Koliko još knjiških ‘Opomena’ može presuditi Trumpu

Dvanaestogodišnjak u tornju za kontrolu letenja pritiska dugmad američke administracije po trenutnom ćeifu, nezavisno od kretanja aviona na pisti i frenetičnih putanja letilica u vazduhu.

Anonimni autor, na odgovornom položaju u Beloj kući, baš tako uz mnoštvo primera opisuje svog šefa Donalda Trampa, predsednika najmoćnije države na svetu. Avioni se sudaraju i pre nego što polete, a oni u nebeskim visinama nemaju smernice za prizemljenje.

Pred izlazak knjige A Warning (Jedna opomena) 19. novembra, sve je jasnije da je ovo štivo namenjeno zaštiti republikanaca od Trampa. Anonimus u stvari želi da vrati avione svoje stranke u red, kako bi bezbednost i izuzetnost američkog leta bila zadržana u njihovim rukama.

Pisac je, uočava kritičar Njujork Tajmsa, pre svega hteo da “ušuška” svoju partiju, da joj predoči koliko je neophodno da eliminiše Trampa i izabere drugog kandidata za predsedničke izbore 2020. Drugim rečima, republikanci bi morali da se poduprte “insajderskim dokazima”, odreknu nekompetentnog šefa Bele kuće, i istaknu novog takmaca za predsedničku trku, kako ih demokrate ne bi prestigle.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

U “najsočnijim odlomcima” iz knjige od 250 stranica navodi se da se dobar deo Trampove administracije zgražava nad nekontrolisanim ćeifovima svoga šefa, i da pokušava da ispravi njegove greške koje nanose štetu zemlji. Jednom su čak, tvrdi Anonimus, svi zajedno bili spremni da daju kolektivnu ostavku i da na taj način skrenu pažnju javnosti na pogubnost predsednikove neuračunljivosti. Dešavalo se i da su Trampovi tvitovi sve podređene podizali u cik zore iz kreveta. I oni bi se u panici okupljali u Beloj kući.

Tramp je alergičan na olovku i papir, pa je jednog saradnika izgrdio kad je primetio da ovaj pravi zabeleške na nekom od zatvorenih sastanaka. Nagrđeni je odmah vratio svoj notes u džep.

Predsednik je u knjizi prikazan kao “surov i budalast… opasnost za naciju koju je izabran da vodi”, piše Vošington post. Iza scene česte su njegove primitivne opaske. On je ženomrzac, rasista, ksenofob i nacionalista.

Ovoga puta to je napisao insajder, a pritom je taj nepoznati, visoko na lestvici predsednikove ekipe. U tome je originalnost ali to su ujedno mane Jedne opomene.

Dužnost im je da upozore Ameriku

Da bi se sačuvala njegova anonimnost, mnogi detalji iz knjige su u revidiranju izbrisani, kako Tramp i preostali deo njegovih lojalista ne bi bio u stanju da prepozna “lažova”. Izdavačka kuća koja javnosti predočava ova “senzacionalna otkrića” već je u prednarudžbinama zabeležila istorijski rekord u prodaji.

Dok potpisani Anonimus nije, kako se navodi, uzeo ni dolar kapare za najavljenu knjigu. Uz to, dobar deo svog honorara od prodatih primeraka obavezao se da pokloni organizacijama koje se bave humanitarnim radom ili promocijom “ljudskih prava”.

Što se tiče psihologije aktuelnog stanara Bele kuće, još 2017, grupa od tridesetak psihijatara i stručnjaka za mentalno zdravlje objavila je posle jedne konferencije knjigu Opasni slučaj Donalda Trampa u kojoj konstatuju da im je “dužnost da upozore Ameriku”.

Tramp je po njihovom mišljenju “opasniji od bilo kog dosadašnjeg predsednika u istoriji SAD-a” zbog “ozbiljne patologije ličnosti”, “sumanutih stanja”, “narcističkog” i “antisocijalnog poremećaja”…

Piscima ovih eseja zamereno je da su prekršili zlatno pravilo Američke psihijatrijske asosijacije koja drži da nije etično da psihijatri daju svoje profesionalno mišljenje o javnim ličnostima, a da tu osobu nisu lično pregledali. Ali autori su odgovorili da oni nisu ni postavljali dijagnozu, već su upozoravali na opasnost, i pozivali na direktnu psihijatrijsku evaluaciju.

Zamislite kako bi to izgledalo, da grupa eksperata za duševne bolesti uđe u Belu kuću ili bilo koju predsedničku palatu, i navede pacijenta da se “skine”.

Pouzdano bi se iskristalisale teške dijagnoze koje bi mnoge predsednike, a ne samo Trampa, morale da obavežu da se prijave na lečenje.

Dva miliona dolara za Boltonove bilješke

Uz sijaset već objavljenih knjiga o predsedniku SAD-a, najavljen je jedan hit, koji stiže za nekoliko meseci, u svakom slučaju, pre nego što Amerikanci izađu na novembarske izbore sledeće godine. Džon Bolton, donedavni predsednikov savetnik za nacionalnu bezbednost, već je inkasirao dva miliona dolara za najavljenu knjigu koja će eksplodirati u pravo vreme.

Šta se očekuje od ovakvog veterana među jastrebovima u američkoj spoljnoj politici koji se tokom svoje diplomatske karijere zalagao, više od svih ostalih, za vojne intervencije radi smene nepoželjnih režima u Iranu, Siriji, Libiji, Kubi, Venecueli (“osovinama zla”), Severnoj Koreji, Jemenu?

Očevici tvrde da je Bolton bio “nezajažljiv” beležnik na tajnim sastancima oko razgovora sa Ukrajinom i pokušaja da se ova zemlja uceni kako bi se isposlovala kompromitacija demokrate Džoa Bajdena i njegovog sina koji je svoj biznis vezao za ovu zemlju. Sve to je vezano za Trampove izglede za drugi mandat ili za opoziv sadašnjeg predsednika pre nego što dođe do izbora.

Koju igru igra Bolton? Čak i ako bude bio primoran da kao ključni svedok izloži ono što zna pred Kongresom (u saslušanju Donalda Trampa), još mnogo toga, što će oštetiti Donalda Trampa, moći će da se sazna iz najavljene knjige. 

U javnost je pre neki dan procurelo kako je Džon Bolton na jednom zatvorenom sastanku u Majamiju povodom dolaska Tajipa Erdogana u Vašington, izneo ocenu da Tramp u spoljnoj politici donosi odluke rukovođen isključivo svojim privatnim finansijskim interesima. Takve tvrdnje iznosili su do sada mnogi analitičari.

Međutim, Bolton ima insajderski uvid i potkrepiće ih svojim beleškama koje je pravio tokom službovanja na najvišem mestu za bezbednost zemlje.

Nije čudo što su izašle i procene da ime Džona Boltona tera strah u kosti Donaldu Trampu (Vanity Fair). S obzirom na izobilje detalja koje je bivši savetnik zapisivao, od njegove knjige se očekuje da rasvetli prirodu predsednikovih poteza u spoljnoj i unutrašnjoj politici.

S tim u vezi nije naodmet pomenuti još jedan rogobatni propust srpske spoljne politike, fokusirane na unutrašnje političke potrebe. Ivica Dačić se samo mesec dana pred Boltonov odlazak iz Bele kuće hvalio da je Trampov čovek (Bolton) dolazi u Beograd i da će to značiti zaokret ka Srbiji u američkoj spoljnoj politici.

Na šta računa Hillary Clinton

Sa svojom novom knjigom o “ženama sa petljom” (Gutsy Women) Hilari Klinton zajedno sa kćerkom Čelzi obilazi američku i britansku parohiju. Turneja autorkama pruža idealnu platformu za razgovor o izborima, a svaka reč Klintonove razumljivo ima veliku težinu s obzirom na nekadašnje funkcije koje je obavljala i one najznačajnije koje nije uspela da osvoji.

Bivša šefica diplomatije u Obaminoj administraciji otkrila je u razgovoru za BBC da je “pod ogromnim pritiskom” da se uključi (i treći put) u predsedničku izbornu trku. Iako to u ovom trenutku “nije u (njenim) planovima”, Hilari “nikad, nikad, nikad, ne kaže – nikad”… Šta znači kad se nikad ne kaže nikad, i kad to govori Hilari u prisustvu svoje kćerke koautorke zbirke eseja o hrabrim ženama?

Stariji se sećaju da je i pred kandidaturu 2016. Hilari krenula na turneju sa svojom autorskom knjigom.

Brojniji su analitičari koji odbacuju mogućnost da Klinton zakasnelo uđe u kombinaciju za demokratsku nominaciju za predsednika SAD-a, kao što je to učinio Majkl Blumberg u minut pred dvanaest.

Klinton će međutim “držati vrata odškrinutim” dok god može, konstatuje analiza CNN-a. “Ona je svesna uloge Klintonovih u svim nacionalnim debatama. Želi da ostane relevantan glas, da pokaže milionima svojih nekadašnjih glasača, da ih nije napustila, da se ne povlači sa političke scene i da održi poziciju u Demokratskoj stranci”.

Hilari i Čelzi Klinton ovoga puta, kako se nagađa, pre svega na ovoj turneji brinu o biznisu, njihove izjave treba gledati kroz prizmu profita.

Desničari izviždali Trumpovog sina

Nije slučajno što je baš uoči početka javne faze saslušanja u procesu opoziva Donalda Trampa, Tramp džunior, izdao svoju knjigu posvećenu, kako je napisao “jadnicima”. Aludira pritom na Hilari Klinton i njen gaf u prethodnoj predsedničkoj kampanji kada je rekla da su ljudi koji glasaju za Trampa “šaka jada”.

Naslovom Kako uz pomoć mržnje buja levica i pokušava da nas ućutka, predsednikov sin takođe se za kratko popeo na prvo mesto bestseler liste Njujork tajmsa, ali je izviždan već na početku svoje turneje. Nije ga sa podijuma kalifornijskog univerziteta (UCLA) oterala studentska levica, već gnevna ultra desnica. Da Trampovog naslednika nisu skinuli ljubitelji drveća i sušija, već upravo oni studenti koji jedu hamburgere, voze džipove, zaklinju se u nadmoćnost bele rase, to je činjenica koju vredi analizirati.

Nezadovoljni su zato što predsednik nije potpunije počistio belu Ameriku od obojenih uljeza, što je zid između Latinoamerikanaca i njihove obećane zemlje, još uvek nedovoljno utvrđen…

Krajnja desnica među studentarijom ponikla je i negovana još otkad je desni pokret Čajanka shvatio da mora da se podmladi. Početkom druge decenije ovog veka, putem obilno finansiranih NVO počela je da se “prevaspitava” srednjoškolska omladina, koja je potom na univerzitetima na čijim katedrama preovlađuje levičarski liberalizam dizala svoj glas.

Zvižduci ultradesničara upućeni Trampovom sinu, zabrinuli su analitičare, više nego što im smetaju opšta mesta u njegovoj knjizi i uobičajena retorika u razračunavanju sa levicom.

“Tramp podstiče mržnju zarad političkih poena, ali se ona otela kontroli”, konstatuje Atlantik, povodom ovog događaja.

“Verujte mi, nema veselja u činjenici da je Trampova administracija ohrabrila toliko mrzitelja da su se oni čak okrenuli i protiv njegovog sina optužujući ga da je nedovoljno radikalan u desničarenju”, upozorava kolumnistkinja Gardijana.

Ironija iz knjige mlađeg Trumpa

Beli suprematisti zameraju što Trampova administracija nije izgradila dovoljno gulaga za sve nepoželjne u beloj Americi. Treba nam “jače, brže, bolje”, da se poslužimo sloganom srpske vladajuće partije, poručuju.

Prepoznata je i ironija koja odzvanja iz Džuniorove knjige. Tramp tvrdi da levica širi mržnju pokušava da njegove sledbenike ućutka. A začepili su mu usta baš njegovi mrzitelji.

Teško je u ovoj gomili dokumentarne, analitičke ili autobiografske proze, naći nekakav novi krunski dokaz koji bi oborio predsednika i presudno uticao na rezultate glasanja. Već postojeći bestseleri uzburkali su javnost na kratke staze.

O nedoraslom pilotu koji mahnito upravlja svojom letilicom već je toliko puta u detalje pisano, ali ništa se potom nije desilo. I legendarni Bob Vudvord pozivao se na stotine sati razgovora koje je napravio sa desetinama insajdera. Kada je prošle godine izašla Vudvordova knjiga Strah: Donald Tramp u Beloj kući i ona je bila bestseler. Čovek koji je svojevremeno razotkrio aferu Votergejt presudno je uticao na ostavku Ričarda Niksona 1974. godine, uspeo je da iz Trampovog predsednikovanja izvuče manje više isto ono što od početka njegovog mandata o njemu govore insajderi i autsajderi.

Tramp je beznadežno nekompetentan za posao koji mu je poveren. To isto, i sa sličnim ili identičnim primerima tvrdio je i pisac knjige Vatra i bes, Majkl Volf. Umesto Jedne opomene anonimni visoki službenik je prema tome morao da naslovi svoj vrući novitet drugčije. Ona je trebalo da se zove Još jedna opomena. Ali sa tim naslovom ne bi mogla da računa na toliki tiraž. Ni profit.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera