Marija Srdić: Revizionizam priprema teren za neko novo zlo

Iako zvanično pobeđen 9. maja 1945. godine, fašizam je u savremenom svetu promenio formu, ali mu je ćud ostala ista. Prisutan je svuda gde su ugrožena zakonima zagarantovana ljudska prava poput kršenja slobode govora, prava migranata i manjinskih društvenih grupa, s tim da novi oblici fašizma ne moraju biti očigledni.

Suptilno nametanje određenih ideja dovodi do toga da širi slojevi društva počnu da prihvataju etičke principe u korist struktura koje imaju moć. Proces menjanja percepcije populacije najčešće se sprovodi putem mainstream medija.

Poznato?

Malo je reći da nam se navedeno samo čini poznato – naša, balkanska društva su u osnovi svog funkcionisanja fašistička. Mediji sa nacionalnom frekvencijom su kontrolisani; nacionalizam nam se kontinuirano servira kao ključna vrednost države; nepotizam, partokratija i korupcija su golim okom vidljive pojave; intelektualci su predmet podsmeha i prezira; korporativni interesi su debelo zaštićeni, dok su radnici obespravljeni i praktično u vlasništvu poslodavaca; seksizam buja; izborni procesi se temelje na ucenama i prevarama, a ne na demokratskim principima, dok se ultradesničarskim organizacijama omogućava ulazak u politički prostor:

„Zato antifašizam nije anahron, nego je potreban i jednako živ i danas“, kaže Marija Srdić, koordinatorka Antifašističke koalicije iz Srbije.

Iako je fašizam vojnički poražen u Drugom svetskom ratu, Srdić kaže da pretnja od fašizma time nije nestala i da, samim tim, antifašizam kao progresivna ideja i moralni stav, podrazumeva stalno širenje baze slobode i tolerancije.

• U čemu se ogleda antifašistička borba danas? Šta ste postavili kao ključni zadatak?

Ako govorimo o praktičnom delovanju antifašista u našem vremenu i na našem prostoru, pored brižljivog i upornog negovanja antifašističke tradicije, očuvanja sećanja na veličanstvenu borbu i pobedu antifašističkog pokreta Jugoslavije u Drugom svetskom ratu, naš stalni zadatak je suprotstavljanje reviziji istorije i s tim u vezi rehabilitaciji i veličanju zločinaca fašističkih pokreta na tlu bivše Jugoslavije, poput Draže Mihajlovića, Milana Nedića, Dimitrija Ljotića, Ante Pavelića, kardinala Alojza Stepinca ili, kako je to nedavno učinjeno, Filipa Lukasa.

• Revizija istorije je prisutna u svim post-socijalističkim državama nastalim nakon raspada Jugoslavije.

Profesor Dejan Jović kaže da je u Evropi antifašistički konsenzus narušen, a da je prvi korak tog narušavanja bilo ujedinjenje Nemačke. Stoga ne treba da se čudimo što su rezultati Drugog svetskog rata postali “stvar o kojoj se moramo dogovoriti”. Iz toga je, kako on kaže, buknuo požar revizionizma u istočnoj Europi. Bilo je neminovno da zahvati i države nastale raspadom (ili ubistvom) Jugoslavije.

Takođe, priča o “dva totalitarizma” postala je mainstream. Tako su “svi postali isti“, što je poslužilo da se slika dodatno zamuti i da se otvori mogućnost legalizacije onih koji su bili sasvim jedinstveni i neuporedivi u svom zločinu (u ideji Holokausta), sa onima koji su ih pobedili.

Stigli smo do toga da se danas gotovo ništa pozitivno ne može pročitati o partizanskoj ili antifašističkoj strani; za razliku od toga, ona druga strana, kolaboracionistička i zločinačka, se danas prikazuje kao žrtva. Ja se slažem sa našom uglednom istoričarkom Dubravkom Stojanović koja je nedavno rekla da su mladi kod nas apsolutno zbunjeni, da ne razlikuju ni elementarne stvari – dobro od zla, fašizam od antifašizma. Svesno i ciljano stvorena je ideološka zbrka.

• Šta je cilj zloupotrebe istorije?

Cilj revizionizma i njegovih protagonista bio je da se prethodni socijalistički režim, pa i Jugoslavija, poraze na terenu prošlosti. Sve je to bila priprema za ratove devedesetih koji su predstavljeni kao neka vrsta nastavka Drugog svetskog rata. Zloupotreba istorije bila je ključni metod nametanja nove ideološke matrice.

Treba znati da revizionizam, iako menja i falsifikuje činjenice iz prošlosti, suštinski oblikuje sadašnji trenutak i priprema teren za neko novo zlo. U takvoj atmosferi postaje dovoljno uprti prst u jednog čoveka ili grupu ljudi i proglasiti ih nepoželjnim da bi u nerednom trenutku protiv njih bilo upotrebljeno nasilje. Oni postaju legitimna meta. Svako ima pravo da na njih digne ruku. Sutra, ako zatreba, ima pravo da uperi cev.

• To se desilo nedavno u Beogradu, kada su tzv. narodne patrole presretale migrante i pretile im. Vlasti to nikada nisu javno osudile.

Uočeno je da institucije Republike Srbije i njeni predstavnici zatvaraju oči i uzmiču pred desnim ekstremizmom koji narasta iz „mračnih ideologija“ XX veka, a da političke elite otvoreno i javno podržavaju nove organizacije i grupe, opravdavaju govor mržnje i tolerišu nasilje. U jednom od svojih obraćanja javnosti Antifašistička koalicija je upozorila da je, citiram: „ekstremno desnim grupama danas u Srbiji dozvoljeno da osnivaju i registruju organizacije sa ’patriotskim’ predznakom čiji je navodni zadatak ’očuvanje nacionalnog identiteta i tradicije srpskog naroda’, a istinska uloga sasvim druga. Širom se otvaraju vrata za njihovo političko delovanje, učešće na izborima, ulazak u Parlament i izvršnu vlast. Svedoci smo da u ambijentu straha, ucena i pretnji, nasilje u Srbiji kulminira. Sa blaćenja i satanizacije neistomišljenika prešlo se na njihov progon i likvidaciju. Na meti su: politički protivnici, novinari koji istražuju pojave u društvu i kritikuju, mirovne i feminističke organizacije i grupe, slobodoumni pojedinci i pojedinke – svi oni koji se zalažu za demokratičnije i egalitarnije društvo“.

• Antifašistička koalicija je odmah po osnivanju počela sa mapiranjem ekstremizma u Srbiji. Dokle se sa tim projektom stiglo?

Sve one koji žele da upoznaju delovanje najistaknutijih organizacija ekstremne desnice u Srbiji upućujemo na rad najmlađih aktivista i aktivistkinja Antifašističke koalicije, koji su prikupljali i sistematizovali podatke o delovanju desničarskih i ultradesničarskih organizacija i grupa, što je rezultiralo pokretanjem mape „Gde živi ekstremizam?“

U okviru istraživanja mapirane su, u prvom koraku, 23 ekstremističke organizacije sa desnim predzakom: Nacionalni srpski front; Nacionalni front; Srpska liga – nova srpska desnica; Pokret „Srpski nacionalni front“, Čast otadžbine; Udruženje građana „Delije sever“; Srpski nacionalni pokret 1389; Srpska desnica; Srbski ponos; Srbski sabor „Zavetnici“; Srpski narodni pokret „Zbor“; Otačastveni pokret obraz; Ustani za Kosovo; Srbska akcija; Omladinski klub „Srbska čast“; Čitaonica „Starostavnik“; „Srpski dobrovoljački korpus 1941 – 1945“; Srpski narodni pokret „Naši“; Centar za kulturnu obnovu „Arheofutura“; Studentska akcija; Solidarnost za Kosovo; Krv i čast Srbija; Nacionalna avangarda.

Uz naziv i logo u mapi su dati osnovni podaci o svakoj organizaciji. Posebna pažnja usmerena je na njihovo online delovanje, budući da info-blokovi sadrže i linkove do društvenih mreža, što može biti od velike koristi organizacijama i pojedincima koji se bave lociranjem govora mržnje u online sferi i pratećim diskursnim strategijama.

Mapu ćemo ove godine osvežiti i dopuniti. Na žalost, broj organizacija i grupa se uvećava, a njihove aktivnosti se šire i preko granica Srbije.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

• Poslednjih godinu dana svedočimo porastu nasilja ekstremne desnice i njenih pripadnika. Najsvežiji primer je upad kolima u prihvatni centar za migrante u Obrenovcu koji je izvršio član pokreta „Levijatan“.

Da, na žalost. „Levijatan“ je jedna od organizacija koja propagira antimigrantsku politiku. Na sreću, napadač, koji ima svega 20 godina, nikoga nije povredio.

Prošle godine izvršena su dva napada u kampusu Novosadskog univerziteta na trojicu studenata angažovanih u građanskim protestima, a među njima i na aktivistu Antifašističke koalicije Dejana Bagarića, koji je brutalno pretučen. Na osnovu prirode napada, targetiranih žrtava, konteksta, iskaza koje su dali sami studenti, nije bilo teško utvrditi iz kojih krugova su napadači.

• Kako pravosudni sistem reaguje na učestale pojave izazivanja rasne, nacionalne i verske mržnje?

Naša aktivistkinja Milica Nedović istražila je koliko su efikasna tužilaštva i sudovi na teritoriji Vojvodine u pokretanju postupaka, odnosno donošenju presuda za krivična dela koja u sebi sadrže elemente fašizma, netrpeljivosti i nasilja nad onima koji su žrtve takvih krivičnih dela. Analiza se posebno bavila procesom koji se pred novosadskim sudom vodio više od decenije protiv članova organizacije „Nacionalni stroj“, zbog incidenta na građanskoj šetnji „Stop fašizmu!”. Taj postupak je, kako je javnosti već poznato, okončan u maju prošle godine oslobađajućom presudom Goranu Davidoviću Fireru, vođi te zabranjene neonacističke organizacije. Davidović je sada aktivan na javnoj i političkoj sceni Srbije.

Zbog svih pojava koje sam opisala, Antifašistička koalicija u ovoj i narednim godinama posvetiće se radu sa mladima. To mora biti naš prioritet i mi moramo postati mnogo bliži generacijama koje dolaze. Takođe, nastojaćemo da se čvršće povežemo sa antifašističkim organizacijama u regionu i Evropi. To će, verujemo, povećati našu snagu i uticaj u Srbiji.

Izvor: Al Jazeera