Oglasi

'Mali Trump' pritiska Nijemce kao da su Balkanci

Nediplomatskim istupima američki ambasador u Berlinu već deset mjeseci nastoji da izdejstvuje bespogovorno njemačko usklađivanje interesima SAD-a.
Prvi skandal sa Grenellom je izbio samo dan nakon što je u Berlinu predao akreditive predsjedniku Frank-Walteru SteinmeieruEPA

Od raspada SFR Jugoslavije u balkanskim zemljama uveliko se učvrstio utisak da su ambasadori Sjedinjenih Američkih Država, ali i nekih drugih sila, ne samo moćniji od lokalnih vlastodržaca, već i da se ne libe i da javno pokažu da se mešaju u unutrašnje poslove zemalja u kojima službuju. Taj utisak kod mnogih su pojačali, kako otkriće detalja američke diplomatske prepiske koju je objavio Wikileaks, tako i uvreženi stav da naše zemlje isuviše male i nemoćne da bi se suprotstavile volji velikih sila. Pa čak i kada se njihovi ambasadori ponašaju kao svojevrsni namesnici kolonija iz vremena Rimske imperije.

Međutim, izbor Donalda Trumpa za predsednika SAD uveo je u visoku međunarodnu politiku dotad nezamislivo grubu komunikaciju među liderima savezničkih zemalja, koje su izgubile svojevrsni imunitet od američkih nediplomatskih udara. U skladu s tim, novi američki ambasador u Berlinu, Richard Grenell, minulih deset meseci, ne samo što svim sredstvima nastoji da natera Nemce da vode politiku u skladu sa američkim interesima, već ih bez previše ustezanja javno pritiska i kritikuje.

Grenellovo ponašanje je razuverilo svakoga ko je mislio da se samo na Balkanu može čuti da američki ambasador određuje da li je zemlja u kojoj službuje „na pravoj strani istorije“, raspravlja o tome gde će ići novac poreskih obveznika, javno kritikuje ministre ili im čak preti sankcijama ukoliko donesu neku odluku. Još kada je pre nešto više od deset meseci došao u Berlin da preda akreditive, Grenell je među nemačkom elitom već imao imidž nekoga ko je nepredvidljiv, bez previše diplomatskih manira uz direktnost koja uvek zaboli drugu stranu.

Uzburkani duhovi

Ovaj bivši komentator TV stanice Fox News i portparol američke misije pri Ujedinjenim nacijama nije „razočarao“ očekivanja. Štaviše, i dan danas on uspeva da uzburka duhove u političkim, ekspertskim i privrednim krugovima u Berlinu.

Prvi skandal je izbio samo dan pošto je u Berlinu predao akreditive predsedniku Frank-Walteru Steinmeieru. U stilu svog predsednika, Grenell je na Tviteru saopštio da će američke sankcije ciljati ključne sektore privrede Irana te da „nemačke kompanije koje posluju u Iranu treba momentalno da spuste nivo svojih operacija“.

Uzalud mu je na Tviteru veteran nemačke diplomatije Wolfgang Ischinger poručio: „Ako želite da izbegnete nevolje, objašnjavajte politiku svoje zemlje i lobirajte kod zemlje domaćina, ali nikada joj nemojte reći šta da radi. Nemci vole da slušaju, ali ne prihvataju instrukcije”. Uzalud je ljutito reagovao i šef nemačke diplomatije Heiko Maas, jer se Grenell nije zaustavio niti ublažio retoriku. Naprotiv. Usledila su oštra ubeđivanja da Nemačka, Francuska i Velika Britanija slede SAD i izađu iz iranskog nuklearnog sporazuma i uvedu sankcije Iranu. Potom su usledile pretnje trgovinskim ratom zbog prevelikog nemačkog suficita u trgovini sa SAD, pritisci da Nemačka poveća budžet za vojsku, pa da u svom vazdušnom prostoru zabrani letove iranskoj aviokompanijina Mahan Air, da odustane od projekta izgradnje gasovoda Severni tok 2 od Rusije do Nemačke, potom kritike nemačke politike prema izbeglicama...

„Mali Trump“, kako ga nekad u Nemačkoj nazivaju, nije stao sa američkom šok-terapijom za Nemce, ali i celu EU. Naprotiv. Udario ih je tamo gde ih najviše boli.

Miješanje u politiku

U intervjuu za američki desničarski portal Breitbart on je nagovestio da namerava da se umeša u evropsku politiku kako bi „osnažio konzervativce širom Evrope“. Budući da, kada je Nemačka u pitanju, tu očigledno nije mislio da vladajuće demohrišćane već na desničarsko populističku Alternativu za Nemačku (AfD), to je upalilo crvenu lampicu u Berlinu. Ne samo zbog mogućeg uticaja na nacionalnom nivou, već zbog strahovanja da bi Grenell mogao da podupre ujedinjavanje krajnje desničarskih i anti-EU snaga na nivou cele EU.

Iako su neki njegovi potezi bili direktno kršenje člana 41 Bečke konvencije, koji kaže da diplomate „imaju obavezu da se ne mešanju u unutrašnje poslove“ zemlje domaćina, Berlin se nije usudio da protera nepoželjnog izaslanika. Najpre su nastojali da se sa njim češće sastaju kako bi uspeli da mu objasne nemačku politiku. Ali, kada su shvatili da on radije ide na događaje u organizaciji AfD-a ili na javne sastanke sa ličnostima i predstavnicima organizacija, koje važe za islamofobne ili anti-Merkel i anti-Eu nastrojene, nemački zvaničnici su odustali. Štaviše, nastoje da ga „politički izoluju“ u Berlinu.

Ali, prošle sedmice Grenellov pritisak na zvanični Berlin se višestruko uvećao, a bes nemačke javnosti proključao kada su iz istraživanja dopisnika Wall Street Journalla iz Berlina, Bojana Pančevskog, saznali detalje kako američki ambasador pritiska nemačke vlasti. Najpre je objavljen tekst o svim detaljima kako pritiska Berlin da odustane od izgradnje Severnog toka 2, poput toga da je pisao nemačkim kompanijama koje učestvuju u projektu, preteći im američkim sankcijama ako ne odustanu od gasovoda.

Grenellove prijetnje

U istom danu usledilo je još jedno novinarsko otkriće i to o Grenellovom pismu nemačkom ministru ekonomije Peteru Altmaieru u kojem mu praktično preti da će, ukoliko Nemačka prihvati da tehnologija kineskog koncerna Huawei bude korišćena u širenju nemačke brze 5G mobilne mreže, američke obaveštajne službe smanjiti ili čak prekinuti razmenu obaveštajnih i ostalih podataka sa nemačkim kolegama.

Nije ni završena plejada kritika iz usta i pera nemačkih političara, komentatora i novinara, a usledio je novi Grenellov udar. Ovog puta zbog tek objavljenog predloga nemačkog budžeta za period od 2020. do 2032. u kojem se vidi će Nemačka i dalje biti daleko od toga da na odbranu troši najmanje dva odsto bruto društvenog proizvoda (BDP) koliko je NATO odredio kao željeni cilj njenih članica. Prema planu, nemačka izdvajanja za odbranu svake godine rastu u milijardama evra, ali u procentima BDP-a raste vrlo sporo od prošlogodišnjih 1,25 odsto BDP-a do nivoa od 1,37 odsto u 2020. da bi 2023. ponovo pao na tek 1,25 odsto.

Grenell je ovo kritikovao rečima da to što „nemačka vlada čak razmatra smanjenje svog i onako neprihvatiljivog doprinosa vojnoj spremnosti predstavlja uznemirujući signal Nemačke za preostalih 28 saveznika u NATO“.

Ove Grenellove kritike dovele su do toga da je potpredsednik opozicionih nemačkih liberala (FDP) Wolfgang Kubicki tražio od nemačkog šefa diplomatije da „odmah proglasi Richarda Grenella personom non grata“. Kubicki je istakao da „ko god da se, kao američki diplomata, ponaša kao da je visoki komesar okupacione sile mora da nauči da postoje granice naše tolerancije“. Prema njegovim rečima, on ovim ne želi da brani ovaj budžetski plan ali „ne možemo više da tolerišemo da se američki ambasador iznova i iznova meša u politička pitanja suverene države“.

Žustri odgovori

Iz Socijaldemokratske partije (SPD), iz čijih redova je šef diplomatije ali i ministar finansija koji je pisao predlog budžeta, nisu govorili o proterivanju, ali su podjednako žustro odgovorili. Šef poslaničke grupe SPD-a u Bundestagu, Carsten Schneider, istakao je da je  Grenell „jedan potpuni diplomatski promašaj“ te da ambasador „već dugo neguje ton i stil koji je neprihvatiljiv između bliskih saveznika“. Kako kaže, „sve to podseća na ponašanje jednog nasilnika“, a ponovljene „grube provokacije“ naštetile su transatlantskim odnosima.

Njegov kolega Michael Grosse-Broemer, iz Hrišćansko-demokratske unije (CDU) kojoj pripada kancelarka, bio je nešto umereniji pa savetuje ambasadoru da nemački budžet šire sagleda te da Nemačka ispunjava sve obaveze „po pitanju stranih misija i međunarodne odgovornosti“.

Iako su postupci „malog Trumpa“ bez svake sumnje povećali antiameričke stavove među Nemcima, kada se saberu učinci ovog za Berlin neuobičajenog ambasadora ispostavlja se da njegovi pritisci i mešanje u unutrašnje poslove nisu tako nedelotvorni.

Pod njegovim pritiskom, Nemačka je pristala da na severu zemlje gradi najmanje dva terminala za pretakanje LNG. Iako ne odustaje od Severnog toka 2, ona je time prvi put pristala da uvozi tečni gas napravljen procedurom frackinga, kojim Amerikanci žele da bude zamenjen ruski gas kojim se „napaja“ Evropa. Dakle, ako se ispune ova nemačka obećanja, Grenell je uspeo da Nemce nagovori da kupuju taj američki gas, koji je znatno skuplji od ruskog.

Utjecaj pritisaka

Možda nije promenio nemačku politiku prema iranskom nuklearnom sporazumu, ali su njegovi pritisci uticali da veliki nemački koncerni, kao što su Volkswagen, Daimler, Siemens i Allianz, odustanu od ambicioznijih investicija u Iranu iako su se tamo tek vratili posle dve decenije pauze. Osim toga, Berlin je pristao da zabrani letove Mahan Aira u Nemačkoj, jer Amerikanci tvrde da je ova iranska aviokompanija pomagala akcije iranske Revolucionarne garde u Siriji.

Nemačka nije podlegla ucenama koje se tiču tehnologije Huaweija, ali je kancelarka poručila kineskom koncernu da „kada rade u Nemačkoj, kineska država ne može da pristupi svim informacijama svih kineskih proizvoda“. Osim toga, one je istakla da je za njenu vladu „bezbednost od velikog značaja, naročito po pitanju širenja 5G mreže, zbog toga mi za nas definišemo sopstvene standarde“.

Dakle, zvanični Berlin ne želi da u potpunosti „zarati“ sa Vašingtonom pa ni sa samim Grenellom te pravi ustupke. Prema svemu sudeću, mnogo veće nego što je činio kada je u Beloj kući bio među Nemcima i dalje veoma popularan Barack Obama.

A da ne bude zabune, pritiskao je i Obama Berlin. Naročito u vreme dužničke krize u Grčkoj i evrozoni. Na samitu G-20 u Francuskoj 2011. hteo je da ubedi Evropljane da za spasilačke fondove daju mnogo više novca, predlažući im da koriste devizne rezerve svojih centralnih banaka.

To je za kancelarku Merkel bilo neprihvatljivo, jer je moćna i nezavisna Bundesbanka tu mogućnost već isključila. Uznemirena je pitala Obamu kako može da je tera da krši nemački ustav, ali on je insistirao da je to najbolje rešenje. Tu napetu situaciju je prekinuo francuski predsednik Nicolas Sarkozy, predloživši pauzu u trenutku kada je, kako tvrdi, Merkel imala suze u očima.

Napuštajući taj sastanak, Obama je hteo da Merkelovoj da do znanja da razume u kakvoj je teškoj situaciji pa ju je zagrlio. Na pauzi je, pak, sa svojim saradnicima odlučio da odustane od svog predloga. I time ispoštovao kancelarku i nemački ustav, po cenu žrtvovanja svog predloga.

Trump nikad ne bi zbog toga žrtvovao sopstveni uspeh. Zvanični Berlin je toga vrlo dobro svestan. Zbog toga nastoji da ne odgovara oštro na Trumpove i Grenellove nediplomatske ukore, već da ispuni deo zahteva, uz istovremenu nadu da će se početkom 2021. promeniti stanar Bele kuće.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove Al Jazeere Balkans. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Al Jazeera Balkans zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.