Oglasi

Liesbeth Zegveld: Holandija je odgovorna za smrt dvojice Nuhanovića i Rize Mustafića

Smrt trojice Bošnjaka koji su ubijeni u srebreničkom genocidu Holandiju indirektno čini odgovornom za genocid, kaže advokatica Liesbeth Zegvelt.
Liesbeth Zegvelt vodila je slučaj pred Vrhovnim sudom HolandijeUstupljeno Al Jazeeri

Priču o tome šta se dešavalo kobnog 11. jula u Srebrenici nikada ne treba prestati pričati, a svaki novi detalj upotpunjuje složenu sliku genocida koji se desio 1995. godine. Jedan od tih segmenata je i borba preživjelih žrtava genocida da dokažu istinu na sudovima diljem svijeta, pa tako i na onim u Holandiji.

Danas, kada se genocid u Srebrenici sve učestalije negira i kada revizionisti nastoje falsificirati historijsku istinu presude poput one koji je donio Vrhovni sud Holandije u tužbi koju su vodili Hasan Nuhanović i porodica Rize Mustafića pomažu da se shvate obim i strahote počinjenih zločina.

Holandska advokatica za ljudska prava Liesbeth Zegveld vodila je slučaj pred holandskim sudom uspjevši dokazati da je Holandija odgovorna za smrt troje Bošnjaka, brata i oca Hasana Nuhanovića i Rize Mustafića. U razgovoru za Al Jazeeru spremno se prisjetila detalja slučaja otvoreno govoreći kako se Holandiju indirektno može smatrati suodgovornom za počinjenje genocida.

„Izbačeni iz baze UN-a“

Ono što je Zegvelt uspješno dokazala jeste da pripadnici holandskog bataljona nisu smjeli „isporučiti“ svoje zaposlenike pripadnicima Vojske Republike Srpske.

„Porodica Mustafić, otac te porodice Rizo radio je za holandski bataljon kao električar i bio je na taj način povezan sa bataljonom i samim tim i za holandsku vladu. Hasan Nuhanović je bio prevodilac Ujedinjenih nacija i u tom kapacitetu je bio povezan sa holandskom vojskom. U tom smislu su bili povezani sa Holandijom i tražili smo od Vlade objašnjenje, izvinjenje i kompenzaciju za ono što se desilo. Hasan je izgubio cijelu porodicu; brata i oca su izbacili iz baze u Potočarima pravo u ruke bosanskih Srba, a Rizo Mustafić je također izbačen iz baze i poslije toga je ubijen“.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: "Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu."

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ono na čemu je Zegveld uspješno insistirala tokom procesa bio je argument da su pripadnici holandskog bataljona bili obavezni zaštititi svoje lokalne uposlenike i njihove porodice „a Vlada Holandije nije uspjela da osigura da holandski batoljon sprovede pravila Ujedinjenih nacija o zaštiti ljudskih prava. U tom smislu Holandija je bila uključena u neuspjehu da sačuva ljude koji su bili pod direktnom i efektivnom kontrolom holandskog bataljona“.

Na pitanje da li je Holandija bila involvirana u počinjenje genocida, Zegvelt kaže da takvo pitanje sugerira pozitivnu, ali previše tešku kvalifikaciju. Ipak, kaže da jeste u jednom indirektnom smislu.

„Mislim da bi takva kvalifikacija bila previše teška, jer nisu oni (pripadnici holandskog bataljona) počinili genocid, oni su odgovorni za smrt ovo troje ljudi konkretno,  a naravno ovo troje ljudi je ubijeno u sklopu genocida. U indirektnom smislu možemo reći da, ali samo indirektno. Genocid nije bio dio slučaja koji sam vodila, jer se odnosio samo na ovo troje ljudi, ali slažem se da su ovi ljudi ubijeni u genocidu, a Holandija nije uspjela spriječiti njihova ubistva. Holanđani nisu nikoga ubili, ali su morali učiniti mnogo više.

Holanđani su bili aktivni

Ono što je ljuti, objašnjava dalje, jeste narativ o tome da su vojnici holandskog bataljona bili previše pasivni. Ne, kaže Zegvelt, da nisu bili pasivni, oni su bili veoma aktivni i toga su danas mnogi svjesni.

