanju, koje je, kako kažu, mesecima činio predsednik te opštine i funkcioner Srpske napredne stranke, u kojoj je i Zorana Mihajlović.

Njihove priče možda najbolje pokazuju kako se u praksi u pojedinim delovima Srbije, primenjuje Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, a pitanje je da li su se našle u izveštaju koji je potpredsednica Vlade predstavila GREVIO ekspertskoj grupi, koja je tog dana posetila Srbiju radi monitoringa.

Jeličić podneo ostavku

Predsednik opštine Brus Milutin Jeličić Jutka potvrdio je u petak popodne da podnosi ostavku na tu funkciju, jer se slučaj zbog kojeg mu se sudi i koji se, kako ističe, dogodio pre nego što je postao član Srpske napredne stranke, koristi za direktan napad na predsednika Aleksandra Vučića i za urušavanje SNS-a.

Jeličić u pismu javnosti, koje je dostavio Tanjugu, navodi da vraća mandat poverenika SNS-a u Brusu i zamrzava članstvo u toj stranci.

Tvrdi i da se slučaj zbog kojeg je na sudu desio pre nego što je pristupio SNS-u i optužuje opoziciju da koristi taj slučaj za napade na predsednika države.

Dodao je da se neće više oglašavati u javnosti do okončanja sudskog procesa koji se vodi protiv njega.

Njihove priče pokazuju i mnogo više od primene Istanbulske konvencije – pokazuju nakazne kriterijume za dobijanje posla u javnom sektoru, očaj građana koji su prinuđeni da biraju između egzistencije i dostojanstva, kako je to rekla Marija Lukić, ali i razloge zašto fakultetski obrazovani ljudi, ali ne samo oni, sve više beže iz Srbije.

Nudio novac za čokoladu poslije napada

Zajedničko Mariji Lukić, Sandri Milanović i Snežani Bojić je da sve tri žive u Brusu, nerazvijenoj opštini ispod Kopaonika, gde je prosečna plata 280 evra, a do posla teško doći, da imaju diplomu fakulteta u mestu koje ima svega četiri odsto visokoobrazovanih žena, da, i pored toga, nisu imale posao i da su se za zaposlenje obratile, kako kažu, jedinoj osobi koja o tome odlučuje u Brusu – predsedniku opštine Milutinu Jeličiću Jutki. Mariji i Sandri zajedničko je i to da su obe udate i da imaju po dvoje dece. Mariji i Snežani – da su dobile posao, ali su za to platile previsoku cenu i na kraju dobile otkaz, jer su imale granicu trpljenja.

I zajedničko im je što, kad predsednik Srbije Aleksandar Vučić, poruči da žene u Srbiji ne smeju da budu izložene nikakvom nasilju, a da “divljaci koji to čine nikada neće upravljati ovom zemljom” (9. decembar 2018. godine), znaju da se to ne odnosi na njih i na predsednika opštine u kojoj žive.

I to što su mnogi u gradu znali kroz šta prolaze, ali su ćutali. Iz straha ili lojalnosti onom ko im je dao posao.

Brus je varošica od nekih 4.000 duša, gde se gotovo svi poznaju. Mariji Lukić sastanak sa predsednikom opštine zakazao je njen otac, nakon susreta na ulici. Pitao ga je ima li neki posao za nju, pomenuvši da je nezaposlena, majka dvoje dece i podstanar.

Preletač sa krivičnim prijavama

Milutin Jeličić Jutka bio je funkcioner Nove Srbije i kao takav je osvojio vlast u Brusu na lokalnim izborima 2016. godine, ali je kasnije sa čitavim opštinskim odborom stranke prešao u naprednjake Aleksandra Vučića.

Bio je predsednik opštine Brus od 2000. do 2008., potom četiri godine poslanik Nove Srbije u republičkom parlamentu, a onda se 2015. vratio na čelo opštine, nakon podele u lokalnom SNS-u. Naredne godine njegova lista osvojila je najviše mandata, pa je ostao predsednik, a potom je ceo opštinski odbor preveo u SNS.

Tokom njegove vlasti u Brusu, mediji su izveštavali o brojnim malverzacijama u toj opštini i krivičnim prijavama podnetim protiv njega.

Jednu od poslednjih podnelo je, kako su u septembru prošle godine preneli mediji, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije zbog trgovine uticajem, a u vezi nelegalno izgrađenog objekta na Pančićeom vrhu na Kopaoniku.

Jeličić je i hapšen 2012. godine zbog sumnje da je zloupotrebio službeni položaj u vezi sa izgradnjom kuća oštećenih klizištima.

Ipak, za sada nema sudskog epiloga, a Jeličić se u porukama Mariji Lukić hvalio da Aleksandar Vučić stoji iza njega.

Međutim, poslednjih dana mediji spekulišu da Jutka nije u Vučićevoj milosti, a kao potvrdu navode da je predsdnik Srbije, prilikom obilaska Rasinskog okruga u sklopu svoje kampanje “Budućnost Srbije” zaobišao Brus. Ipak, , za razliku od nekih drugih situacija kada su smatrali da su neke žene ugrožene, pa se oglašavali tim povodom i osuđivali takve pojave, naprednjaci svog stranačkog kolegu iz Brusa nisu pominjali, osim ako ako baš ne mogu da izbegnu odgovor. Isto važi i za članove vlade.

Tako je i premijerka Srbije Ana Brnabić 1. marta, na pitanje novinara da li će reagovati i zaštititi Mariju Lukić, rekla da nema potrebe da neko pojedinačno reaguje, jer su reagovale institucije.

Istog dana pojavila se i vest, u pojedinim medijima da je SNS naterala Jeličića da podnese ostavku, ali bez zvanične potvrde iz stranke.

“Već pri prvom tom kontaktu on je probao da ostvari fizički kontakt sa mnom. Pokušao je da me poljubi, ja sam mislila da me je pomešao s nekim. Ponudio mi je nekoliko poslova, ali je rekao da je uslov da se učlanim u njegovu stranku, to je tada bila Nova Srbija. Rekao mi je da dođem kasnije u stranku. Kad sam otišla do prostorija njegove stranke, videla sam ga kako ulazi pre mene i otključava vrata. Ja sam mislila da tamo rade neki ljudi. On je rekao da to tek treba da počne sa radom, uveo me u kancelariju i uzeo pristupnice za stranku i dao mi, a onda je počeo da zaključava vrata. Kad sam ga pitala zašto zaključava, rekao je da će mu videti auto ispred te da ga sad kad je predsednik opštine svi zovu i doći će tu da ga uznemiravaju, da mu nešto traže, pa je zato zaključao. Prihvatila sam to objašnjenje i uzela da popunjavam pristupnicu, ali je on odmah krenuo da mi stavlja ruke na butine”, priseća se Marija Lukić.

“Ja sklonim, on vrati, ja sklonim, on opet… Kad sam se okrenula da pitam jesam li dobro popunila obrazac, iznenada me je poljubio. Ustala sam i rekla da meni posao na taj način ne treba. Onda se on izvinio, rekao da nije mogao da se obuzda i da se neće ponoviti. Tražila sam da otključa vrata, a on mi je ponudio 1.000 dinara [oko devet evra] da kupim čokoladu. Odbila sam i rekla da žurim. Nisam znala ni kako da se ponašam u tom trenutku, samo sam htela da odem odatle što pre”, dodaje.

Bez Jutke nema posla u Brusu

Odustala je od pokušaja da dobije posao, ali je on nastavio sa porukama. U naredne dve godine poslaće ih nekoliko hiljada. Nije odgovarala. Do momenta kada ju je sestra, koja je preko leta volontirala u lokalnom vrtiću, zamolila da ga kontaktira i pita može li da primi nju i nekoliko njenih koleginica vaspitačica na razgovor da se dogovore oko daljeg angažmana u vrtiću. Njima nije odgovarao na pozive. Pristala je.

“Prenela sam mu njihovu molbu SMS-om, on je rekao da može sutradan i pitao što se ne javljam, što sam nezainteresovana. Rekla sam da nisam nezainteresovana za posao, ali ne na takav način. On je rekao da dođem i ja sa sestrom, da se nismo razumeli, da je reagovao impulsivno, da neće više i da dođem i ja i da vidimo šta može da se uradi, a treba mu neko da radi. Prepričala sam sestri razgovor i ona je rekla da probam mesec dana, možda je stvarno pogrešio. Na kraju krajeva, on se ovde pita za bilo kakav posao. Da li je to posao čistačice ili neki drugi, poslaće vas kod njega. Direktori javnih preduzeća su njegovi rođaci i prijatelji. Kod bilo kojeg direktora ovde da tražite posao, on će vas poslati kod njega po odobrenje”, kaže Marija.

Otišla je na sastanak sa sestrom i njenim koleginicama, on je, kaže bio pristojan i ponudio joj posao. Za pola sata imala je zaključen ugovor. Dobila je radno mesto u Jutkinoj partiji, ali je ugovor o radu sklopila sa opštinom Brus. “Prihvatila sam, jer mi je delovalo da ipak neće ponovo pokušavati nešto slično.”

Međutim, bila je mirna svega par nedelja, a onda je, kaže, počeo pakao. Poljupci na silu, nepristojni dodiri i nasrtaji, poruke i pozivi. Kad god bi ostali nasamo, a nastojala je da takve prilike budu što ređe.

‘Dvije godine kao Aska ispred vuka’

Onda je počeo da je ucenjuje sestrinim poslom. Rekao je da je neće zaposliti ako ne bude imala seks sa njim. Nije pristala, sestra nije mogla čak ni da konkuriše, iako je, tvrdi, imala sve potrebne kvalifikacije. Onda je počeo da joj nudi unapređenje uz isti uslov. Nije pristala. I tako je dve godine “igrala kao Aska ispred vuka”, kako je nedavno napisala u otvorenom pismu javnosti i državnim funkcionerima, iritirana izostankom reakcije i pomoći.

“Tokom tog perioda sam se obraćala mnogim njegovim bliskim saradnicima i prijateljima, pokazivala poruke, pričala šta se dešava, upozoravala da mogu da ga prijavim, ne bi li mu oni preneli, pa da odustane, čak i sa predsednikom Skupštine opštine Miroslavom Panićem, koji mi je i potpisao ugovor. On mi je rekao da ne može ništa, da mogu ili da se sklonim ili da mu dam to što traži, drugog rešenja nema. Niko drugi nije reagovao i ja sam rešila da ga prijavim. I počela sam da pravim screen shotove tih poruka, kojih je bilo dosta, jer ja ništa ne brišem. I da ih štampam i spremam za krivičnu prijavu”, priča.

O svojoj nameri rešila je da obavesti i Jeličića lično. “To je bila na neki način moja satisfakcija, da mu kažem da sam rešila i da neću da odustanem. Ja sam taj dan sanjala mesecima, od kad sam rešila da ću da ga tužim. A nisam se odmah osmelila, jer znam da protiv njega postoji desetak krivičnih prijava i istrage u tužilaštvu stoje u fijoci. I svi kojima sam pominjala to odgovarali su me, tvrdili da od toga ništa neće biti.”

Ponudio joj je novac da to ne iznosi u javnost. Odbila je. Rekao je da njega štiti Vučić, da ga je on zvao u stranku. Nakon sastanka, uplašila se da ne pošalje nekog da naudi njoj ili njenoj porodici. I na Facebooku objavila neke od poruka koje joj je slao, uz objašnjenje da se plaši za svoju bezbednost. Sutradan je njenog muža pozvao čovek koji je “odležao devet i po godina u zatvoru zbog teškog ubistva” i rekao mu da je glava njegove supruge “na panju”.

Izvor: Al Jazeera

Sutra: Kako pravosuđe u Srbiji štiti žene od zlostavljača