Mjesec nas čeka, ni Mars više nije (pre)daleko

Ovog meseca se navršava jedan poseban jubilej, bar kada je čovekovo istraživanje svemira u pitanju. Dvadesetog 20. novembra 1998. godine Međunarodna svemirska stanica (ISS, International Space Station) je počela sa radom. Moduli i delovi za ISS su sastavljani još od 1994. godine, a u njenoj izradi je, pored velikih sila SAD-a i Rusije, učestvovalo još 12 evropskih zemalja i Japan.

Za 21 godinu u orbiti oko Zemlje, ISS je bio privremeni dom za 241 astronauta iz 19 zemalja, a sama stanica je obišla našu planetu više od 116.000 puta.

Ipak, iako se gotovo svakodnevno lansiraju sateliti, naučni i komercijalni, a veliki broj privatnih kompanija radi na razvoju novih raketa i modula, stiče se utisak da nismo daleko odmakli kada je svemir u pitanju.

Pogledajte bilo koji film ili seriju iz 70-ih i 80-ih godina i brzo se dolazi da zaključka da su u prvim decenijama 21. veka gotovo svi predviđali rutinske letove u svemir, ljudska naselja na Mesecu i Marsu te dostupnost svemira gotovo svakome. Naravno, to je i danas naučna fantastika, koliko je to bilo i pre 40 godina.

Potraga za rijetkim helijem 3

Zvuči gotovo neverovatno i podatak da je bilo koji današnji smartfon više od milion puta brži od računara koji je odveo ljude na Mesec u Apollo misijama kasnih 60-ih i ranih 70-ih godina 20. veka. Nazvan AGC – Apollo Guidance Computer, ili kompjuter za navođenje, ovaj računar je imao 72KB memorije i procesor brzine 0,43 Mhz. U poređenju sa današnjim smartfonima, čak i onim najjeftinijim, to je više od milion puta sporije (1,048,575 puta, da budemo precizni).

Dakle, uz svu današnju tehnologiju, internet i napredak u nauci – zašto i dalje nismo na Mesecu ili, čak, Marsu? To se pitao i međunarodni panel naučnika, nazvan SEI, koji od 1992. godine zagovara povratak na Mesec, i to iz posve praktičnih razloga. Površina Zemljinog satelita sadrži retke metale, poput titanijuma, magnezijuma i litijuma. Takođe, na Mesecu prirodno postoji i veoma redak element helijum 3, koji se može koristi kao izuzetno čisto gorivo na Zemlji, sa efikasnošću nekoliko hiljadu puta većom nego kada je u pitanju nafta ili nuklearna energija.

Ovakva situacija sa (nedostatkom) svemirskih istraživanja je prošle godine navela i predsednika SAD-a Donalda Trampa da poveća budžet NASA-e za ovu godinu za još dve milijarde dolara, uz 21 milijardu dolara koja je namenjena raznim projektima. Zadatak koji je američka administracija dala NASA-i je jasan – povratak američkih astronauta na Mesec najkasnije 2024. godine, dok bi prvi let na Mars trebao da se desi do 2035. godine.

Svi od satelita imamo koristi

NASA je ovaj projekat nazvala “Artemis”, po Grčkoj boginji Meseca. Takođe, planirana je izgradnja svemirske stanice u orbiti Meseca, nazvana “Gateway” (Prolaz), koja će služiti kao privremena stanica za sve buduće misije na Mesec.

I Evropska svemirska agencija (ESA) ima slične planove. ESA će obezbediti module za život astronauta te module za gorivo i pokretanje stanice “Gateway”. ESA će, takođe, obezbediti dva ESM modula za letelicu Orion, kojom će astronauti putovati do i od “Gatewaya”.

ESA, takođe, rukovodi projektom Copernicus, a pod koordinacijom Evropske unije. Cilj ovog programa je lansiranje satelita koji će obezbediti stalno nadgledanje Zemlje iz svemira i obezbediti pomoć u borbi protiv poplava, klimatskih promena i zagađenja.

Danijel Petrović, IT stručnjak, kaže da mnoge tehnologije koje koristimo danas imamo zahvaljući istraživanju svemira.

“Na telefonu imate aplikaciju koja vam u trenu kaže kakvo je vreme napolju. Kako? Pa, zahvaljujući desetinama meteroloških satelita u orbiti. Ako koristite mape i GPS na telefonu, opet koristite satelite. Ako imate satelitsku antenu, vaš TV signal stiže iz svemira”, navodi Petrović.

Milijarderi ne štede novac

Američka NASA i Evropska ESA (uz Japansku agenciju JAXA) nisu jedine koje imaju planove za skori povratak na Mesec. Čak bi se moglo reći i da dosta kasne. Istraživanje svemira i proizvodnja satelita i raketa je odavno predmet interesovanja i rada velikog broja privatnih kompanija.

Sigurno najpoznatija kompanija ovog tipa je Space X, milijardera Elona Maska, koji je osnivač i vlasnik Tesle, kao i još nekoliko kompanija. Space X je najdalje odmakao u razvoju raketa i svemirskih letelica, pa tako njihove Dragon module koristi i NASA, a Falcon rakete u svemir lansiraju kako komercijalne satelite, tako i vojne i špijunske satelite za američko Ministarstvo odbrane (naprimer super napredni sistem satelita Zuma, za koje se smatra da posebnim LIDAR/MISAR uređajima mogu da “vide” i ispod zemlje i površine okeana).

Još jedan milijarder, najbogatiji čovek na svetu Džef Bezos, takođe ima svoju kompaniju za svemirska istraživanja. Nazvana Blue Origin, ova kompanija planira da do 2025. godine pošalje na Mesec letelicu Blue Moon, koristeći svoje Vulcan rakete. Blue Moon će se verovatno koristiti i kao deo NASA Artemis projekta.

Da ne morate biti milijarder da bi se bavili letovima u svemir pokazuje primer start-ap kompanije Rocket Lab. Ova mala američka kompanija se bavi lansiranjem malih satelita (Cube sat) u svemir, koristeći svoje Atea rakete. Lansiranje se obavlja sa Novog Zelanda, a cela kompanija ima manje od 500 zaposlenih.

Đorđe Milovanović, stručnjak za internet i programer, kaže da će i građani regiona imati u bliskoj budućnosti koristi od ovih kompanija i njihovih tehnologija.

Kinezi jurišaju na Zemljin satelit

“Kompanija Space X je ove godine lansirala više od 100 Starlink satelita, koji će obezbediti veoma brz i jeftin internet. Pet ovih satelita će pokrivati područje Balkana i u bliskoj budućnosti će i građani regiona moći da koriste izuzetno brz pristup internetu – desetak puta brži nego klasična internet linija – uz ulaganja manja od 100 dolara, što je pristupačno čak i za zemlje bivše Jugoslavije”, objašnjava Milovanović.

Ni drugi globalni igrači ne posmatraju “osvajanje svemira” sa strane. Kina, takođe, ima planove da do 2030. godine pošalje svoje astronaute na Mesec. Najveća i najobimnija misija istraživanja Meseca u poslednjih tridesetak godina je bila upravo kineska Change 4. Ova misija je 2019. godine sletela na Mesec i obavila veliki broj naučnih eksperimenata, a takođe je aktivirala napredno robot vozilo Yutu-2, koje je samo sakupljao uzorke tla, koristeći veštačku inteligenciju.

Misija Change 5, koja bi trebalo da na Mesec odnese dva nova robota, planirana je za poletanje 20. novembra ove godine – baš na 21. rođendan Međunarodne svemirske stanice.

Izvor: Al Jazeera