„Djelovali su, jer su izbacili ljude iz baze. Prvo su pustili ljude da uđu u bazu, tražeći pomoć, a onda su odliučili da ih izbace. Izbacivanje ljudi pravo u ruke neprijatelja je čin djelovanja. Uvijek se kaže da je holandski bataljon bio pasivan, ali oni su bili aktivni – to je greška. Tako da su se izvukli s tim pristupom događjima koji ne opisuje dovoljno ono što su napravili. Ono za šta se optužuju je mnogo manje nego što se stvarno dešavalo. I ponavljam: Nisu bili pasivni!“

Kada govori o tome kakvo je ponašanje trebalo da bude među pripadnicima holandskog bataljona i da li je bataljon trebao da se oružano suprotstavi snagama VRS-a i odbrani UN-ovu zaštićenu zonu Zegveld kaže da je to veoma teško pitanje i da do danas nema pravi odgovor na njega.

„To je veoma teško pitanje i ja imam malo znanja da u potpunosti odgovorim na to pitanje. Ono što je bio moj slučaj, o čemu je govorio, jeste da kada ste već dozvolili ljudima da dođu u bazu onda ste trebali učiniti i da ih zaštitite, a ne izbaciti ih. A ono što su trebali uraditi prije tog čina je sasvim nešto drugo. Slažem se da su podbacili. Uvijek se govorilo da smo poslali malo ljudi, slabo naoružanih da štite ljude, ali ja ne mogu prihvatiti to objašnjenje. Argument u Holandiji je oduvijek bio da nismo bili u stanju da se suprotstavimo u smislu aktivne borbe, ali ono što je ključ u razumijevanju slučaja Nuhanović i Mustafić jeste da oni i nisu trebali da uzmu oružje i aktivno učestvuju u borbi, nego su trebali zaštititi te ljude koji su se nalazili unutar njihove vojne baze, na njihovom suverenom teritoriju“.

Šanse za preživljavanje 10 posto

Posebno je pitanje slučaj svih ostalih ljudi koji su se našli u bazi, bili istjerani iz njenog kruga, a onda su ubijeni u genocidu. Sud je nedavno, objašnjava Zegvelt, donio odluku u kojoj je Holandija oslobođena odgovornosti za njihovu smrt, odluka koja je za nju nepoštena i diskutabilna.

„Vrhovni sud je nedavno donio presudu koja se tiče drugih ljudi koji su bili izvan baze i rekao je da nema odgovornosti za Holandiju. Vojnici holandskog bataljona nisu bili u mogućnosti da ih vojno zaštite tako da tu nema odgovonosti. Bosanski Srbi su bili mnogo vojno jači nego Holanđani i izvukli su se, ali što se tiče ljudi unutar baze rekli su da Holandija ima odgovornost od 10 posto. Šanse za preživljavanje ljudi da su ostali u bazi bile su 10 posto.

Razlozi koje navodi sud su da bi bosanski Srbi vjerovatno ušli u bazu i svi ljudi unutra bi svakako bili odvedeni. Ali to se ne može reći sa sigurnošću nego sa sigurnošću od 90 posto. To kaže presuda, što je drugačije od presude Nuhanovića i Mustafića, a razlika je u tome jer su oni bili uposlenici Holandije, a napustili su bazu na kraju kobnog dana i argument koji smo mi iznijeli jeste da su trebali i morali ostati sa Honđanima. I napustiti bazu zajedno sa Holanđanima. Postavljali smo pitanje šta bi bilo sa njima da su ostali unutar baze i da li bi njihova sudbina bila ista kao i sa drugih blizu 300 ljudi.

Mislim da bi šanse za preživljavanje bile mnogo veće da su ostali u bazi i mislim da bosanski Srbi nikada ne bi zauzeli bazu Ujedinjenih nacija, ali Vrhovni sud je donio drugačiju odluku. Ali to ne znači da Holandija nije odgovorna za sve ljude u bazi, makar i za ovih 10 posto, jer bi tih 10 posto moglo da spasi njihove živote, a oni su svi ubijeni. Znači, Holandija je odgovorna za smrt ljudi koji su se nalazili unutar baze“, zaključuje Zegveld na kraju razgovora.

Izvor: Al Jazeera

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove Al Jazeere Balkans. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Al Jazeera Balkans zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.