Koga Blair više voli – Kazahstan ili Srbiju?

Tek što se vratio iz Kazahstana, ohrabren ordenom i počasnom profesurom koju mu je dodelila tamošnja dugovečna vlast, predsednik Srbije Aleksandar Vučić obelodanio je da namerava da vlada bar do 2028, možda i duže.

“Opozicija neće dobiti izbore ni 2020, ni 2024. Za 2028. još ne mogu da predvidim, ali moći ću za dve godine i to da kažem”.

Kad predsednik svih građana, izričito, više nego odlučno, objavljuje narodu da nema šansi da neko drugi sem njega, na izborima osvoji vlast, još čitavu deceniju ili dve… kako se zove sistem u kome živimo?

To je “Srbija slobode” ocenjuje Vučić. Njegovi prethodnici, koje je neposredno nasledio (oni koji su upravljali od petog oktobra 2000. do 2012.), ostavili su mu “sprženu opljačkanu zemlju”. O pretprethodnom režimu u kome je itekako učestvovao i iz koga su proistekle suštinske nacionalne i internacionalne traume, Vučić ima mnogo bolje mišljenje. 

Po dugovečnosti na tronu, izgleda da je naumio da se takmiči sa kazahstanskim predsednikom. I tu je već u zaostatku jer je biologija tako htela. Vučić (1970) je trideset godina mlađi od Nazarbajeva (1940), kazahstanski predsednik mogao bi otac da mu bude. Svejedno, obojica imaju “viziju” da su nezamenljivi.

Kazahstan 25.000 dolara po glavi stanovnika, Srbija čokolada u Lidlu

Nursultan Nazarbajev je apsolutni vladar još od 1991. kada je Kazahstan postao nezavisna država. Od 1989. do 1991. bio je sekretar komunističke partije Kazahstana. Na predsedničkim izborima 1991. pobedio je osvojivši 91 odsto glasova. Referendum 1995. produžio je Nazarbajevu mandat do 2000.godine. Potom je ponovo izabran 1999. i ponovo 2005. i ponovo 2015… Još od 2007. Nazarbajevu je ustavnim amandmanom u parlamentu omogućeno da se kandiduje za novi predsednički ciklus dokle god to bude on želeo, ali će svi ostali predsednici posle njega biti ograničeni na jedan petogodišnji mandat.

Po, izveštajima nezavisnih organizacija, nijedan izborni proces nije zadovoljio međunarodne standarde – u Kazahstanu.

Vučić i Nazarbajev međusobno su jedan drugog odlikovani važnim državnim ordenima, uvereni  su da će predsednik Kazahstana “uspeti da svoju zemlju do 2030. uvede među 30 najrazvijenijih sveta.” Ako je i dosad bilo jasno da je funkcija lidera Nazarbajeva praktično samo za njega rezervisana do njegovog kraja, Vučićev diskurs u Astani i neposredno po dolasku u Beograd ukazuje da je predsednik Srbije rešio da pođe stopama njegovog domaćina i da napravi “čudo” od zemlje Srbije. 

Čik nek ih neko nazove diktatorima! Uslediće paljba po izdajnicima, stranim plaćenicima, pljačkašima, ološu, banditima, rušiteljima, nasilnicima…

Uz pomoć ogromnih količina nafte i gasa, lako je podmazati kazahstansko čudo pa je bruto domaći proizvod po glavi stanovnika u ovoj centralnoazijskoj zemlji oko dvadeset pet hiljada evra .  Vučić se već godinama muči da uz statističku akrobatiku nekako prosek virtuelne srpske plate podigne na petsto evra. Dospeo je dotle, da na otvaranju nemačkog hipermarketa obećava penzionerima da će “sa uvećanjem” već u novembru, moći unucima, da kupe dobru čokoladu. Malo li je.

Svi su bili nasmejani u dugačkom redu koji se od ranog jutra formirao pred tom prodavnicom. Bar tako je to video predsednik Srbije, a njegovi mediji takođe su zapazili tu pojavu. Hoće da kažu da su ljudi ovde srećni.

Podaci međutim govore da je Srbija danas siromašnija nego pre trideset godina i da više zaostaje za standardom zemalja EU nego što je to bio slučaj pre trideset godina. Da četvrtina stanovništva živi ispod granice siromaštva, da se razlika između onih koji nemaju i onih koji imaju dodatno povećala u poslednjih pet godina.

Nekad glavni inkvizitor ostavio pustoš na medijskoj sceni

A Kazahstan? Što se tiče medijskih sloboda Srbija je u odnosu na Kazahstan u velikoj prednosti.

Nazarbajevljeva država je na 161. dok je Vučićeva Srbija na 76. mestu od 180 zemalja koje premerava indeks Reportera bez granica. Ima i tu šanse da im se pridružimo na dnu sloboda. Od prošle godine Srbija je pala za deset mesta na listi medijskih sloboda. Ako se istom brzinom survavanje nastavi, evo nama načina da se  tu nađemo ruku pod ruku  sa medijski neslobodnim Kazahstanom. i to znatno pre 2030. 

“Pod predsednikom Aleksandrom Vučićem Srbija je postala zemlja gde je nebezbedno biti novinar, što je jasno prema alarmantnom broju napada na novinare koji nisu istraženi, rešeni ili kažnjeni i agresivnoj kampanji blaćena koju vode provladini mediji protiv istraživačkih novinara”, navodi se u delu izveštaja o Srbiji.

U vreme kada se Nazarbajev učvršćivao na vlasti  novostvorene države, Aleksandar Vučić stasavao je u hijerarhiji Šešeljeve Srpske radikalne stranke pa je kao perspektivni kadar u Miloševićevoj crveno crnoj koaliciji, postao ministar informisanja baš kada je hajka na “strane plaćenike” i domaće izdajnike  dovedena do usijanja.  

Pre 20 godina vladajuća većina u parlamentu Miloševićevih socijalista i Šešeljeve Srpske radikalne stranke usvojila je novi Zakon o informisanju koji je ukinuo pretpostavku nevinosti za medije i otvorio put ka sistematskom, planskom i namernom uništavanju nezavisnih medija u Srbiji. Taj zakon čiji je autor bio tadašnji ministar informisanja a sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić uneo je pustoš u medijskom polju od kojih se ni do danas neki mediji nisu oporavili. U Beogradu  je ovaj zakon bio poznat kao inkvizitorski, a glavni inkvizitor bio je mladi Aleksandar Vučić. Ekspresna suđenja, enormne kazne, naplaćivane su u roku od 24 časa. U suprotnom sledi zaplena imovine. Medijima je bilo zabranjeno da prenose tekstove iz stranih izvora i da prenose “defetističke tekstove” opozicionih stranaka… Mnogi mediji su uništeni, mnogi novinari odležali su višemesečne zatvorske kazne, a novinar Slavko Ćuruvija ubijen je na Uskrs jedanaestog aprila 1999. Do dana današnjeg nije otkriveno ko je naložio ovo ubistvo.

Sezona lova na unutrašnje neprijatelje opet aktuelna

Da li se vreme inkvizicije medija vraća? Sezona lova na unutrašnje neprijatelje već traje. Predsedniku Srbije kao da je žao što je inkvizicijski zakon ukinut posle petog oktobra 2000. Ponekad čak imenom i prezimenom proziva iste one domaće izdajnike koji su na radikalsku crnu listu stavljeni još pre dvadeset godina.

Ali ima jedan pravi strani plaćenik koga je režim u Beogradu pomilovao, unapredio ga. Zbog čega je nekadašnji premijer Ujedinjenog kraljevstva, Toni Bler, pristao da Srbiju ulepšava pred svetom i domaćom hijerarhijom to se može naslutiti iz komentara u ostrvskim medijima gde je rejting britanskog političara na samom dnu.

Odavno je engleska štampa došla do podataka da se Bler za mnogo lepe pare mentalno “naradio” oko Nazarbajeva, kako bi ublažio ruženje kazahstanskog lidera posle masakra(2011) nad civilima kada je ubijeno petnaestoro ljudi među kojima su i radnici u naftnim kompanijama koji su tražili veće plate. Bivši premijer savetovao je Nazarbajeva da pred zapadnim medijima ne poriče kako je to bio tragični događaj, ali da on ne bi trebalo da baci senku na “ekonomski procvat i ogromnu izgradnju infrastrukture  u ovoj državi”.

Konsultantska kancelarija Tonija Blera (Tony Blair Associates) otvorena je u Astani samo nekoliko meseci pošto je Bler je u zamenu za desetak miliona funti otvorio svoju konsultantsku kancelariju u Astani u oktobru 2011. samo neki mesec pošto je Nazarbajev na spornim izborima osvojio još jedan mandat sa 96 odsto glasova I nekoliko nedelja pre nego što je policija pobila jedanaestoro građana na demonstracijama. Čitavih šest godina trajao je Blerov konsultantski mandat u Kazahstanu a za to vreme Hjuman Rajts Voč je izveštavao o sve većem kršenju ljudskih prava u ovoj zemlji, hapšenjima, zatvaranjima, torturama…Svejedno, Toni se trudio da Nazarbajevu isposluje Nobelovu nagradu za mir. U tome nije uspeo, bar ne za sada.

Uspješni strani plaćenik – Tony Blair

I pre nego što je pukla pa demantovana vest da u ime Aleksandra Vučića obilazi Belu kuću i Angelu Merkel i radi na tome da omekša Vašington za projekat o razgraničenju Kosova, Toni Bler je viđen u Beogradu. Uprkos ranijim nesuglasicama Vučić (tadašnji premijer Srbije) i Bler (nekadašnji premijer Velike Britanije) su pod ugovorom (kako je tada pisao londonski Guardian, i niko ga nije demantovao) o savetovanju sklopljen sa privatnom konsultanskom agencijom Tonija Blera. “Finansiranje tih usluga biće iz fondova Ujedinjenih Arapskih Emirata”, dodaje Guardian iz svojih pouzdanih izvora koji nisu opovrgnuti ni potvrđeni u domaćim medijima.

Ostrvska sredstva informisanja nisu bila začuđena što bivši britanski premijer nudi spinovanje i peglanje “divljim i sistemima u kojima institucije i demokratija ne funkcionišu” – odavno je već Toni Bler važio za čoveka labavih principa i lakomog na pare. Guardian se naprotiv zapitao kako to da bivši ministar informisanja, tadašnji premijer Srbije Vučić angažuje čoveka koga je nekad nazvao “engleskim pederskim isprtkom”. Nije bilo lako prevesti na engleski jezik tu šešeljevsku floskulu kojom su u vreme bombardovanja Srbije i sedam osam godina posle 1999. čašćeni tadašnji najviši britanski i američki zvaničnici. Knjiga pod tim naslovom o Toniju Bleru autora Vojislava Šešelja i u recenziji Aleksandra Vučića, izašla je 2005. godine, a ovih dana je figurirala na velikom štandu rezervisanom za pisca Vojislava Šešelja na Beogradskom sajmu knjiga.

Tek posle više od godinu dana provučićev tabloid Informer u tekstu na prvoj strani pod naslovom “Vučić otpustio Blera” zapravo je potvrdio da je engleski bivši političar, zaista bio angažovan kao savetnik. Vučić je pominjao da bi “Bler mogao da bude od koristi Srbiji, jer je on veliki prijatelj porodice Klinton, a Hilari će najverovatnije biti predsednica SAD”, pisao je tada Vučićev Informer.

Može li se sada verovati predsedniku predsedniku Srbije koji na vest da je Bler opet u igri i da lobira “za Srbiju” u Trampovoj administraciji  izjavljuje da on drži isključivo do “ponosa i naroda”.

“On (Bler) ne pregovara ni o čemu, ja pregovaram… moje ime nije ni Toni niti bilo kako, već Aleksandar”, rekao je u Moskvi pre neku nedelju.

Aleksandar? Da li je hteo da aludira na Aleksandra Karađorđevića koji je pre sto godina utvrđivao sa saveznicima granice nove države Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (proglašene 1. decembra). I Tači i Vučić pozvani su u Pariz da dođu 11. novembra na stogodišnjicu Prvog svetskog rata. Najavljuje se da će na trilaterarnom sastanku Vučić, Makron, Tači “tema ovog sastanka biti pitanje korekcije granica” (Pacoli).

Da li je Toni opet otpušten? Ili radi u Norveškoj sa Nobelovim komitetom za mir? Nazarbajev ili Vučić i Tači? Ko da više… Ako nijedan od njih ne bude okićen medaljom u Oslu, to ni Toniju ni njegovim štićenicima neće oslabiti njihov pozamašni imetak.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera