Kome trebaju kineski policajci i Huawei kamere u Srbiji?

Vijest da je kineski Huawei, jedan od vodećih svjetskih proizvođača visoke tehnologije, u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Srbije počeo raspoređivati nadzorne kamere širom Beograda i početak zajedničkih patrola srbijanskih i kineskih policajaca u toj zemlji uznemirila je duhove u regiji i dodatno podgrijala priču o kineskom, političkom, utjecaju na Zapadnom Balkanu.

Dok je postavljanje kamera vlast u Beogradu obrazložila tako da će time sigurnost građana biti podignuta na veći nivo, zajedničke patrole policajaca objašnjene su, pored sigurnosnog faktora, tako što se broj kineskih turista u Srbiji povećava, pa bi one trebale doprinijeti “boljoj komunikaciji”.

Kako tvrdi istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Saša Đorđević, Kina preko Srbije želi prolaz ka Evropi.

Zbog toga je ta zemlja, navodi on, uložila svoju političku snagu u međunarodnim organizacijama da pruži Srbiji podršku oko Kosova i time iz ekonomske infrastrukturne sfere saradnje prešla u političku.

“Bezbednosna saradnja je došla sa zakašnjenjem od deset godina kako je potpisan ugovor o strateškom partnerstvu, ali je u poslednje dve godine značajno napredovala”, kaže Đorđević.

Srbija ‘sjedi na tri stolice’

Srbiji, ističe, vrlo odgovara da unapređuje saradnju sa zemljom koja joj je partner povodom kosovskog pitanja.

“Bezbednosna saradnja je logičan sled nakon dobrih ekonomskih i političkih odnosa, ali i činjenice da je Kina prošle godine glasala protiv ulaska Kosova u međunarodnu policijsku organizaciju INTERPOL. Srbija „sedi na tri stolice” – Evropska unija i SAD, Rusija i Kina. Dugoročno, to može negativno da utiče na proces evropskih integracija Srbije i usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije. Neizvesna evropsku budućnost regiona dodatno doprinosi da Zapadni Balkan traži partnere izvan Unije”, smatra on.

Novinar i pisac iz Beograda Tomislav Marković kaže da bi, kada je u pitanju Huawei, a obzirom da se radi o kompaniji koju SAD i neke evropske zemlje optužuju za političku i industrijsku špijunaži I kompaniji koja je glavni izvođač tehničkih radova u uspostavljanju orvelijanskog sistema društvenog kredita i stvaranju digitalne policijske države, interpretacija lako mogla otići u smjeru ozbiljne zabrinutosti s elementima paranoje.

Pogotovo, ističe Marković, što javnost ne zna ništa o tome, “a to znači da vlasti imaju razloga da kriju informacije od građana”.

“S obzirom da je u Srbiji na vlasti garnitura koja sve institucije i resurse zloupotrebljava u partijske svrhe, ne bi me čudilo da to bude slučaj i sa kamerama za nadzor. Sada će predsednik Aleksandar Vučić i ministar policije Nebojša Stefanović mnogo lakše moći da prebroje opozicione demonstrante, a moći će i da utvrde identitet svakog od njih, ako kineske kamere imaju softver za prepoznavanje lica, pa će imati kompletan pregled “snaga haosa i bezumlja”. Moguće je da će se te kamere povremeno koristiti i u borbi protiv kriminala, za šta su i namenjene, ali samo protiv onih odmetnika od zakona koji imaju tu nesreću da ne pripadaju klijentelističkoj mreži vladajuće stranke”, kaže on.

Prema istraživanjima njemačka fondacije Bertelsmann Srbija spada u grupu zemalja u koju Evropska unija još uvijek ulaže više nego Kina, ali je pitanje, kaže Marković, da li će još dugo biti tako, ako imamo u vidu tempo kineskih investicija.

“Problem je u tome što najveći deo onog što srpske vlasti predstavljaju kao kineske investicije, uopšte nisu ulaganja – već krediti. Odnos krediti – investicije iznosi otprilike 3:1. Srbija se zadužuje kod Kine, a kredite dobija pod znatno nepovoljnijim uslovima nego što bi mogla kod međunarodnih finansijskih institucija sa Zapada. To je samo na prvi pogled nelogično i paradoksalno. Nije u interesu građana Srbije da se zadužuju nepovoljnije nego što bi mogli, ali jeste u interesu vladajuće kaste. Prednost poslova koje Srbija sklapa sa Kinom i sličnim državama (Rusijom, na primer) je u tome što se čitav postupak odvija netransparentno, kroz lične dogovore, bez tendera, konkursa, drugih ponuđača i konkurencije”.

Vučiću blizak kineski politički model

Takav poslovni milje, navodi, otvara široke mogućnosti za korupciju kojoj su sklone vlasti obje države.

“Na Indeksu percepcije korupcije za prošlu godinu, Kina i Srbija su podelile zapaženo 87. mesto, sa indeksom 39 na skali od 0 (veoma korumpirana) do 100 (veoma čista). Ako je neko sumnjao da Kina i Srbija nemaju toliko toga zajedničkog, sad je jasno da dele zajedničke vrednosti. Zemlje sa visokim indeksom korupcije imaju slabije demokratske institucije i manjkavu vladavinu prava, na čemu srpske vlasti rade neumorno i udarnički”.

Finansijski utjecaj, navodi Marković, obično je povezan sa političkim, mada je, smatra, teško reći kakav bi konkretno bio politički interes Kine u Srbiji, “ipak je ovo zona ruskog uticaja”.

“S druge strane, ovde bi se moglo govoriti o specifičnom izboru po srodnosti. Predsedniku Srbije i najmoćnije stranke u Srbiji svakako je blizak kineski politički model, intimno mnogo bliži nego modeli demokratskih evropskih država. Pre nekoliko meseci, na Glavnom odboru Srpske napredne stranke, Vučić je rekao da je delegacija SNS-a boravila na studijskom putovanju u Kini. Naprednjački funkcioneri su tamo išli da „vide kako to radi Komunistička partije Kine“ i da “nauče mnogo toga”, a Vučić se hvalio da su kineski komunisti naprednjake dočekali kao braću i sestre”.

Vučić je tim povodom poručio članovima: „Hoću da radite u narednom periodu onako kako oni rade. Detalje i tehniku ću vam objasniti na Izvršnom odboru“.

Teško da su tamo, kaže Marković, naprednjački funkcioneri mogli naučiti nešto o transparentnim demokratskim procedurama, o poštovanju ljudskih prava, slobodnom tržištu, političkom pluralizmu i političkim slobodama.

“Javnosti nisu poznati detalji te posete, ali slanje funkcionera najmoćnije stranke u Kinu da nauče nešto o stranačkom političkom delovanju jasno govori da je Vučiću mnogo draži model jednopartijskog kapitalizma od vrednosti koje vladaju u uređenim evropskim državama. A budući da naprednjački funkcioneri ionako sve opozicione stranke tretiraju kao neprijatelje, izdajnike, strano telo, kao nešto što ne bi trebalo da postoji – reklo bi se da je kineski jednopartijski sistem upravo ideal kojem teže. Kini je u svakom slučaju u interesu da u Srbiji na vlasti bude autokratski režim s kojim može lako da sklapa povoljne aranžmane, dok joj istinski demokratska vlast ne bi odgovarala, jer bi bila okrenutija Zapadu”.

Srećom po Kinu, navodi Marković, takvih prozapadnih, ozbiljno demokratski nastrojenih političara gotovo da i nema, a ako se neki i nađe, zaključuje, on je na potpunoj margini.

Izvor: Al Jazeera