Komplikovan odnos centralne Evrope prema EU

Uveliko traju najveći izbori sveta. Građani Evropske Unije biraju 751 poslanika, koji će reprezentovati interese 28 zemalja sa oko 512 miliona stanovnika. Od 751 poslanika, 105 će pripasti zemljama višegradske četvorke, dakle zemljama centralne Evrope: Češkoj, Mađarskoj, Poljskoj i Slovačkoj, koje se mesecima nisu skidale sa naslovnica svetskih medija, jer kako se to gleda na takozvanom Zapadu, one u svoje najbolje historijsko doba, vreme dobrobiti kakvo njihovi građani nisu gledali decenijama unazad naprosto povampirile; počele flert ne samo sa populizmom, što se dešava i drugima po svetu, već sa fašizmom, sa čijeg gorkim ukusom se poznaju čak predobro.

U svakoj od tih zemalja aktivirale su se stranke ili čak udruženja stranaka (posebno u Poljskoj), koje su postala briga mnogih proevropskih posmatrača, jer njihova podrška brzo je narasla od nule do šest do osam odsto. Još nekoliko nedelja unazad mnogo se raspravljalo o mogućim koalicijama istih s italijanskim desničarom Mateom Salvinijem, koji je pravio ture po višegradskoj regiji, pa i o potencijalu saradnja sa Marine Le Pen, pa i o tome što se Evropa raspada, evo još malo pa će nestati, vidi Brexit, pogledaj Poljsku i Mađarsku…

No uprkos duboke krize u centralnoevropskim društvima, a i u samoj Evropskoj uniji iznenađuje činjenica da se očeuke da će izlaznost na evropske izbore u Poljskoj, Slovačkoj, Mađarskoj i Češkoj biti najviša u njihovoj historiji glasanja na nivou EU. Pomenute zemlje imale su jedne od najnižih izlaznosti na nivou cele EU u 2014. godini, sa Slovačkom na prvom mestu sa 13 odsto, Češkom na drugom sa 18,2 odsto, na trećem je bila Poljska (24 odsto), te Mađarskom sa izlaznosti od 28 odsto, dok je evropski prosek iznosio 42 odsto.

Očekuje se dva puta veća izlaznost

Paradoksalno, u doba najveće krize kako identiteta tako i vrednosti, višegradski glasači prema prvim istraživanjima izaći će u najvećem broju ikad do sad kako bi izabrali svoje predstavnike u najvećem parlamentu sveta.

Lokalna istraživanja kažu da će u svakoj od četiri zemlje izlaznost biti skoro dva puta veća u odnosu na prethodne izbore.

Da li će tako zaista i biti, vreme i glasači će pokazati, no kako kaže Tomaš Stražay, direktor slovačkog think–thanka SFPA vrlo je teško predvideti kako rezultate tako i izlaznost, zbog toga što građani imaju vrlo specifične navike.

„Prema istraživanjima kod nas, u Slovačkoj očekuje se izlaznost od 20 odsto, ali da li će tako zaista biti? Sve zavisi ne samo od stranaka, već i od vremena”, šaljivo primećuje Stražay misleći na činjenicu da ako bude loše vreme, ljudi će nerado izlaziti iz kuća. Upitan kako je moguće da u Slovačkoj, koja je najviše proevropska zemlja od svih višegradskih u smislu politika EU, jer je jedina primila izbeglice na bazi kvota, te kao jedina ušla u evrozonu, a ipak kad je glasanje u pitanju izlaznost je dosta niska, on kaže da je to slovački sindrom.

„Ljudima u ovoj regiji ništa bolje od Evropske unije nije se desilo u celoj njihovoj historiji. Mi u Slovačkoj ne idemo glasati, ali članstvo u EU smatramo uspehom, ponosimo se i time što smo u evrozoni. Mi takođe u našoj celoj regiji mnogo volimo da kukamo na sve, ali s druge strane živimo dobro. Ne mogu da zamislim više da se vraćamo na pokazivanje pasoša na granicama”, kaže Stražay.

Po njegovom mišljenju pak ne treba bežati od problema, koje Evropska unija ima.

„Ponekad EU ne ume da zauzme jedinstven stav u globalnim pitanjima, ima i drugih mana, ali teško mi sad naći neku alternativu učlanjenju. Imamo šta imamo, a da bi bilo bolje treba nešto preduzimati”, zaključio je Stražay.

Eksploatacija strahova

Takođe pozitivnog stava je Edit Zgut, analitičarka iz Mađarske, koja primećuje da ni Mađari nisu pretežno antievropski nastrojeni, iako Viktor Orban uložio je mnogo napora i novca kako bi podelio društvo i plasirao antievropske vrednosti i politiku.

„Izlaznost može biti i 40 odsto i uprkos činjenici što većina Mađara je proevropska, evroskeptici mogli bi biti uspešni (u dobijanju podrške) kroz eksploataciju strahova baziranih na pitanju identiteta”, rekla je Zgut.

Ona kaže da je Orbanova vlada od 2015. godine potrošila 100 miliona evra i da SAD zajedno sa Evropskom unijom žele da unište nacionalne države kroz migrantsku krizu.

„Ovo je imalo ogroman uticaj na javno mjenje, oko 45 odto glasača Fidesza tvrde da su migracije najveća opasnost po Evropu, dok Džordž Soroš i Brisel su veća spoljašna opasnost od Rusije”, rekla je Zgut.

No uprkos moćnoj medijskoj mašineriji (80 posto medija nalazi se u rukama Fidesza), koja širi laži, a vesti poput isključenja Orbana od strane EPP, pada Strachea ili skandaloznog političkog azila za Nikolu Gruevskog ne dopiru do Mađara previše, Mark Zoltan Kekesi, novinar iz Szegeda, grada na granici sa Srbijom, kaže da godinama unazad istraživanja pokazuju da Mađari i dalje su snažno proevropski orijentisani.

„Znatna većina od 70 do 80 odsto su snažno za članstvom Mađarske u Evropskoj uniji, ovo stoji i za Orbanove pristalice, jeste kontradiktorno, ali ima jako malo Mađara koji bi rekli da treba izaći iz Evropske unije” kaže Kekesi. Štoviše, Kekesi kaže da uprkos antievropskim kampanjama, Mađari sebe smatraju poslednjom granicom „evropejstva”.

„Sve što je istočno, nije više evropsko. Zato smo mi jako evropski orijentisani, a s druge strane pojavljuje se ova čudna etničko–lingvistička komponenta otuđenja na kojoj potenciraju ekstremisti ističući njenu starinsku crtu, koju bi mogla obrisati kako to oni kažu nasilna evropeizacija”, smeje se Kekesi. On ipak primećuje da je državna kampanja iz 2017. godine, plaćena iz budžeta, imala slogan: „Mađarska je snažna i ponosna evropska zemlja”. On kaže da država ponaša se kao Dr Jekyll i Mr Hide. Loše epitete vezuje za Brisel, pozitivne za EU.

Antimigrantska atmosfera

„S druge strane Fidesz nastavlja snažnu antimigrantsku retoriku, što mu daje dosta glasova. Ipak primetno je da su ljudi više umorni od toga”, kaže Kekesi. Po njegovom mišljenju Orban bi vrlo lako mogao da izgubi glasače ukoliko bi Mađarska bila isključena iz Schengena zbog svog ponašanja.

„Ovo bi stvorio nenormalne gužve na prelazu za Austriju u Hegyeshalom, ljudi bili bi jako besni, što bi moglo oslabiti Orbanovu poziciju”, ističe Kekesi.

I u Poljskoj, u kojoj slično kao u Mađarskoj Jaroslaw Kaczynski zajedno sa Zakonom i Pravdom širili su vrlo toksičnu, antimigracionu i jedno vreme antievropsku atmosferu, podrška Evropskoj uniji ostaje na jako visokom, 80-procentnom nivou. Malo ko može da zamisli život van evropske zajednice ne samo u Varšavi, nego i u Poljskoj.

Zgut ističe da je ipak razlika između Mađarske i Poljske što Kaczynski uprkos svojoj toksičnosti, nije uspeo da svede javnu debatu na jednu samo dimenziju, a to se desilo u Mađarskoj.

Wojciech Przybylski kaže da uprkos promenama u Poljskoj u javnom diskursu, svi razumeju da pripadanje Evropskoj uniji je ključno strateško pitanje za Varšavu.

„Svi dobro razumeju da je prisustvo Poljske u Evropi stvar naše bezbednosti”, rekao je Przybylski. On takođe primećuje da se proevropska orijentacija znatne većine Poljaka ne kosi sa njihovim konzervatizmom ili podrškom Zakonu i Pravdi.

„Te dve stvari se uopšte ne kose i nije to stvar konzervativnih ubeđenja, ovo je naprosto ideološko obojenje Poljske”, kaže Przybylski. Po njegovom mišljenju, uprkos tome što mnogo se pričalo o potencijalnim frontovima saradnje desničara na evropskom nivou, te koalicije nisu tako očigledne, ni jednostavne u spajanju.

„Imamo Babiša u Češkoj koji pripada ALDE koaliciji, imamo slovački SMER kome već padaju rejtinzi, ali ne toliko da bi lokalni fašisti mogli ga pobediti na izborima u ovom trenutku, što se tiče Zakona i Pravde njihova podrška je postojala kod britanskih torijevaca jedino, te znamo da s Brexitom stranka Kačinjskog ostaje bez ikog”, kaže Przybylski i primećuje da ranije analize oko saradnje Kačinjskog i Salvinija su takođe nerealne, jer Kačinjskom se ovo ne isplati. Možda bi mogli krajnji desničari poput Korvina Mikke i njegove konfederacije, ali oni još uvek nemaju veliku podršku u Poljskoj, u kojoj političari svesni su da neće dobiti podršku građana uvodeći krajnje antievropsku politiku.

Češka ostaje vezana za Evropu

On takođe primećuje da i Češka sa Babišem i dalje ostaje vezana za Evropu, možda ne kao euroentuzijasti, ali sa realnim očekivanjima sa dozom euroskepticizma, niko ne smatra da se Evropska unija „raspada”.

„U suštini nijedna od zemlje višegradske četvorke nema takvu perspektivu, postoje glasovi u tim zemljama, ali to vrlo često se dešava na tuđe potrebe, ali kod građana centralne Evrope postoji svest da Evropska unija funkcioniše, možda sporo, možda ne uvek efikasno kako bi to oni želeli, ali ona ume da bude efikasna”, kaže Przybylski te kao primer daje Brexit.

„Brexit je dokazao da EU može da ima jedinstven i čvrst stav. Nakon svih diskusija i optužbi to Velika Britanija želi sad da opovrgne proces koji sama započela. Po mom mišljenju problemi vrlo često su upravo u pojedinim zemljama, ali mnogi to manifestuju kao problem EU. Brexit je dokaz da nije baš tako do kraja”, zaključio je Przybylski.

Izvor: Al Jazeera