Oglasi

MMF u Srbiji: Nadzor nad dužnikom

Posjeta delegacije MMF-a Srbiji je ništa drugo do posjeta predstavnika međunarodne banke zemlji dužniku koja nije u potpunosti sposobna samostalno brinuti o svojim finansijama.
Fiskalni deficit Srbije je 2,1 odsto BDP-a, a iduće godine bi trebalo da padne na 1,7 odstoArhiva

Piše: Goran Stanković

Poseta predstavnika Međunarodnog monetarnog fonda Srbiji je, naravno, dobro propraćena u svim medijima, i moglo se često čuti kako će MMF dozvoliti ili se saglasiti sa nekim odlukama tj. predlozima srpskih predstavnika vlasti.

Poseta MMF-a Srbiji je zapravo ništa drugo do poseta predstavnika međunarodne banke zemlji dužniku, koja nije u potpunosti sposobna da samostalno brine o svojim finansijama.

Celokupna medijska atmosfera koja je stvorena poslednjih dana u Srbiji, pokazuje čudan odnos poverioca i dužnika. U ovom odnosu je dužnik, odnosno Srbija, gotovo prepustila upravljanje MMF-u javnim finansijama i privredom uopšte.

Šef misije MMF-a za Srbiju Džejms Ruf, je pohvalio neke stvari koje su popravljene, kao što su bolja fiskalna politika (naročito u naplati ) i rekao da bi se moglo dogoditi ciljano povećanja plata (naravno u javnom sektoru ) kao i penzija.

Populistički potezi

MMF je naglasio potrebu bržeg rešavanja problema državnih gubitaša, koji decenijama unazad generišu ogromne dugove. Najproblematičniji su RTB Bor, Azotara Pančevo, Petrohemija, Resavica i MSK (Metanolsko sirćetni kompleks Kikinda). Uzgred, pojavila se i neobična izjava premijera Srbije Aleksandra Vučića u kojoj je rečeno da su neka od ovih preduzeća slala fingirane izveštaje i tako sakrivala pravo stanje.

Međutim, ako se za trenutak udaljimo od naziva kompanija i brojeva koji objašnjavaju trenutno stanje u srpskoj privredi ili finansijama, videćemo da se misija MMF uopšte ne bavi unutardruštvenim i gorućim pitanjima koja muče građane Srbije kao što su partijsko zapošljavanje, platni razredi ili nerezonske subvencije stranim privrednicima. To su naše interne stvari, i logično je da institucija kao što je MMF brine o svom interesu, a to je uredno namirivanje dospelih obaveza.

Povećanjem plata u državnom sektoru još od 2008. godine pa nadalje u Srbiji je stvoren fenomen u kojem zaposleni u privatnim firmama zarađuju manje nego zaposleni u državnom sektoru i rade daleko više. U istom tom periodu je došlo i do vanrednih povećanja penzija, što je sveukupno donelo značajne političke poene tadašnjoj vlasti. Kasnije su ovakvi populistički potezi doveli do velikih problema u tzv. realnom sektoru koji bi trebalo da stvori prihod.

Što se tiče javnih finansija i privrede u Srbiji, misija MMF-a je dala smernice za naredni period, ali rešavanje nepravdi, između socijalnih grupa koje su se stvorile tako što su neki bolje znali da se „nameste“ od drugih, sigurno nije njihov posao.

Pitanje javnog duga

Drugi deo razgovora koji se vodio ovih dana, se odnosi na fiskalni deficit u Srbiji.

Fiskalni deficit Srbije je 2,1 odsto BDP-a, a iduće godine bi trebalo da padne na 1,7 odsto, zaključeno je na razgovorima u Beogradu.

Građani Srbije su već navikli da Srbija godinama unazad ima fiskalni deficit. Ali, fiskalni deficit nije samo specifičnost Srbije i prisutan je u mnogim zemljama, čak i sa znatno razvijenijom ekonomijama. Po dogovoru u okviru EU-a, on bi trebalo da bude oko tri odsto BDP-a.

Francuska je 2015. prigovorila Nemačkoj, kao partneru u okviru EU-a, da bi trebalo svoj suficit od 0.6 odsto u budžetu da dovede na deficit od tri odsto kako bi se pospešila privreda u obliku javnih investicija. To je teško palo pedantnim Nemcima, kojima je ovo bio najveći suficit od ujedinjena 1990. god.

Može se isto postaviti i pitanje ko bi uopšte i bio klijent MMF-a i Svetske banke, kada bi svi imali uravnotežen budžet?

U svakom slučaju, međunarodna zaduživanja su odavno praksa u većem delu sveta. Zaduživanje na međudržavnom nivou može biti veoma korisno, ako se radi o infrastrukturnim projektima koji unapređuju privredu neke zemlje. Koliko će novca od takvog zaduživanja otići na infrastrukturne projekte, a koliko na luksuzan život pojedinaca koji su se „snašli“, zavisi isključivo od unutrašnje političke situacije u nekoj zajednici.

Treća tema kojoj je posvećena značajna pažnja je spoljni dug Srbije.

Spoljni dug je, po mišljenju Džejmsa Rufa, visok i trebalo bi težiti njegovom smanjenju. Trenutni spoljni dug Srbije je veći od 24 milijarde evra, što iznosi oko 74 odsto BDP-a. Podsetimo se da je javni dug 2007. godine bio 8.8 milijardi evra. Srbija je čak i u zakon ubacila odrednicu da taj dug ne sme biti veći od 45 odsto BDP-a.

Uloga svjetske nadvlade

Međutim, pitanje javnog duga u nekoj državi nema uvek jasnu i logičnu konotaciju. Činjenica je da se srpska javnost uglavnom slaže oko činjenice da je dug opterećenje, da je prevelik i da treba težiti njegovom smanjenju. U isto vreme Srbija teži da dostigne razne standarde iz zemalja koje su razvijenije, i koje imaju veće javne dugove od Srbije (u odnosu na svoj BDP). Podaci za evro-zonu se razlikuju po izvorima, ali je sigurno da je u EU-u prosečni zvanični javni dug preko 90 odsto.

Iz ovoga se može zaključiti da neka savremena privreda mora imati veliku proizvodnju ali i isto tako veliku potrošnju, koja bi pratila ovako snažnu privredu.

MMF i Svetska banka kao kreditori, ali i kao poverioci koji često opraštaju velike dugove zemljama koje ne mogu da izađu na kraj sa kreditima, dobijaju ulogu neke svetske nadvlade, koja donosi odluke i na lokalnom nivou. Tako smo prilikom ove posete MMF-a saznali da će se cenom struje u Srbiji pozabaviti Svetska banka, jer je ona bolji ekspert u toj oblasti od MMF-a.

Na osnovu svih rezultata, MMF bi trebalo da sredinom decembra potvrdi šestu reviziju aranžmana iz predostrožnosti, uz usvajanje budžeta Srbije za 2017. god.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove Al Jazeere Balkans. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Al Jazeera Balkans zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.