Mangupi u Vučićevim redovima

Piše: Dragoljub – Draža Petrović

Treći po redu protest Inicijative “Ne da(vi)mi Beograd” zbog već famoznog noćnog rušenja u beogradskom kvartu Savamala u subotu uveče podsetio je na one šetnje pre dvadeset godina upriličene zbog pokušaja Slobodana Miloševića da pokrade lokalne izbore.

Ne toliko po ondašnjoj masovnosti usred zime, mada je procena da je na ulicama glavnog grada Srbije u subotu bilo 20.000 ljudi, koliko po čistoj građanskoj energiji, lišenoj partijskog prizvuka koji obično sve pokvari.

U masi koja je protestovala ispred zdanja Skupštine Beograda, a posle šetala do zgrade Vlade Srbije, bilo je i “prvoboraca” iz 1996., ali mnogo više onih koji su tih godina pohađali obdanište.

Bili su tu i muzičar Marčelo, reditelj Gorčin Stojanović, novinar Zoran Kesić, kao i mnogi drugi čije prisustvo je samo potvrdilo da ta šetnja nije neki obični i najčešće jalovi partijski skup, već zametak mirnog građanskog bunta.

Nije to još ona kritična masa koja bi ozbiljno uzdrmala vlast Aleksandra Vučića, ali je dovoljna da zabrine aktuelni režim koji je ionako vazda zabrinut nad svojom sudbinom i pored skoro natpolovične podrške biračkog tela izašlog na aprilske izbore.

To su pokazala i dva saopštenja izdata ekspresno, još dok je šetnja po beogradskim ulicama trajala – jedno je medijima poslala Vučićeva SNS, drugo Dačićeva SPS. SNS je šetnju nazvala “još jednim cirkusom” procenivši da su organizatori doveli hiljadu ljudi manje nego pre dve nedelje, a SPS da je u pitanju licemerje.

Vučićevo otkriće

Sve se dešavalo nekoliko dana pošto je stari-novi premijer Vučić na teatralnoj konferenciji za štampu rekao da iza noćnog “fantomskog” raščišćavanja terena gde niče “Beograd na vodi”, stoji vrh gradske vlasti Beograda. U prevodu: njegovi bliski saradnici iz SNS.

Za to mu je bilo potrebno mesec i po dana zamajavanja javnosti i pokušaja da se stvar zataška tako što će biti zaboravljena. Kada su se u celu priču umešali i međunarodni faktori – od američkog ambasadora Kajla Skota do šefa Delegacije EU u Srbiji Majkla Davenporta – Vučić je naprasno saznao ko stoji iza rušenja u Savamali.

I rešio da žrtvuje nekog “mangupa iz svojih redova” na oltaru sopstvene vlasti. Što, naravno, ne znači da će žrtvovani okončati političku karijeru – najverovatnije će uskoro dobiti neku novu funkciju.

Gradonačelnik Siniša Mali već se pominje u čaršijskim nagađanjima kao mogući guverner Narodne banke Srbije.

Pričao mi je pre neki dan jedan od ljudi upućenih u “savamalska” zbivanja da su Vučiću i arapski investitori “Beograda na vodi” skrenuli pažnju kako bi ta afera morala da se reši. Ni njima nije bilo najjasnije zašto je došlo do noćne akcije ukoliko se radi o legalnom rušenju nelegalnih objekata. Mada će na kraju ispasti da je u pitanju bilo nelegalno državno rušenje nekoliko nelegalnih i nekoliko legalnih objekata. Obavljeno po sistemu: “Ako prođe – prođe”. I po sistemu: “Ne može nam niko ništa, hajde da pokušamo”.

Istovremeno, Vučić i dalje pokušava da opravda događaje od 25. aprila kada su u dva ujutru ljudi sa fantomkama rušili u hajdučkoj državnoj akciji – pre neki dan je izjavio kako bi lično seo na bager i rušio u Hercegovačkoj ulici, samo što bi on to učinio danju. Hoće da kaže kako i dalje nije sumnjivo što teren oko “Beograda na vodi” ruše macolama i raščišćavaju bagerima N. N. lica sa kapama kakve se obično nose prilikom pljačke banke.

Fantomke u programu uživo

U akciji opravdavanja sebe i svojih saradnika, on sve vreme pominje akciju hapšenja Slobodana Miloševića u beogradskoj Vili “Mir” kada su “crvene beretke”, u to vreme regularna policijska jedinica, upale u rezidenciju bivšeg predsednika. Sličnost između te dve akcije koju potencira Vučić je apsolutno nikakva.

Uz to, kada je 2001. ta “fantomska” skupina hapsila Miloševića, akciju su tokom noći iz minuta u minut prenosile i televizije. Snimci rušenja u Hercegovačkoj ulici isplivali su u javnost tek kada je istraživački portal KRIK uspeo da nabavi kadrove koje je zabeležila neka bezbednosna kamera. I na kojima se uglavnom ništa ne vidi.

Akcija “fantoma” u Savamali nije direktno prenošena na srpskim televizijama kao “fantomsko” hapšenje Miloševića u Vili “Mir”, što govori o još jednom aspektu ove priče: petnaest godina kasnije ni mediji nisu ono što su nekada bili.

Najveći nacionalni mediji “aferu Savamala” koja je najozbiljniji udarac Vučićevoj vlasti za četiri godine i dalje tretiraju kao sporadični komunalni incident. I progovorili su o njoj tek kad je i Vučić rešio da progovori.

To ukazuje da će i oni koji bi da nešto kažu protiv vlasti možda morati da nose fantomke u živom programu. Da ih ne prepoznaju oni koji svaku opoziciju, pa i građansku, smatraju neprijateljima države.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera